Циљ ми је заправо био „уношење реда“ у Bourdieuову мисао, а не у теорије аутора којима се он бави или аутора које ја помињем – ово друго би било превише амбициозно. Аутори који се помињу су само средство да се искристалише Bourdieuов приступ, а у закључку показујем који став Bourdieu заузима по све четири тачке.
Демократичност научног поља се у овом контексту односи на демократске процедуре размене информација и мишљења између научника. Пооштравање права на улазак у поље подразумева улазак у научно поље само преко високообразовних институција. Дакле, проблем лежи у недемократичности ових последњих или, како је Bourdieu писао, у њиховој „демократичности“.