| | |
Osnove pedagoškog obrazovanja nastavnika
školska 2020/21 godina
U toku našeg rada na predmetu Osnove pedagoškog obrazovanja (za studente master programa) i Osnove pedagogije sa didaktikom (za polaznike programa obrazovanja tokom čitavog života) na ovom mestu moći ćete da pronađete informacije o tome šta se radilo na prethodnim časovima, objašnjenje aktivnosti koje možete uraditi samostalno, eventualne zadatke za predstojeće časove, različite najave, obaveštenja, informacije o terminima, literaturu, a možete pokrenuti i neka pitanja na Forumu u vezi profesije nastavnik i rada na predmetu,... Spisak literature nalazi se u programu predmeta (u prilogu). Sve izvore možete pronaći u Biblioteci za pedagogiju (II sprat). Ovih dana će, takođe, ovi izvori biti skenirani i postavljeni u elektronskoj formi na ovoj stranici.
Kontakt podaci predmetnog nastavnika:
Termin za konsultacije: četvrtak 11.30-13h
Obavestenje o konsultacijama kod Lidije Radulović
Zbog aktuelne epidemiološke situacije, konsultacije će se uglavnom održavati on line. Ukoliko su Vam potrebne konsultacije kod Lidije Radulović, potrebno je da joj pišete na mail (liradulo@f.bg.ac.rs), nakon čega ćete se dogovoriti o terminu konsultacija i dobiti poziv na on line sastanak ili se dogovoriti o terminu susreta uživo.
Adresa na koju možete slati zadatke koji su pokazatelj vaših aktivnosti i predispitne zadatke: opdnastava@gmail.com
Objašnjenje u vezi sa predispitnim aktivnostima i ispitom: Kao što se vidi u programu predmeta (u prilogu), ocena na predmetu se dobija na osnovu tri vrste aktivnosti.
- Bodovi za aktivnost na času se dobijaju kroz aktivnosti u toku časova, ili naknadnim slanjem aktivnosti koje su zadate u prostoru u kome je opisan tok časa. Ove aktivnosti nisu uslov za polaganje ispita, već samo doprinose broju bodova (i oceni) ostvarenoj na predmetu. Student, dakle, može položiti ispit i bez bodova za aktivnosti.
- Predispitni zadatak (esej) jeste obavezan zadatak. Da bi student položio ispit, neophodno je da uradi ovaj zadatak, a minimalni broj bodova da bi se smatralo da je zadatak uradjen je 10 (pod uslovom da je kroz ovu i ostale aktivnosti stekao broj bodova koji je najmanje 51).
- Ispit se polaže u vidu testa znanja. Da bi ispit bio položen neophodno je da student ostvari najmanje 31 (od 60) poena, pod uslovom da je kroz ovu i ostale aktivnosti stekao najmanje 51 bod). Student / polaznik programa može polagati ispit i pre redovnog januarskog ispitnog roka. Ukoliko proceni da je spreman za polaganje ispita, student se javlja nastavniku kako bi se dogovorili o terminu u kom će biti organizovan ispit. Budući da se ispit polaže uživo, zbog aktuelne epidemiološke situacije, poželjno je da se prijavi nekoliko studenata za neki termin.
Student može tražiti da se pisani ispit dopuni kroz usmeno ispitivanje.
Informacija o rezultatima ispita u februarskom ispitnom roku 2021.
Svi studenti koji su izašli na pisani ispit su položili. Informacije o broju bodova možete pronaći u tabeli na adresi:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1FxG8RWEO0kuk4DWLzlTOA6UjB27wdOgYypKs2BOE06w/edit#gid=0
U istoj tabeli su evidentirane i druge aktivnosti na ovom predmetu. Ocenu možete upisati u četvrtak, 11.2. u terminu 14.30-15.30. U istom terminu možete imati uvid u svoje radove.
Studenti koji žele mogu dopuniti predispitnu aktivnosti (u ovom ispitnom roku do 15.2.), ili se obratiti nastavniku u vezi sa mogućnostima za usmeno odgovaranje.
-----------------------------------------------------------------------------------------
Arhiva vesti
Informacija o promeni plana realizacije nastave na predmetu:
U ponedeljak, 9.11. biće održan nastavak časa sa temom Pristupi obrazovanju nastavnika. Čas ce biti organizovan od 18h (nakon časa iz predmeta Psihologija za nastanike / Psihologija razvoja i učenja) i možete mu se prikljuciti preko sledeće adrese:
https://us02web.zoom.us/j/81631151184?pwd=QlNXcEpjWUJ3bDJwOVBRNDhkTTN2Zz09
> Meeting ID: 816 3115 1184
> Passcode: nastava
U nastavku će biti sumiran kurs, uz dogovor o ispitu.
 M.Mitrović, L.Radulović Načini konceptualizovanja kvaliteta obrazovanja u nastavi PDF document Program predmeta 2020/21 Word document Okvirni plan susreta na predmetu file- Gudjons, H. (1994), Pedagogija, Temeljna znanja - izvod PDF document
- Kiper: Uvod u opću didaktiku - izvod PDF document
- Terhart: Metode poučavanja i učenja - izvod PDF document
- L.Radulović Slike o nastavniku 36-46, 59-64, 88-136 str. PDF document
- Trnavac, N., Đorđević, J. Pedagogija - izvod PDF document
- Hebib, E., Radulovic, L., Mogućnosti ostvarivanja saradnje PDF document
- Hebib, E., Radulovic, L., Dečja participacija u školi PDF document
- Meyer, H. (2002). Didaktika razredne kvake - izvod file
- Nastavnici su bitni PDF document
- L.Radulović Obrazovanje nastanvika za refleksivnu praksu PDF document
- Evidencija o aktivnostima studenata 11.1.2021. file
| | | | 1 |
Na ovom susretu smo se upoznali sa programom predmeta Osnove pedagoškog obrazovanja - uključujući predstavljanje tema, demonstriranje načina rada, kratke informacije o ispitnim i predispitnim obavezama (Program predmeta).
Kao uvod u predstavljanje programa čitali smo izvod iz literature (Uvod u kurs - izvod iz knjige P.Freirea ) i razgovarali o tome kako razumemo ovaj tekst i šta bi nam bilo teško u ulozi studenata i nastavnika u takvoj nastavi (povod za razgovor bila su pitanja u prilogu Radni materijal uz tekst). Pogled na učenika - studenta, nastavnika i obrazovanje koji je obrazložen u ovom tekstu predstavlja jedno od polazišta u koncipiranju programa ovog predmeta, što je jedan od razloga zašto je izabran baš ovaj tekst za čitanje.
Svrha ovih aktivnosti je bila da podstakne studente na razmišljanje o nekim pitanjima koja mogu biti relevantna za obrazovanje za nastavničku profesiju, ali i da se demonstrira kako treba čitati pedagošku literaturu (izdvajati najvažnije ideje, upoređivati svoja stajališta sa stajalištima autora, razmišljati o implikacijama za praksu, otvarati pitanja...). Ova aktivnost je ujedno demonstracija načina rada na predmetu i očekivanja od studenata - koje bi se najkraće moglo opisati kao aktivno učešće.
Obratite pažnju na elemente ocene na ovom predmetu (Program predmeta). Jedan deo bodova koji ulaze u ocenu može se steći kroz aktivnosti tokom nastave. Ove bodove možete da steknete učešćem na časovima uživo, ili, ukoliko niste prisustvovali času, time što ćete uraditi zadatak koji je objašnjen u opisu časa. U ovom slučaju bodovi se dobijaju za aktivnost, bez obzira na tačnost odgovora. U ovom zadatku ne postoji limit za polaganje (ispit možete polagati sa manje od 5 bodova za aktivnosti, ili čak i bez ovih bodova). Ukoliko budete radili ove aktivnosti, povremeno ćete dobiti povratnu informaciju, čija je svrha da Vas usmeri u učenju - razumevanju pojmova o kojim je reč. Primer takvog zadatka sa ovog časa je u nastavku.
Ukoliko niste bili na času, možete sami pročitati tekst u prilogu (Uvod u kurs) i razmisliti o postavljenim pitanjima (Radni materijal uz tekst). Popunjeni upitnik pošaljite na adresu opdnastava@gmail.com
Tema 1: Pedagogija kao nauka i delatnost
Prva tema kojom smo se bavili bila je Pedagogija kao nauka i delatnost. U traganju za razumevanjem pedagogije i predmeta njenog proučavanja kroz predavanje je kratko predstavljen istorijski razvoj pedagogije kao nauke i odnos pedagogije sa srodnim društveno-humanističkim naukama (prezentacija, priručni materijal). Studenti su analizirali jednu od klasifikacija pedagoških naučnih disciplina nastojeći da izaberu one pedagoške discipline koje su naročito relevantne za obrazovanje nastavnika (priručni materijal). Otvorena su i pitanja u vezi sa dilemama vezanim za konstituisanje pedagogije kao nauke. Cilj je bio da se dođe do uvida u to čime se sve bavi pedagogija, koje naučne discipline postoje u pedagogiji i koji su kriterujumi njihove podele, kakav je odnos pedagogije i srodnih nauka (priručni materijal je u prilogu, kao i prezentacija sa časa).
Ukoliko niste bili na času, možete pokušati najpre da odgovorite na pitanja o odnosu pedagogije i drugih nauka (radni materijal Pedagogija i druge nauke), a da zatim dopunite svoje odgovore na osnovu priručnog materijala i prezentacije. Još jedna aktivnost u procesu učenja može da bude i da osmislite kako bi trebalo da izgleda program za obrazovanje nastavnika (koje pedagoške discipline bi trebalo da izučavaju budući nastavnici).
Pri učenju o pedagogiji kao nauci, osim iz priručnog materijala i prezentacije, možete učiti i iz izvora:
Gudjons, H. (1994), Pedagogija, Temeljna znanja, Zagreb: Educa, str. 17-24.
Ukoliko vam se dopao tekst koji smo čitali na početku časa, možete pročitati knjigu Freire, P. (2017). Pedagogija autonomije, Beograd: Clio (ovo nije obavezna literatura).
| 
| | | 2 |
Tema 2: OSNOVNI PEDAGOŠKI POJMOVI
Na ovom času bavili smo se osnovnim pedagoškim pojmovima (vaspitanje, obrazovanje), njihovim međusobim odnosom i odnosom sa nekim srodnim pojmovima kao što su socijalizacija, (en/a)kulturacija, manipulacija/ indoktrinacija... Prezentacija sa časa i radni materijal (kviz) su u prilogu.
Naglašena je kompleksnost i međuzavisnost osnovnih pedagoških pojmova, kao i da ne postoji jedno tačno i opšteprihvaćeno određenje vaspitanja i obrazovanja. Postoje brojni problemi u vezi sa njihovim definisanjem (pitanja na koja se odgovara pri pokušaju definisanja), odnosno ključne tačke oko kojih su kroz istoriju postojala različita stanovišta (koja se reflektuju i na današnja shvatanja) i koji se mogu posmatrati kao elementi za definisanje osnovnih pedagoških pojmova. U predavanju je bilo reči o tim problemima (pitanjima) i kako se sve na njih odgovaralo, a zatim je sumirano šta se može smatrati savremenim pedagoškim stajalištima.
Ukoliko niste bili na času, pođite od radnog materijala Kviz. U tom materijalu navedene su tvrdnje kojima se nastoji odrediti pojam vaspitanje. U srednjoj koloni upišite + ukoliko smatrate da bi to mogla biti definicija pojma vaspitanje, a - ukoliko smatrate da to nije dobra definicija. U ovom koraku, desnu kolonu i komentar ostavite prazne. Nakon toga proučite prezentaciju i pročitajte literaturu. Na osnovu saznanja do kojih tako dođete, vratite se Kvizu. Ovaj put popunite desnu kolonu na isti način - stavljajući + ili -, zavisno od toga da li tu tvrdnju smatrate tačnom definicijom. Imajte na umu: ako je određenje usko (ne obuhvata sve relevantne elemente) onda ono ne predstavlja dobru definiciju pojma! Deo radnog materijala koji se odnosi na komentare, popunjavate nekom vrstom objašnjenja i-ili argumenta zašto ste tvrdnju smatrali tačnom ili netačnom. Ovu aktivnost možete raditi i u paru sa nekim od kolega iz grupe, pri čemu biste se dogovarali o tome kako da popunite tabelu. Kviz pošaljite na adresu opdnastava@gmail.com kako biste dokumentovali svoju aktivnost i mogli da dobijete povratnu informaciju. Ne zaboravite da se potpišete (ili da potpišete oba studenta ukoliko ste zajedno radili)!
I ukoliko ste bili na času materijal Kviz možete da koristite pri daljem učenju, za proveravanje načina na koji razumete vaspitanje i za upoređivanje ovih elemenata sa savremenim pedagoškim shvatanjima.
Evo još jednog pitanja za razmišljanje. Na osnovu saznanja o vaspitanju, razmišljajte o tome (i zapišite) gde se u vašem iskustvu mogu uočiti primeri “pravog vaspitanja" i zbog čega mislite da je baš to primer pravog vaspitanja. Druga mogućnost je da razmišljte zašto neko iskustvo nije bilo primer (prema savremenim pedagoškim shvatanjima dobrog) vaspitanja, a možda je postojala namera da to bude. Na neku od ovih tema možete napisati kratak esej u kome biste opisali iskustvo i analizirali ga - zašto ga smatrate dobrim primerom vaspitanja, ili zašto to nije. Ovaj esej može biti pokazatelj Vaše aktivnosti, umesto kviza.
Predmet predavanja bio je i pojam obrazovanje. Obratite pažnju na to šta obuhvata savremeni pojam obrazovanja, koje razlike u shvatanjima u ovog pojma postoje. Primenite ta saznanja da biste analizirali neki od sledećih izvora - Priču o skeledžiji (u prilogu), ili neki od filmova (linkovi u nastavku). U procesu učenja razmišljajte o tome koje dileme u vezi sa savremenim obrazovanjem ovi izvori pokreću i šta za vas kao (budućeg) nastavnika oni znače.
Ken Robinson: Paradigme promene sistema obrazovanjahttps://www.studentskizivot.com/saveti-za-studente/ken-robinson-paradigme-promene-sistema-obrazovanja/
What is 21st century education
https://www.youtube.com/watch?v=Ax5cNlutAys
Literatura: * Gudjons, H. (1994), Pedagogija, Temeljna znanja, Zagreb: Educa, str. 143-148, 160-165.
U petak, 30.10. sa početkom u 15.30 biće održane konsultacije putem platforme Zoom. U nastavku je poziv za Zoom sastanak. Možete ga iskoristiti za sva pitanja u vezi sa programskim aktivnostima i načinom rada, kao i u vezi sa dodatnim objašnjenjima i razmatranjem sadržaja koji su bili predmet prethodno realizovanih časova.
Lidija Radulovic is inviting you to a scheduled Zoom meeting.
Topic: Lidija Radulovic's Zoom Meeting
Time: Oct 30, 2020 03:30 PM Budapest
Join Zoom Meeting
https://us04web.zoom.us/j/75465263282?pwd=MGdKQzNpR0NxK0NISHhicThrQUV2QT09
Meeting ID: 754 6526 3282
Passcode: 2zmFcY
|
| | | 3 |
Tema 3: Koncepcije obrazovanja
Za obrazovanje se može reći da je stalni predmet promišljanja i proučavanja, ali i polemisanja i preispitivanja, imajući u vidu da se u nastojanjima da se obrazovanje reformiše neprestano traga za nekom novom/drugačijom/"idealnom" koncepcijom obrazovanja. Stoga smo se na času 2.11. bavili različitim (manje ili više) savremenim koncepcijama obrazovanja, analizirali smo njih same, kao ideje, a analizirali smo i praksu u našim školama iz ugla ovih koncepcija.Prezentaciju o koncepcijama obrazovanja možete naći u prilogu.
Ukoliko niste bili na času: U prilogu je i matrica za procenu koncepcija obrazovanja u odnosu na to koliko su poželjne i koliko su realistične za ostvarivanje u našem obrazovanju. Razmislite o prednostima i nedostacima svake od koncepcija i u skladu sa tim popunite tabelu i pošaljite je na adresu opdnastava@gmail.com. Ukoliko se Vaše procene "najbolje" koncepcije i najzastupljenije u našim školama ne slažu, razmislite o o pitanju: Kako do promene koncepcije obrazovanja u praksi?
U procesu učenja razmišljajte o prednostima svake od koncepcija i kako ih je moguće ostvariti i o nedostacima svake od njih i kako ih je moguće prevazići.
Evo i jednog kratkog prikaza iz knjige u kojoj su prikazani intervjui sa alumnistima Samerhil škole (i u njemu se "provlači" ideja kako ima i pozitivnih aspekata, a i negativnih). Ukoliko ste zainteresovani da pročitate više o radu ove škole koja je zasnovana na humanističkoj koncepciji obrazovanja, možete pročitati i knjige Slobodna deca Samerhila, Novi Samerhil, Samerhil za i protiv... Sve one su objavljene na srpskom jeziku.
Literatura:
* Mitrović, M. i Radulović, L. (2011), Načini razumevanja i konceptualizovanja kvaliteta obrazovanja u nastavi, U: Kvalitet u obrazovanju, Beograd: IPA , 145-150.
(U prilogu možete pronaći ceo zbornik Kvalitet u obrazovanju. U obaveznoj literaturi je članak M.Mitrović i L.Radulović i u njemu možete čitati o koncepcijama obrazovanja. Ali, ukoliko Vas zanimaju, dostupni su za čitanje i drugi članci u ovom zborniku. Imajući na umu problematiku predmeta Osnove pedagoškog obrazovanja i programa obrazovanja nastavnika koji pohađate, preporučujemo članak M.Stančića OSNOVNI PRISTUPI KVALITETU RADA NASTAVNIKA I NJIHOVE ODLIKE).
* Radulović, L. (2016). Slike o nastavniku. Beograd: IPA i CON, str. 36-46
Tema 4: Uvod u didaktiku
U nastavku susreta započeli smo razgovor o tome šta je didaktika i čime se ova pedagoška disciplina bavi, kako se razvijala i kakve orijentacije u didaktici postoje, zadržavajući se na uslovnoj podeli na tradicionalnu i reformsku didaktiku i baveći se njihovim osnovnim odlikama i razlikama između njih. Prezentacija i priručni materijal sa časa su u prilogu.
U procesu učenja razmišljajte o odnosu između tradicionalne i reformske didaktike s jedne strane i različitih koncepcija obrazovanja.
Kao nastavak ove teme, u subotu 7.11. kolege sa programa celoživotnog obrazovanja bi trebalo da održe kratka predavanja o pojedinim vrstama nastave. Potrebno je da se u vezi sa tim što pre jave, kako bismo se dogovorili o temi predavanja i literaturi.
Literatura:
Kiper: Uvod u opću didaktiku - izvod
Meyer, H. (2002). Didaktika razredne kvake - izvod
Trnavac, N., Đorđević, J., Pedagogija - izvod
|
| | | 4 |
5. ŠKOLA - Etos škole, saradnički odnosi u školi i participacija učenika u školskom životu
Na ovom susretu razgovarali smo o o tome šta čini školu kao instituciju i zajednicu i o položaju i odnosima aktera školskog života (prezentacija). Uočite pojam škola kao zajednica koja uči / zajednica učenja i razmislite o njegovom značenju. Ukoliko već radite u školi, analizirajte: u kojoj meri je škola u kojoj radite takva škola ? Ukoliko ne radite u školi - razmislite o školi koju ste pohađali kao učenik, ili o školi koju sada pohađa neko koga poznajete. U kojoj meri ta škola, po Vašem mišljenju jeste zajednica koja uči? Šta su odlike te škole koje Vas na to upućuju.
Kao jednu od bitnih odlika svake škole naveli smo njen etos. Etos škole se može odrediti kao skup vrednosti, stavova i ponašanja koji su karakteristični za jednu školu kao celinu (nešto detaljnije pogledate u priručnom materijalu o etosu škole). Naročito smo se osvrnuli na to na koji način različiti akteri školskog života, a naročito nastavnici, utiču na etos škole. Razmislite: kako - čime nastavnik doprinosi etosu škole. Imajte u vidu: on u izvesnoj meri to čini svakim svojim činjenjem - ili nečinjenjem.
Ukoliko niste bili na času, zapišite u tezama načine na koje nastavnik utiče na etos škole i pošaljite na adresu opdnastava@gmail.com.
Važna odlika škole kao zajednice koja uči je saradnja između aktera školskog života. Više o tome šta predstavlja pravu - partnersku saradnju pročitajte u priručnom materijalu o saradnji (u prilogu). Analizirali smo neke događaje iz škole,tumačeći koliko oni predstavljaju primere saradnje i koje odlike saradničkog odnosa zadovoljavaju , a koje ne (radni materijal Da li su ovo primeri saradnje i zašto?). U procesu učenja razmislite o tome koliko navedeni primeri predstavljaju partnersku saradnju, ili kako bi oni trebalo da se dalje odvijaju da bi predstavljali partnersku saradnju.
U vezi sa saradnjom je i predispitni zadatak (predispitni zadatak 1). Pažljivo pročitajte uputstvo za izradu zadatka, kako biste mogli u subotu ili u ponedeljak na časovima koji će biti on line da postavite pitanja u vezi sa svim što vam nije jasno u vezi sa ovim zadatkom. Predispitni zadatak bi trebalo da uradite pre polaganja ispita.
Za život škole i razvoj učenika naročito je značajna participacija učenika u školi, odnosno koliko učenici u školama učestvuju u donošenju odluka koje se tiču njih samih i celokupne zajednice. U kontekstu škole naročito je važno govoriti o tome da li i u kojoj meri ona omogućava i podstiče aktivnosti u kojima dete može da izrazi svoje mišljenje koje će biti uzeto u obzir i da preduzima aktivnosti u vezi sa stvarima koje ga se tiču, jer se ovo smatra načinom obrazovanja deteta (što su sve zahtevi koje podržava i Konvencija UN o pravima deteta, u kojoj se participacija tretira kao značajna grupa prava deteta i kao jedan od osnovih principa).
Umesto studije slučaja saradnje u školi, Vaš predispitni zadatak može biti i primer i analiza (studija slučaja) konkretnog primera učeničke participacije u školi.
U procesu učenja razmišljajte o: - Kako ću kao nastavnik doprinositi etosu škole?
- Kako graditi školu kao zajednicu koja uči? Šta je uloga nastavnika u tome? Šta može biti Vaš doprinos?
- Primeri saradnje nastavnika i ... (analizirajte primere za koje ste čuli, doživeli ili sami osmislili)
- Primeri participacije dece u školi / nastavi (opišite i analizirajte primere za koje ste čuli ili ih doživeli). Osmišljavajte - pravite listu ideja za participaciju dece u nastavi i participaciju dece u školskom životu u celini.
Literatura za čitanje: * Hebib, E., Radulović, L. (2000), Mogućnosti ostvarivanja saradnje nastavnika i stučnih saradnika, Beograd: Nastava i vaspitanje (3), str. 326-339.
* Hebib, E., Radulović, L. (2001), Dečja participacija u školi, Beograd: Učitelj, 71-72, str. 126-135.
*Radulović, L. (2016). Škola iz tradicionalne, moderne i postmoderne perspektive, u Slike o nastavniku 59-64.
Šira literatura: Pavlović Breneselović, D. (2012). Od prirodnih neprijatelja do partnera - sistemski pristup odnosu porodice i javnog vaspitanja, Filozofski fakultet u Beogradu.
Meyer, H. (2002). Didaktika razredne kvake, 133-166.
|
| | | 5 |
DIDAKTIKA - VRSTE NASTAVE...
Na ovom susretu smo se bavili različitim vrstama nastave: predavačkoj, kooperativnoj/grupnoj i problemskoj nastavi; o njihovim suštinskim odlikama, kao i o njihovim prednostima i kritikama koje im se mogu uputiti.
Ukoliko niste bili na času, preuzmite radni materijal Analiza različitih vrsta nastave, popunite ga na osnovu prezentacije i literature i pošaljite na adresu opdnastava@gmail.com.
Literatura:
- Terhart,E. (2001), Metode poučavanja i učenja, Zagreb: Educa, str.147-172, 182-189.
|
| | | 6 |
PROFESIJA NASTAVNIK
U subotu, 7.11. i u ponedeljak 09.11. na časovima održanim putem zooma bavili smo se temom Profesija nastavnik i razgovarali smo o različitim pristupima proučavanju profesije nastavnik (pristup u čijem fokusu je ličnost nastavnika, pristup u čijem fokusu su uloge i poslovi nastavnika, pristup u čijem fokusu su standardizovane kompetencije nastavnika, pristup nastavniku kao refleksivnom praktičaru (prezentacija je u prilogu). U procesu učenja razmislite o tome kako Vi sagledavate značaj i način ostvarivanja pojedinih uloga (priručni materijal Poslovi i uloge nastavnika) kao i o pitanju o tome šta sve utiče na to koje nastavnikove uloge će se ostvarivati (priručni materijal Faktori koji utiču na uloge nastavnika). U procesu učenja, proučite dokument stadardi kompetencija za profesiju nastavnik i razmišljajte o pitanjima: koje kompetencije su za Vas najznačajnije i kojim argumentima biste to branili, šta je uloga ovog dokumenta (za prosvetni sistem, školu, pojedinačne nastavnike), kako razumete odnos između pojedinih standarda i da li uočavate da nešto nedostaje ovoj listi... Ovaj dokument možete pronaći na adresama phttp://www.cep.edu.rs/sites/default/files/Standardi_kompetencija_za_profesiju_nastavnika.pdf
U prezentaciji ćete naći link ka jednom upitniku za procenu sopstvenih kompetencija.
O praksama profesionalnog razvoja nastavnika u zemljama OECD možete pročitati u publikaciji Nastavnici su bitni, koju možete pronaći na adresi
http://www.cep.edu.rs/sites/default/files/eknjiga/Nastavnici_su_bitni.pdf
Ukoliko niste bili na času: Odgovorite na pitanje iz izlazne karte: Šta je za Vas novo u vezi sa profesijom nastavnik, što ste naučili kroz ove materijale. Odgovor pošaljite na adresu opdnastava@gmail.com.
|
| | | 7 | Na poslednjem susretu razgovarali smo i o tome kako će izgledati ispit na predmetu. Neka objašnjenja nalaze se u prezentaciji.
|
| | | 8 | Not available |
| |
| |
