Социологија сазнања (Sociology of knowledge)

Могло би се рећи да је Bourdieu искључив на овај или онај начин, а не да је мање искључив. Али када 1991. године пише о револуционарима, у центру пажње је њихов подређен  положај у структури поља; њихов положај, или њихова младост нам при том ништа не говоре о релативној количини знања која су усвојили. Уколико десет година касније тврди да револуцију у науци могу спровести само „људи способни да овладају целокупним наслеђем традиције“, и даље пишући подразумева да су то људи који су већ признати, тј. који имају позамашан симболички капитал, то не значи да он искључује могућност појављивања младих људи пуних (са)знања, мада још увек непризнатих, који би могли да донесу промену. Међутим, ни сâм Bourdieu не даје потпун и недвосмислен одговор на то питање, па можемо само да нагађамо који му је став више својствен.