Социологија сазнања (Sociology of knowledge)

Ваши одговори на питања која је подстакао ваш првобитни рад објављен на старом, недовољно поузданом серверу, баш су подстицајни за продужење дијалога о питањима од заједничког интереса.

1 У ком смислу "пролетаријат" јесте или није "дугорочно оспособљен за укидање идеологизоване свести уопште"?

Зашто значење идеологије (идеологизоване свести) „у значењу које јој је дао Маркс“ не „узимате“ од Маркса самог? Где се све код Маркса а пре Манхајма може наћи схватање идеологије као епохално друштвено условљеног мишљења? Шта је код Маркса извор репродукције идеологије у ужем значењу класно заинтересоване свести а шта претпоставка њеног укидања? Да ли Манхајм прихвата или пориче тезу да се партикуларни интерес пролетаријата подудара са општечовечанским ? Који аспект Лукачеве разраде тезе о универзалности пролетаријата у себи садржи препреку реализацији ове потенције, односно укидања репродукције класног друштва и идеологије у ужем значењу?

2) Којим је класама интелигенција "углавном прилазила" и "прикључује" се и данас?

На које место у друштвеној структури је Манхајм „сместио“ интелигенцију као производ образовног процеса у класном друштву а на које место бисте ви то учинили?

3) Д а ли су сва "промишљања друштвене стварности подједнако легитимна"?

Које су идеолошке импликације Манхајмовог настојања да „синтетише“ идејне изразе "друштвених ситуираности, интереса, хтења, тежњи и потреба" израбљивача и израбљиваних, тлачитеља и потлачених?

4) Д а ли је постигнута "синтеза" односно "сагласност" у погледу тумачења свих аспеката "природе"?

Не постоје ли и „ у стручној заједници природословаца “ спорови „пресудни за њихово друштвено позиционирање“? Да ли је „друштвени детерминизам ... далеко сложенији од природног“ нарочито имајући у виду инклузивно схватање природе? Употребљавајући квантитативне изразе „ту вансазнајне претпоставке снажније делују и на избор проблемâ и на перспективу из које им се прилази“, не сугеришете ли и ви сами да разлика између природних и друштвених наука није квалитативна? Да ли је релативна младост социологије главни разлог да нема сагласности ни о једном кључном социолошком појму (само се сетите супротстављених схватања о саставу и кретању атома од антике)?