Draga Milena,
Markirala si važan problem u savremenom školstvu i u tom pogledu, suvišno je kažem, ali, da, istraživanje je izuzetno značajno i vredno. S obzirom na izraženost ovog problema, tvoje istraživanje bi bilo veoma zahtevno i složeno.
U tom pogledu, mislim da bi, iz čisto operativnih razloga, bilo praktičnije da se istraživanje usredsredi na jedno od pitanja, navedenih na str. 6, pre Metoda i tehnika. Pri tome iskazujem bojazan da bi razmatranje pitanja kako sama škola motiviše đake, imajući u vidu birokratizovanost školskog života, dovelo do kreiranja slike "u iskrivljenom ogledalu", jer se svi činioci i subjekti školskog života zvanično i deklarativno izjašnjavaju za sve moguće motivacione mere i akcije, ali, u praksi je to, uglavnom, svedeno na rutinu ostvarivanja zacrtanih planova, kako bi godišnji izveštaji izgledali lepo i reprezentativno za nadređena tela, kojima se podnose. U tom smislu, mislim da bi razmatranje tog pitanja znatno iskomplikovalo tok i rezultate istraživanja.
Pored toga, tom spisku pitanja je moguće dodati i pitanje kako opšta društvena klima, promovisane vrednosti i "vrednosti" (kulturne, moralne, itd.) utiču na motivaciju đaka, iako to pitanje prevazilazi okvire učionice i školske zgrade. Međutim, mislim da bi ga trebalo imati u vidu, makar na duže staze. Kakva je opšti društveni odnos prema obrazovanju, školovanju, učenju? Meni se, neretko, dešavalo da đaci, svojim izjavama, pokazuju da mizeran i razoran odnos društva prema obrazovanju - ostavljaju trag u njihovim idejama i planovima.
Sledeće pitanje, koje bi moglo da se razmatra, jeste i uticaj roditelja tj. porodice na motivaciju đaka. To pitanje je vrlo delikatno i iziskivalo bi visok stepen poverenja između nastavnika, nastavnica, pedagoške službe i roditelja. No, koliko god da je delikatno, u istoj meri je i važno, jer je sve izraženiji fenomen da roditelji, često nenamerno, sluđeni borbom za egzistenciju, decu "motivišu" sasvim pogrešno.
Likovna kultura (ili kako sve već danas zove predmet), prema mom mišljenju, može da pruži beskrajno mnogo puteva motivacije i kamo lepe sreće da je taj predmet, u ovom ili onom obliku, zastupljen tokom svih školskih ciklusa, do kraja. Intenziviranje kontakata s umetničkim delima, bez mnogo naracije, bez šupljih i ispraznih fraza, daleko bolje utiče na psihički život i motivisanost dece. Usled toga, mislim da si tu dala dobar putokaz. Na žalost, živimo u društvu, koje smatra da je likovnoj kulturi, u osnovnoj i prvih par razreda srednje škole, dovoljno posvetiti 45 minuta nedeljno.
I samo još jedna opaska - kod pitanja za nastavnike i nastavnice, razmislio bih o formulaciji "dovoljno motivisani" jer nije do kraja određena. "Dovoljno" može da ima pozitivnu konotaciju, u paru s "nedovoljnim". Ali, u paru s "dobrim" ili "vrlo dobrim", može da ima negativnu ili minimalno pozitivnu, u smislu minimalne motivacije. Pre bih stavio neku skalu, na kojoj bi nastavnici ili nastavnice označili stepen motivisanosti, koji primećuju kod dece.
Eto, tako, ne zameri na raspisivanju. Navedeni stavovi su samo predlozi za razradu i eventualno odbacivanje suvišnog posla, usled mogućih komplikacija, gubljenja resursa i vremena itd.
Sve najbolje, puno sreće u daljem radu na razradi istraživanja i nadam se da ćemo se svi uskoro videti i u lepoti našeg prisustva i naše žive reči razmeniti iskustva o idejama.
Aca