Социологија сазнања (Sociology of knowledge)

Овај ваш најновији покушај да прецизирате у чему се по вашем мишљењу састоји кључна разлика у друштвеној условљености природнонаучног и друштвенонаучног сазнања оставља читаоца у недоумици зашто уопште инсистирате на овој разлици када и сами тврдите да се ради само о квантитативној разлици: „ Ствар је у томе да је то посредовање, тзв. медијација, снажније и потпуније у природним него у друштвеним наукама“.

Уместо аргументације у прилог тврдње да друштвени услови делују само на настајање природно научних проблема а да затим „следи (углавном) њихов иманентан теоријски развој“ и да нису егзистенцијално релевантни и не утичу на значење као у случају друштвено научних проблема, читалац добија још једну евиденцијом непоткрепљену тврдњу да је стога за разлику од стања у друштвеним наукама, у природним наукама кумулацијом достигнута „теоријска јединственост (униформност)“.

Не губи ли се тиме из вида да када се год природњаци лате проучавања правилности структуре и развоја неживих а нарочито живих „објеката“ чије тумачење има јасне импликације за очување, реформисање или радикалну промену затечених друштвених односа, као што је то својевремено било тумачење кретања планета и старости земље, а данас је још увек тумачење еволуције животињских врста, појављују се и непријатељски супротстављају заговорници различитих теорија? Није ли и у аритметици постигнута сагласност да су 2 +2 = 4 само зато и до када оваква конвенција не задире у „друштвено условљено практично хтење различитих друштвених група ка промени или очувању постојећег“, како ви с правом дефинишете егзистенцијално укорењене друштвене интересе?

Читаоц највише остаје прикраћен за разраду тезе да је вредносно становиште „начин“ на који се заступа било које од супротстављених идејно-политичких опредељења и да је оно ирационално пошто је „немогућа сазнатљивост његових корена“.

Нису ли ова отворена питања подстицај за настављање њиховог истраживања између осталога и на овом форуму и другим страницама Социологије сазнања?