Osnove pedagoškog obrazovanja nastavnika

U toku našeg rada na predmetu Osnove pedagoškog obrazovanja (za studente master programa) i Osnove pedagogije sa didaktikom (za polaznike programa obrazovanja tokom čitavog života) na ovom mestu moći ćete da pronađete informacije o tome šta se radilo na prethodnim časovima, objašnjenje aktivnosti koje možete uraditi samostalno, eventualne zadatke za predstojeće časove, različite najave, obaveštenja, informacije o terminima, literaturu, a možete pokrenuti i neka pitanja na Forumu u vezi profesije nastavnik i rada na predmetu,...
Spisak literature nalazi se u programu predmeta (u prilogu). Sve izvore možete pronaći u Biblioteci za pedagogiju (II sprat). Ovih dana će, takođe, ovi izvori biti skenirani i postavljeni u elektronskoj formi na ovoj stranici.

Adresa na koju možete slati zadatke koji su pokazatelj vaših aktivnosti i predispitne zadatke: opdnastava@gmail.com

Objašnjenje u vezi sa predispitnim aktivnostima i ispitom: Kao što se vidi u programu predmeta (u prilogu), ocena na predmetu se dobija na osnovu tri vrste aktivnosti.

- Bodovi za aktivnost na času se dobijaju kroz aktivnosti u toku časova, ili naknadnim slanjem aktivnosti koje su zadate u prostoru u kome je opisan tok časa. Ove aktivnosti nisu uslov za polaganje ispita, već samo doprinose broju bodova (i oceni) ostvarenoj na predmetu. Student, dakle, može položiti ispit i bez bodova za aktivnosti.

- Predispitni zadatak (esej) jeste obavezan zadatak. Da bi student položio ispit, neophodno je da uradi ovaj zadatak, a minimalni broj bodova da bi se smatralo da je zadatak uradjen je 10 (pod uslovom da je kroz ovu i ostale aktivnosti stekao broj bodova koji je najmanje 51).

- Ispit se polaže u vidu testa znanja. Da bi ispit bio položen neophodno je da student ostvari najmanje 31 (od 60) poena, pod uslovom da je kroz ovu i ostale aktivnosti stekao najmanje 51 bod). Student / polaznik programa može polagati ispit i pre redovnog januarskog ispitnog roka. Ukoliko proceni da je spreman za polaganje ispita, student se javlja nastavniku kako bi se dogovorili o terminu u kom će biti organizovan ispit. Budući da se ispit polaže uživo, zbog aktuelne epidemiološke situacije, poželjno je da se prijavi nekoliko studenata za neki termin.

Student može tražiti da se pisani ispit dopuni kroz usmeno ispitivanje.

-----------------------------------------------------------------------------------------

https://us02web.zoom.us/j/81631151184?pwd=QlNXcEpjWUJ3bDJwOVBRNDhkTTN2Zz09
> Meeting ID: 816 3115 1184
> Passcode: nastava

Na ovom susretu razgovarali smo o o tome šta čini školu kao instituciju i zajednicu i o položaju i odnosima aktera školskog života (prezentacija). Uočite pojam škola kao zajednica koja uči / zajednica učenja i razmislite o njegovom značenju. Ukoliko već radite u školi, analizirajte: u kojoj meri je škola u kojoj radite takva škola ? Ukoliko ne radite u školi - razmislite o školi koju ste pohađali kao učenik, ili o školi koju sada pohađa neko koga poznajete. U kojoj meri ta škola, po Vašem mišljenju jeste zajednica koja uči? Šta su odlike te škole koje Vas na to upućuju.

Kao jednu od bitnih odlika svake škole naveli smo njen etos. Etos škole se može odrediti kao skup vrednosti, stavova i ponašanja koji su karakteristični za jednu školu kao celinu (nešto detaljnije pogledate u priručnom materijalu o etosu škole). Naročito smo se osvrnuli na to na koji način različiti akteri školskog života, a naročito nastavnici, utiču na etos škole. Razmislite: kako - čime nastavnik doprinosi etosu škole. Imajte u vidu: on u izvesnoj meri to čini svakim svojim činjenjem - ili nečinjenjem.

Ukoliko niste bili na času, zapišite u tezama načine na koje nastavnik utiče na etos škole i pošaljite na adresu opdnastava@gmail.com.

Važna odlika škole kao zajednice koja uči je saradnja između aktera školskog života. Više o tome šta predstavlja pravu - partnersku saradnju pročitajte u priručnom materijalu o saradnji (u prilogu). Analizirali smo neke događaje iz škole,tumačeći koliko oni predstavljaju primere saradnje i koje odlike saradničkog odnosa zadovoljavaju , a koje ne (radni materijal Da li su ovo primeri saradnje i zašto?). U procesu učenja razmislite o tome koliko navedeni primeri predstavljaju partnersku saradnju, ili kako bi oni trebalo da se dalje odvijaju da bi predstavljali partnersku saradnju.

U vezi sa saradnjom je i predispitni zadatak (predispitni zadatak 1). Pažljivo pročitajte uputstvo za izradu zadatka, kako biste mogli u subotu ili u ponedeljak na časovima koji će biti on line da postavite pitanja u vezi sa svim što vam nije jasno u vezi sa ovim zadatkom. Predispitni zadatak bi trebalo da uradite pre polaganja ispita.

Za život škole i razvoj učenika naročito je značajna participacija učenika u školi, odnosno koliko učenici u školama učestvuju u donošenju odluka koje se tiču njih samih i celokupne zajednice. U kontekstu škole naročito je važno govoriti o tome da li i u kojoj meri ona omogućava i podstiče aktivnosti u kojima dete može da izrazi svoje mišljenje koje će biti uzeto u obzir i da preduzima aktivnosti u vezi sa stvarima koje ga se tiču, jer se ovo smatra načinom obrazovanja deteta (što su sve zahtevi koje podržava i Konvencija UN o pravima deteta, u kojoj se participacija tretira kao značajna grupa prava deteta i kao jedan od osnovih principa).

Umesto studije slučaja saradnje u školi, Vaš predispitni zadatak može biti i primer i analiza (studija slučaja) konkretnog primera učeničke participacije u školi.

U procesu učenja razmišljajte o:

- Kako ću kao nastavnik doprinositi etosu škole?
- Kako graditi školu kao zajednicu koja uči? Šta je uloga nastavnika u tome? Šta može biti Vaš doprinos?
- Primeri saradnje nastavnika i ... (analizirajte primere za koje ste čuli, doživeli ili sami osmislili)
- Primeri participacije dece u školi / nastavi (opišite i analizirajte primere za koje ste čuli ili ih doživeli). Osmišljavajte - pravite listu ideja za participaciju dece u nastavi i participaciju dece u školskom životu u celini.

Literatura za čitanje:

* Hebib, E., Radulović, L. (2000), Mogućnosti ostvarivanja saradnje nastavnika i stučnih saradnika, Beograd: Nastava i vaspitanje (3), str. 326-339.
* Hebib, E., Radulović, L. (2001), Dečja participacija u školi, Beograd: Učitelj, 71-72, str. 126-135.
*Radulović, L. (2016). Škola iz tradicionalne, moderne i postmoderne perspektive, u Slike o nastavniku 59-64.

Šira literatura:

Pavlović Breneselović, D. (2012). Od prirodnih neprijatelja do partnera - sistemski pristup odnosu porodice i javnog vaspitanja, Filozofski fakultet u Beogradu.
Meyer, H. (2002). Didaktika razredne kvake, 133-166.