 | Stanovništvo |
|
Evo mog rada ispravljenog ima još jednog autora a time i metodološki ptistup naveo sam odakle mi Marksovi tekstovi na srpskom( na netu možete naći više samostalnih prevoda) , nadam se da sam sve greške ispravio. УВОД
Не могу а да не приметим интересатност времена у коме живим. Ово је време информатичке револуције, технолошког напретка и развоја такође ово је и време економске кризе. Али оно најбитније је да је ово такође време великог преиспитивања. Преиспитојемо све: наш начин живота, демокрацки систем, порошачку културу, економски ситем, слободу планирања породице итд. Можда треба бити поносан што живимо у овом битном времену, што само део ових промена који ће свет повести или ка нечему бољем или горем. Једно је сигурно о овом времену ће говорити будуће генерације као времену великих промена, само је питање у ком контексту? Да ле ће на ово раздобље гледати као раздоље кад су људи променили свет на боље или ће гледати као раздобље највећих грешака које су свет довеле на ивицу провалије. Од свих питања којима се људи баве два питања се истичу; угланом по томе што је за игнорисање ова два питања казна је апокалиптичне природе , а то је раст становништва и екологија. Ова два питања су повезана а за њихово решавање су потеребне радикалне промене. Неки критичари би рекли да смо се касно сетили, да смо почели да обраћамо пажњу тек када нам је почело горети под ногама. У праву су касно смо се сетили и сада за то испаштамо, нема смисла тражити кривца јер кривци су сви. Ова два питања су толико у важна да их можемо назвати питањима нашег опстанка. Људи су се прилично касно почели бавити овим питањима у данашњој реалности пренасељеност ће изазвати да се донесу суштинске промене нашег живота.
РАСТ СТАНОВНИШТВА
Како се број становника повећава повећавају се и опасности које долазе са тим порастом. Од тих опасности у првом реду ту је наравно недостатак простора, оно што је у овом проблему итересатно јесте то да смо променили начин на који схватамо простор.Данас се у свим многољуднијим земљама под појмом животног простора сматара ништа више до мало место са креветом, толетом,кухињом, водом и струјом, све више од тога је луксуз. Можемо чак пратити пораст становништва у оквиру грађевинарства, јер се претендује да се на малом простору насели што већи број људи. Зато данас имамо велики број солитера чија је главна функција баш то. Наравно да када говоримо о расту становништва не можемо баш говорити уопштено за све земље јер нису све земље на истом степену развоја немају све исте циљеве, проблеме, и схватање како се проблем може решити. У другом реду са порастом становништва долази проблем ресусрса. Сви ти љиду имају своје потребе које треба задовољити што постаје теже са њиховим повећавањем. Проблеми као што су енергија , храна ,вода, школство, запослење, социјални програм итд; нису код сваке земље исти али оно што јесте исто за све земље је потреба за променом и схватање о неодрживости оваквог стања. Међу људима који су се бавили овим проблемом највише се истиче Роберт Малтус. И ако је Малтуст демограф и економиста из 19-тог века његова дела и теорије су оставиле дубок утацај на будуће демографе. У свом познатом делу „Оглед о начелима популације,“ Малтус започиње расправу о односу становништва и прехрабрених пројзвода. „The power of population is indefinitely greater than the power in the earth to produce subsistence for man“ (Моћ популације је већа од могућности замље да производи за опстанак човека),(Malthus Robert 1798). Овим једним цитатом Малтус је оспоравао до тадашње популарно мишљење да ће индустријализација створити утопијско дрштво безграничног човековог напретка. Његова контроверзност га је брзо обележила као песимисту и црног утописту до краја његовог живота. Између 1798 – 1826 издао је шест наставака свог познатог дела „Оглед о начелима популације,“( An Essay on the Principle of Population) у којима је одговарао на критике и ближе објашњавао своје теорије. Када данас посмтрамо његов рад схватамо да су разлози његовог песимизма оправдани, да њега пре треба назвати реалистом који је покушао својим савременицима укаже на проблем пред којим многи затврају очи. Он наиме сматра а са чиме можемо и да се сложимо, да игнорисање проблема са изговорм да ће доћи боље друштво условљено индустријализацијом и да ће се тада све решити је неодговорно и може довести друштво до пропасти. Он је приметио да се становништво повећава аритметичком прогресијом а производња геометријском што ће евентуално довести до глади и сиромаштва. „Према њему људи ће увек бити сиромашни док се не посвете овим проблемом са пуном пажњом и да ће смо ратови и епидемије изазвани недостатком добара бити природно ограничење развоју становништва. Једино право решење је ограничавање сексуалних односа“(Гиднес Антони, 2002, 602-стр).Средином 19 века Егелс и Мракс су критиковали Малтусову теорију посебно његово становиште да се сиромашни непрестано умножавају и да тако оптерећују ограничену количину добара, тврдећи да је за то одговорна капиталистичка привреда и да само заменом садашњег друштва за ново друштво ово се може решити, такође човеков технолошки напредак ће га евентуално издићи из овог проблема. Meђутим са Малтусом се делимично слаже и Медовс која тврди да је грешка мислити да ће овакав раст производње довести до бољег друштва. „Један од нај шире прихваћених митова у садашњем друштву јест очекивање да ће наставак наших садашњих модела раста водити човечанство ка једнакости“ (Медовс,1972,146-стр). Ту се сличности са Малтусом завршавају јер се Медовс залаже за боље производне односе као решење а Малтус за ограничење сексуалних односа.
Становништво и последице
„Да светско становништво достигне милијарду људи било је потребно 10 000 год али да би се овај број удвостручио требало је проћи столеће 1800-1900.“ (Гиднес Антони, 2002, 603-стр). Наравно да се сада поставља питање како је ово могуће? Није мала разлика измећу 100 година и 10 000 зато се постављају још два питања: „ Каквог утацаја ће овакав раст имати на нашу планету?“ „И како се овај проблем може решити?“ Али пре него што почнем да одговарам на ова питања ево неких података који ће показати озбиљност ситуације: 1804 људска популација је досегла једну милијарду људи али већ 1927 овај број се удвостручио. Тада се према неким проценама предпостављало да ће становништво напредовати оваквим порастом. Али нису били у праву за само тридесет и две године популација је садржала још око милијарду људи. Тада су већ стручњаци били запрепашћени статистикама али опет то није било ништа када је мерењем из 1974 утврђено да на свету има преко четри милијарде људи. Тада излази рад на тему раста становништва под називом: „Biological Populations with Nonoverlapping Generations: Stable Points, Stable Cycles, and Chaos.“ Овај рад је написао Robert M. May и објавио га 15. Новембра 1974 са циљем да упозори да ће свет ускоро задесити стање пренасељености. И ако је имао добре аргументе и критике овај као и многе друге радове су већином оценили као претерано песимистичке; нико не може предвидети раст становништва тако да је врло могуће да становништво може смањити степен раста. Тако су се нашле две стране једна је тврдила да планети прети пренасељеност док је друга тврдила да такве тврдње нису довољно основане и могу само створити непотребну панику. Време је показало које био управу, 1987 стновништво је бројило преко пет милијарди становника, нико више није доводио у питање могућност пренасељености. Ако се настави овим темпом чека нас тамна будућност. Груба процена тврди да ће 2025 становништво бројати преко девет милијарди људи. (http://en.wikipedia.org/wiki/World_population)
Данас само Азија садржи 60% свецке популације где су међу земљама нај бројније Индија и Кина које саме садрже 40% свецке популације. Одмах поред азије је Африка са 15% , Европа 11% , Северна Америка 5% , Јужна Америка 9% и Аустралија (1%http://en.wikipedia.org/wiki/World_population).
На овом графикону је представљена структура становништва по континетима и државама. Овде можемо видети како се становништво у Африци значајно повећало док се пад бележи у Северној Америци и Европи. Чак и у Азији се рађање у падау заједно са драстичним падом у Океанији. Али треба узети у обзир да у Европи је дужи животни век заједно са слабим прираштајем Европу ставља у позицију континета са претежно старим становништвом док Африка где је ситуација супротна спада у континет са младим становништвом. Зашто је ово овако одговорићу касније у раду сада ћу само приказати тренутну ситуацију. Велики је број фактора који утиче на популацију становника неке земље. Ту од фактора у првом реду можемо издвојити степен развијености и јачину популационе политике. (http:/esa.un.org/unpp/)
Како је дошло до оваквог раста ?
Раст становништва је ишао паралелно са напретком човечанства, због ефеката индустријске револуције проценат деце који су доживели своју пету годину живота се драматично повећало. „Увођењем вакцинације, напретком у медицини и побољшање санитације довело је до тога да се становништво сваких петнест година дуплирало“( Гиднес Антони, 2002, 605-стр). За Диркема медицина је секундарни фактор развоја становништва оно што је битније је подела рада. „Поделом рада дошло је до миграција у градове који су условили раст градова као резултат тога дошла су прва осећања пораста становништва (Диркем Емил,1893,169-стр).“ Диркем прави разлику између правог пораста и осећања пораста која су настала због масовних миграција у градове. Диркем не пориче утацај медицине и санитарија већ само нагашава да је у почетку раст дошао као поселедица миграција а не већим рађањем и мањом смртношћу због санитарних решења. И ако Маркс не помиње првобитна осећања раста он каже: „Развојем поделе рада долази до акумулације вишка робе која ствара класну поделу, због потребе да пројзвођачи продају свој рад долази до миграције у градове и проширења градова.“(Маркс,1847,17-стр). Где се може закључити да је Маркс прве веће градове сматрао последицом поделе рада и индустријске револуције али не и већег прираштаја. О невероватном расту најбоље сведочи податак да је становништво Енглеске у 1801 бројило преко осам милиона а за само сто година касније 1901 преко тредесет милиона. (http://en.wikipedia.org/wiki/World_population)
„ДЕМОГРАФИЈА је наука која се бави проучавањем становништва, мери величину популације и објашњава њен раст или смањење.“ (Антони Гиднес, 2007,605-стр) Узроци раста и пада популације су у три чиниоца 1. Рођење, 2. Смрт, 3. Миграције. Демографија за свој рад користи методу статистке све индустријске земље праве статистике свог становништва само поузданост статистика није свуда иста,развијеније земље наравно праве поузданије статистике. (Антони Гиднес, 2007,605-стр)
Демографски појмови:
1. Наталитет: Годишњи број живорођених на 1000 жена. 2. Ферталитет: Годишњи број рођених. 3. Репродуктивност: Просечан број деце коју је жена биолошки у стању родити. 4. Стопа морталитета: Годишњи број умрлих на 1000 становника. 5. Морталитет: Смртност у становништву. 6. Инафатилни морталитет: Годишњи број умрле деце млађе од годину дана на 1000 живорођених. 7. Очекивана животна доб: Број година који се очекује да просечна особа доживи. 8. Животна доб: Максимални број година који човек може да доживи. (Антони Гиднес, 2007,605-стр)
„Демографска мапа нај многољуднијих земаља“ (http://en.wikipedia.org/wiki/World_population) Ова мапа показује да раст није исти свуда. Шта више у развијеним земљама степен рађања је мали док у нерзавијеним раст наставља истим темпом. Неразвијене земље имају овакав раст из више разлога пре свега ту је чињеница да су оне претежно пољопривредне и самим тим велика је потреба за радном снагом. Неразвијеност медицине и санитарија доводи до веке смртности деце али влики број рађања лако покрива ову смртност.Такође због истих фактора мала је животна доб људи тако да у неразвијеним земљама доминира младо становништво. Не треба занемрити и културно религијски утацај, тако да је у неким земљама овакав раст добродошао из културних разлога. Наравно ту је и религија где на пример у католичанству имамо забрану контрацепционих средстава због религиозних разлога. „У већини мање развијених земаља, због релативно брзог увођења модерне медицине и хигијенских метода, знатно је смањен морталитет.“(Антони Гиднес, 2007,605-стр). Овај цитат показује оно што сам већ нагласио када сам говорио о почецима раста, само сад у модерном контексту. Мада овај појам треба боље објаснити. Замислимо једну државу и назовимо је Латверија, преко ове замишљене државе објаснићемо ближе овај цитат. Латверија је индустријски неразвијена, претежно пољопривредна земља са високим прираштајем. Тај прираштај долази из потребе да се оствари што већа радна снага јер сиромаштво онемогућује прибављање најамне снаге. Овде видимо да и ако по Малтусу сиромашни ће увек бити сиромашни због великог броја деце ипак на тај број деце су људи принуђени због свог стања, што потврђује марксистичко схватање одговорности производних односа. Мада у овом стању према Медовсовом схватању у Литверији једнака дестрибуција би донела веће проблеме. „Највећа могућа запрека праведнијој расподели свецких природних извора јесте раст пиучинстава.“( Медовс,1972,146-стр). Медовсова изказује како би правилна расподела над великим бројем становништва подразумевала постојање великих количина добара. Недостатак добра би довео да у једном таквом друштву (са једнаком расподелом)дође до катастрофе.И ако Маркс тврди да ће развијена индустрија и бољи производни односи довести до једнаког друштва Медовсова истиче да ће превелика популација представљати проблем таквом друштву. Маркс и Медовсова се слажу да у Литварији у овом степену развитка није могуће једнако друштво. „Велика популација је у местима где је неразвијена подела рада (Кина, Русија итд.).“(Диркем Емил,1893,170-стр). Диркем са свог становишта показује слагање са тезом да велика популација настаје у неразвијеним земљама где је неразвијена подела рада. У Литверији је велика смртност деце због неразвијености медицине и санитарија. Али ипак број рађања је велики па без обзира на смртност просечна породица може имати и преко троје деце. Неразвијеност медицине и санитарија доноси још једну последицу мала животна доб зато у Латверији је претежно младо становништво што доводи да се људи брзо венчавају и заснивају породице.Са функционалистичке перспективе овакво стање није нужно лоше јер осигурава све што је том друштву потребно.С перспективе интеракционализма схватамо да овакав систем ствара нужно затворено патријахално друштво.Међутим у нашој држави влада велико необразовање која је последица сиромаштва али и начина пољопривредног живота који онемогућује информисаност о контроли рађања и заштити о болести, мада као што сам и рекао то и није за народ нужно јер је овакво стање пожељно. Због прилика у овој држави долази до увођења модерне медицине и боље хигијене сада се смртност смањује. Повећава се животна доб и број преживеле деце што повећава тешкоће Литверије. Важно је поменути да сада долази до неравнотеже добне дистрибуције која ће довести још више проблема.
Какв утацај ће овакав раст имати на нашу планету?
„Друштва имају одређене основне потребе или захтеве које се морају задовољити ако желе опстати.“ (Хараламбус, 2002, 10-стр). Ова функционалистичка дефиниција функционалних предуслова показује неопходност задовољавања основних потреба за функционисање друштва. Пренасељеност доводи у п |
| Re: Stanovništvo |
|
Пренасељеност доводи у питање тај основни функционалистички захтев, превелик број људи доводи до већег смањења просотора и до осиромашавање земље.
„Неравнотежа добне дистрибуције повећава друштвене и економске тешкоће.“(Антони Гиднес , 2007, 605-стр).
Замишљена држава Литверија се сада као земља са почетком индустријализације и са бољим медициским системом сукобљава са проблемом неравнотеже добне дистрибуције. Сада људи живе дуже, али ипак због старости нису способни да раде па постају издржавани део друштва. Наилазимо на проблем да сада велика група људи постаје издржавани део друштва и овај део постаје све већи због велике популације. Дакле већи старосни век са великом популацијом доноси огроман проблем који постаје све гори јер са великим проценатом рађања ствара велики број деце који ће исто тако бити једног дана део овог сегмента. Када у нашој држави једна генерација дође на ред да буде изржаван део друштва испред ње ће увелико бити већ неколико старијих генерација које се ту могу задржати дуго без обзира на то што сваке године овај сегмен се све више пуни. „Ако систем жели опстати сви делови морају се међусобно уклапати односно бити компатабилни“(Хараламбус, 2002, 11-стр). Према функционалистима систем зависи од компатабилности свих делова. Мада овде долази до проблема са том теоријом. У нашој држави без обзира на компатабилност постоји проблем пренасељености. „Подела рада је директно пропорцијонална величини и густини друштва и његовом напретку.“ (Диркем Емил,1893,170-стр). Међутим ако се позовемо на о ову Диркемову теорију пропорцијоналности поделе рада са величином друштва примећујемо да сама теорија има одређене фаличности. Јер ако за неразвијену поделу рада је карактеристично да постоји бројчано велико друштво онда неби требало постојати такав проблем у друштву које је у развоју или развијено са бољом поделом рада. Човек који је приступио сегменту који је део финасирања државе је целог живота је био функционални члан друштва, доприносио је друштву али сада он постаје друштвени проблем постаје грубо речено паразит на леђима осталих фукционалних делова. Што до казује да се развој становништва не може чисто математички и механички схватити чак и да може онда слободно можемо за Диркемову теорију рећи да има математичку грешку јер на развој популације не утиче само развијеност поделе рада. Мада Диркемова теорија добија на тачности када је применимо само на број рађања. Применом ове теорије у величини рађања добијамо закључак да у друштвима где је неразвијена подела рада долази и до већег рађања деце. У новим приликама у Литврији велики број младих сада се школује што је још један сегмент на коме друштво финасијски не зарађује. Друштво зарађује на образовању производњом стручњака али плодови те производње се много касније убирају. Велики број младих људих сада у Литверији ужива медицинске, школске и социјалне могућности али они сами и ако све то добијају не зарађују и ништа не доприносе.Када би било супротно када се деца неби школовала већ одмах била запослена то би створило још гори проблем,пролблем нобразовања.
„Старосна структура планете.“( http://en.wikipedia.org/wiki/File:Median_age.png) Можемо узети ову мапу као прави пример разлика између континената и развијености држава. Афрички континенат има најмлаће становништво али се зато Африка неможе похвалити својим развитком док Европа са својим напретком носи и чињеницу да у њој доминира старо становништво. Рекао сам да у Литверији сада млади имају образовне и медицинске могућности али тиме што смо свима то омогућили каса је још више осиромешена. Такоће из ове касе треба финасирати социјалне програме јер нису сви запослени у нашој држави нити сви раде на местима са повољним приходима. Последице које долазе од пренасељености сежу дубље него само у стању наше касе. Велика популација захтева велику производњу хране, добара, енергетску снабдевеност, чисту воду итд. Тиме утицај човека на природу постаје све погубнији, за задовољавање потрошачке културе црпе се сви извори ,због пољопривреде секу се шуме, због енергије граде се електране где за ефекат по околину су нај опасније нуклеарне. Све ово производи еколошке проблеме као зато су клизишта, топлљење полова, загађење земље ваздуха и воде итд. Долазимо до утиска да систем који заговара овакво понашање је неодржив са данашњом стварношћу. „ Ради преживљавања људи морају производити храну и материјалне предмете.“ (Хараламбус,2002,11-стр). Али данашње друштво не гаратује преживљавање ако сте функцијални. У неким Афричким земљама и ако сте функцијални и радите по цео дан лако можете бити на ивици егзистеције. „Чињеница је да радници изнајмљују свој рад зарад надокнаде, та надокнада никад није одговарајућа раду већ далеко умањена“(Маркс, 1847, 45-стр).Можемо доћи до закључка да по Марксу проблем велике популације можемо решити преласком у правичније друштво са једнаком расподелом што ће омгућити опстанак свих али истовремено друштво ће својим технолошким напретком доћи до тачке када ће проблем недостатка робе бити прошлост. Али Медовсова наглашава важност превазилажења проблема превелике популације пре него што се ступи у друштво са правилном расподелом, јер у супротном долази до тога да робе неће бити довољно за све или ће је бити само у количинама које нису довољне за задовољавање потреба. „У днашњој реалности свесни смо две поделе замаља оне које су сиромашне и које само могу продавати јефтину радну снагу и оне које могу купити оно што се производи у сиромашним местима где су обично услови рада нехумани.“(Антони Гиднес , 2007, 608-стр). Тако имамо податке да је просечно радно време у неким Кинеским фабрикама преко осам часова са платама мањим него на западу. Маркс се противи оваквим друштвеним односима: „Власништво производних средстава биће колективно а не индивидуално, док ће чланови друштва делити богатство које производи њихов рад.“(Маркс, 1847, 45-стр). Ако узмемо у обзир чињеницу да у капиталистичком систему нема дистрибуције добара тако да ако дође до несташице нечега то нешто само богати могу имати онда у времену у коме прете несташице воде, хране, добара и других ствари капитализам постаје очигледан проблем и да га треба заменити неким обликом бољег уређења. Међутим ту се проблеми са овим обликом економије не завршавају, данас треба обезбедити послове за толики број становника али уместо да нас сопствени технолошки напредак избави из проблема он нас још више гура у проблем. Просто гледано технолошке иновације омогућују да се читаве манофактуре од неколико хиљада радника замене за роботизовану технику. Тада у капиталистичком систему ови радници постају проблем државе. Тако технолошки напредак у служби капиталистичке економије доводи до већег проблема него што је претходно постојао; ово разбија илузије из 18 века да технологија омогућује напредак који ће извући људе из беде. За Маркса индустрија и технологија ће бити то што ће извући човечанство из сиромашта и заједно са класним контрадикцијама резултирати доласком комунизма.„Основне контрадикције садржане у капиталистичком економском систему довешће до његове коначне диструкције.“( Хараламбус, 2002, 35-стр) „Капитал је мртви рад који се као вампир храни живим радом и постаје јачи како се све више храни.“(Маркс, 1861,54-стр). У времену кризе овакво вампирско постојање ће бити на мети гладних. До сада сам представио две фазе развитка у Литверији.“Те фазе се зову фазе демографске транзиције. Прва фаза је везана за неразвијена друштва и односи се на вели број рођених и умрлих.Друга фаза се односи на велики број рођених али смањеним бројем умрлих.И трећа фаза су смањени број роћених са смањеним бројем умрлих.“ (Антони Гиднес , 2007, 608-стр) Литверија је у трећој фази је индустријски развијенија има смањени број рођених наизглед ово представља стабилност у поређењу са другом фазом. Популација је и даље велика али сада има великог броја старих а младих мање тако да прети да се изгуби број људи који може издржавати старе. Када држава доће до овог дела развитка покушава да образује популациону политику тако да омогући конролисање популације. У овој фази су многе земље Европе. Како се овај проблем може решити? За решење проблема пренасељености постоје свакакви предлози неки су занимљиви а неки су фантазијски ево само неки од њих:
„Стрварање трас генетске животиње.“( http://www.scq.ubc.ca/the-new-macdonald-pharm/) Данашња разлика је у томе што су природне процесе заменили неколико часова у лабароторији где се одговарајући гени стављају у јајну ћелију које се после враћа у животињу. „Предност овог процеса је и разлог зашто је овај процес добар и лош истовремено, то је могућнос уношење страних гена то јест да гени једне животиње пређ у другу.“(http://www.actionbioscience.org/biotech/margawati.html) . „Мишеви са геном медузе који је транс генецки убачен:“(http://www.nature.com/nrg/journal/v4/n10/box/nrg1183_BX3.html) Овде мишеви светле због гена медузе њима је страни ген дао нову особину зато се гледа на ову науку као спас јер може једног дана стрворити краве које дају више млека и више младучади рађају биљке које ће и у лошијим условима опстати итд. Мада на овој истој слици гледате и мишеве који су преминули због свог гена. Нови ген им је и дао медузин отров који је сагорео њихове органе то је из разлога што оно што би требало да дође развитком генерација дошло је за пар часова и ако је већ у следећем покушају научници су успешно имплитирали ген без оваквих последица ипак постоји страх од веће примене ове технологије. 2. КИБОРЗИ: „Кибернетика је наука која покушава да споји човека са машином, оваква наука може створити човека који немора да се храни у опште чији вештачки органи бити суперијорнији од нормалних.“ (http://hr.wikipedia.org/wiki/Kiborg). Али највећа критика овој науци је баш то што ове вештачке делове и органе могу само богати приуштити. Замислимо свет где богати се неће разликовати само по свом имовинским стању већ ће им новац дати и већу ителигенцију, снагу, могућности изван човека. И ако ова технологија не постоји можемо претпоставити ставове Маркса и Егелса, за које би класна борба достигла један потпуно нов ниво јер сада су капиталисти не само имовински супериорнији. Пре свега те две нове класе би стару класну поделу бациле у заборав и створиле нове поделе. Мада и са сатновишта функционализма ако кажемо: „ Главне функције друштва су оне које задовољавају функционалне предуслове друштва.“ (Хараламбус,2002,11-стр), али ако функционални предуслов буде био инплат киборга како ће већина популације задовољити овај предуслов? Мада ако се окренемо интеракционализму деловање измађу појединаца ће се из корена променити. Тако док једни тврде да ће ова технологија створити свет без болести други да ће ова технологија створити две супростављене класе људи. Све у свему ова технологија има проблеме при остварењу данас при трасплатацији органа са савршеним донором увек постоји могућност да ће тело почети да одбацује орган та могућност је сто пута већа када је комад пластике или метала упитању. Има још доста да прође док непочнемо да бринемо о овоме. 3. СВЕМИРСКА ИСТРАЖИВАЊА: „Ова могућност казује да ће једног дана човечанство открити друге планете на којима ће моћи да живи. Тако би се решио проблем пренасељености.“( http://www.nasa.gov/exploration/home/index.html). Проблем са овим и свим осталим могућностима које очиглендо подсећају на мишљење 18-тог века да ће технологија све решити јесте што је то неодговорно и одвешће свет у пропаст. Ово се заснива да седнемо и чекамо да нека технолигија дође и реши све наше проблеме. Малтус је баш истицао погубност чекања бољих времена.Мада и ако ова могућност нуди решење само за питање простора не решава проблем исхране и достубности добара за све.Али узмимимо у обзир да су научници сматрали да ће мо до сада имати кибернетику али било је потребно десет година да се направи чип који ће импулсе из мозга претварати у податке па је ту настао проблем како их усагласити, што решено тек 2002 и сада се још увек решава проблем одбацивања тела. Дакле што више упознајемо нешто то више схватамо колико мало знамо о томе. Мада пустимо ми научнике да раде и истражују ми остали морамо се скоцетристати шта се сада може урадити. 4. ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА: „Организовање развоја становништва према потребама земље.“ (http://faculty-teaching.artsci.wustl.edu/talks/smith/population/highlights)Свака земља има своје популационе проблеме док једни покушавају да повећају становништво други да га смање. Непостоји унервезионално решење изгледа да свака земља мора решити проблем на свој начин. Тако имамо Кину која уводи порезе на више деце. Малтусов одговор јесте ограничавање сексуалних односа, мада данас имамо и напредна решења против трудноће, право питање је дали газимо права човека на слободно планирање породице популационом политиком. Марксистичка перспектива говори о промени производних односа као решење тиме нарвано кривећи капиталистичку економију за тренутно стање, јер као сам већ рекао људи у неразвијеним земљама имају више деце због потребе. Функционалисти ипак популациону политику могу оправдати ради задовољавања темељних потереба друштва. О оправданости популационе политике мишљења варирају тако да je то отворено питање.
ЗАКЉУЧАК У закључу шта рећи него нагласити важност овог времена у којем живимо. Развитком наше технологије побољшан је квалитет живота и тиме и његова величина. Становништво се стално удвостручује и прети егзистецији наше планете, ту улази Малтусово схватање да нас само рат или пошаст може спасти. Данашња економија неможе задовољити потребе људи па се стално ставља под испитивање.Становнишство које се развија постаје све сиромашније док са друге стране долазе обећања разних научних иституција о бољем животу. У данашњем времену несигурности овај проблем нам заиста није требао. Које решење ће људи смислити дали ће људска ителигеција наћи решење или ћемо чекати глад и рат. Ниједна земља није задовољна својом старосном структуром увек се тежи променама. Само ће будућност показати дали треба да будем понпосан што живим у овом времену или да ми буде жао. Да ли је ово време промена на боље или горе ја могу само да се надам најбољем. Литература Хараламбос,Мајкл и Холброн, Мартин, Социологија: Теме и перспективе, Загреб, 2002. Антони Гиднес, Социологија:Загреб 2007. Карл Маркс, Капитал први том:Енглеска, 1867. http://www.scribd.com/doc/22643562/ Kapital Карл Маркс, Плата-рад и капитал: Немачка 1847. http://www.scribd.com/doc/42251428/ROBA-I-NOVAC-Karl-Marks-KAPITAL http://en.wikipedia.org/wiki/The_Limits_to_Growth: приступ: 11.12 2010 у 18:15 http://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Robert_Malthus: приступ: 10.12 2010 у 19:20 http://en.wikipedia.org/wiki/World_population: приступ: 10.12 2010 у 19: 45 http://www.sciencemag.org/content/186/4164/645.abstract: приступ: 12.12 2010 у 17:35 http://en.wikipedia.org/wiki/Dynamic_density: приступ: 12.12 2010 у 19:10 http://www.actionbioscience.org/biotech/margawati.html: приступ: 12.12 2010 у 19:45 http://en.wikipedia.org/wiki/Transgene: приступ: 14. 12 2010 у 20:15 http://www.nature.com/nrg/journal/v4/n10/box/nrg1183_BX3.html: приступ: 15.12 2010 у 17:25 http://www.nasa.gov/exploration/home/index.html: приступ: 15.12 2010 у 19:00 http://faculty-teaching.artsci.wustl.edu/talks/smith/population/highlights: приступ: 16.12 2010 у 17.15 Даниела Х. Меадовс , Границе раста, Стварност, Загреб, 111, 140-151 Емил Диркем , Подела рада,Загреб, 1984 |
 | Одговор: Re: Stanovništvo |
|
Није ми јасно шта желите да постигнете овим испуњавањем формалних услова корак по корак, до изнемоглости! Коначно сте дали пуне податке за Марксове текстове које сте користили и чешће пријављујете колико сте користили Гиденса (не Гиднеса као што ви пишете, и не на страни 608 на којој се не налази оно што цитирате - остаје да нађете тачне стране). Формалне услове не задовољавају још два допунска примарна извора које сте увели у нову верзију: Даниела Х. Меадовс , Границе раста, Стварност, Загреб, 111, 140-151(нисам пронашла где цитирате овај извор у основном тексту) и Емил Диркем , Подела рада,Загреб, 1984 (у основном тексту помињете издање из 19. века, очигледно и ту недостаје УРЛ адреса). Немојте да вас мрзи да поново прочитате властити рад и исправите штампарске грешке које и даље отежавају разумевање. Требало би да вам је јасно да оваква аљкавост оставља врло лош утисак код сваког читаоца. |
| Re: Одговор: Re: Stanovništvo |
|
Evo mog rada nadam se u konačnom obliku. Sve sam ispravio, samo kako niste pronašli Meadovs to je na 146 i 147 str . Na 146 je pri dnu počinje sa naslovom Jednakost u stanju ravnoteže. Za Dirkema ste upravu ja sam pogrešan naslov kopirao iz tekstualne datoteke u pitanju je delo gde je sadžana Dirkemova podela rada. Nadam se da je sada sve u redu. УВОД
Не могу а да не приметим интересатност времена у коме живим. Ово је време информатичке револуције, технолошког напретка и развоја. Такође ово је и време економске кризе. Али оно најбитније је да је ово такође време великог преиспитивања. Преиспитојемо све: наш начин живота, демократски систем, потрошачку културу, економски ситем, слободу планирања породице итд. Можда треба бити поносан што живимо у овом битном времену, што само део ових промена који ће свет повести или ка нечему бољем или горем. Једно је сигурно о овом времену ће говорити будуће генерације као времену великих промена. Само је питање у ком контексту? Да ле ће на ово раздобље гледати као раздоље кад су људи променили свет на боље или ће гледати као раздобље највећих грешака које су свет довеле до ивице пропасти. Од свих питања којима се људи баве два питања се истичу, угланом по томе што је за игнорисање ова два питања казна је апокалиптичне природе , а то је раст становништва и екологија. Ова два питања су повезана а за њихово решавање су потеребне радикалне промене. Неки критичари би рекли да смо се касно сетили, да смо почели да обраћамо пажњу тек када нам је почело горети под ногама. У праву су касно смо се сетили и сада за то испаштамо, нема смисла тражити кривца јер кривци су сви. Ова два питања су толико важна да их можемо назвати питањима нашег опстанка. Људи су се прилично касно почели бавити овим питањима, у данашњој реалности пренасељеност ће изазвати да се донесу суштинске промене нашег живота.
РАСТ СТАНОВНИШТВА
Како се број становника повећава повећавају се и опасности које долазе са тим порастом. Од тих опасности у првом реду ту је наравно недостатак простора, оно што је у овом проблему итересатно јесте то да смо променили начин на који схватамо простор.Данас се у свим многољуднијим земљама под појмом животног простора сматара ништа више до мало место са креветом, толетом,кухињом, водом и струјом, све више од тога је луксуз. Можемо чак пратити пораст становништва у оквиру грађевинарства, јер се претендује да се на малом простору насели што већи број људи. Зато данас имамо велики број солитера чија је главна функција баш то. Наравно да када говоримо о расту становништва не можемо баш говорити уопштено за све земље јер нису све земље на истом степену развоја немају све исте циљеве, проблеме, и схватање како се проблем може решити. У другом реду са порастом становништва долази проблем ресусрса. Сви ти љиду имају своје потребе које треба задовољити што постаје теже са њиховим повећавањем. Проблеми као што су енергија , храна ,вода, школство, запослење, социјални програм итд. Нису код сваке земље исти али оно што јесте исто за све земље је потреба за променом и схватање о неодрживости оваквог стања. Међу људима који су се бавили овим проблемом највише се истиче Роберт Малтус. И ако је Малтус демограф и економиста из 19-тог века његова дела и теорије су оставиле дубок утацај на будуће демографе. У свом познатом делу „Оглед о начелима популације,“ Малтус започиње расправу о односу становништва и прехрабрених пројзвода. „The power of population is indefinitely greater than the power in the earth to produce subsistence for man“ (Моћ популације је већа од могућности замље да производи за опстанак човека),(Malthus Robert 1798). Овим једним цитатом Малтус је оспоравао до тадашње популарно мишљење да ће индустријализација створити утопијско дрштво безграничног човековог напретка. Његова контраверзност га је брзо обележила као песимисту и црног утописту до краја његовог живота. Између 1798 – 1826 издао је шест наставка свог познатог дела „Оглед о начелима популације,“( An Essay on the Principle of Population) у којима је одговарао на критике и ближе објашњавао своје теорије. Када данас посмтрамо његов рад схватамо да су разлози његовог песимизма оправдани, да њега пре треба назвати реалистом који је покушао својим савременицима да укаже на проблем пред којим многи затврају очи. Он наиме сматра са чиме можемо и да се сложимо, да игнорисање проблема са изговорм да ће доћи боље друштво условљено индустријализациом и да ће се тада све решити је неодговорно и може довести друштво до пропасти. Он је приметио да се становништво повећава аритметичком прогресијом а производња геометријском што ће евентуално довести до глади и сиромаштва. „Према њему људи ће увек бити сиромашни,све док се не посвете овим проблемом са пуном пажњом и да ће само ратови и епидемије изазвани недостатком добара бити природно ограничење развоју становништва. Једино право решење је ограничавање сексуалних односа“(Гиднес Антони, 2002, 602-стр).Средином 19 века Егелс и Мракс су критиковали Малтусову теорију посебно његово становиште да се сиромашни непрестано умножавају и да тако оптерећују ограничену количину добара, тврдећи да је за то одговорна капиталистичка привреда и да само заменом садашњег друштва за ново друштво ово се може решити. Такође човеков технолошки напредак ће га евентуално извући из овог проблема. Meђутим са Малтусом се делимично слаже и Медовс која тврди да је грешка мислити да ће овакав раст производње довести до бољег друштва. „Један од нај шире прихваћених митова у садашњем друштву јест очекивање да ће наставак наших садашњих модела раста водити човечанство ка једнакости“ (Медовс,1972,146-стр). Ту се сличности са Малтусом завршавају, јер се Медовс залаже за боље производне односе као решење а Малтус за ограничење сексуалних односа.
Становништво и последице
„Да светско становништво достигне милијарду људи било је потребно 10 000 год али да би се овај број удвостручио требало је проћи столеће 1800-1900.“ (Гиднес Антони, 2002, 603-стр). Наравно да се сада поставља питање како је ово могуће? Није мала разлика измећу 100 година и 10 000 зато се постављају још два питања: „ Каквог утацаја ће овакав раст имати на нашу планету?“ „И како се овај проблем може решити?“ Али пре него што почнем да одговарам на ова питања ево неких података који ће показати озбиљност ситуације: 1804 људска популација је досегла једну милијарду људи али већ 1927 овај број се удвостручио. Тада се према неким проценама предпостављало да ће становништво напредовати оваквим темпом. Али нису били у праву за само тридесет и две године популација је садржала још око милијарду људи. Тада су већ стручњаци били запрепашћени статистикама али опет то није било ништа када је мерењем из 1974 утврђено да на свету има преко четри милијарде људи. Тада излази рад на тему раста становништва под називом: „Biological Populations with Nonoverlapping Generations: Stable Points, Stable Cycles, and Chaos.“ Овај рад је написао Robert M. May и објавио га 15. Новембра 1974 са циљем да упозори да ће свет ускоро задесити стање пренасељености. И ако је имао добре аргументе и критике овај као и многе друге радове су већином оценили као претерано песимистичке. Нико не може предвидети раст становништва тако да је врло могуће да становништво може смањити свој степен раста. Тако су се нашле две стране једна је тврдила да планети прети пренасељеност док је друга тврдила да такве тврдње нису довољно основане и могу само створити непотребну панику. Време је показало које био у праву, 1987 стновништво је бројило преко пет милијарди становника, нико више није доводио у питање могућност пренасељености. Ако се настави овим темпом чека нас тамна будућност. Груба процена тврди да ће 2025 становништво бројати преко девет милијарди људи. (http://en.wikipedia.org/wiki/World_population)
Данас само Азија садржи 60% свецке популације где су међу земљама нај бројније Индија и Кина које саме садрже 40% свецке популације. Одмах поред Азије је Африка са 15% , Европа 11% , Северна Америка 5% , Јужна Америка 9% и Аустралија 1%(1%http://en.wikipedia.org/wiki/World_population).
На овом графикону је представљена структура становништва по континетима и државама. Овде можемо видети како се становништво у Африци значајно повећало док се пад бележи у Северној Америци и Европи. Чак и у Азији је рађање у падау заједно са драстичним падом у Океанији. Али треба узети у обзир да у Европи је дужи животни век заједно са слабим прираштајем, Европу ставља у позицију континета са претежно старим становништвом док Африка где је ситуација супротна спада у континет са младим становништвом. Зашто је ово овако одговорићу касније у раду сада ћу само приказати тренутну ситуацију. Велики је број фактора који утиче на популацију становника неке земље. Ту од фактора у првом реду можемо издвојити степен развијености и јачину популационе политике. (http:/esa.un.org/unpp/)
Како је дошло до оваквог раста ?
Раст становништва је ишао паралелно са напретком човечанства, због ефеката индустријске револуције проценат деце који су доживели своју пету годину живота се драматично повећало. „Увођењем вакцинације, напретком у медицини и побољшање санитације довело је до тога да се становништво сваких петнаест година дуплирало“( http://en.wikipedia.org/wiki/World_population). За Диркема медицина је секундарни фактор развоја становништва оно што је битније је подела рада. „Поделом рада дошло је до миграција у градове који су условили раст градова као резултат тога дошла су прва осећања пораста становништва (Диркем Емил,1973,169-стр).“ Диркем прави разлику између правог пораста и осећања пораста која су настала због масовних миграција у градове. Диркем не пориче утацај медицине и санитарија већ само нагашава да је у почетку раст дошао као поселедица миграција а не већим рађањем и мањом смртношћу због санитарних решења. И ако Маркс не помиње првобитна осећања раста он каже: „Развојем поделе рада долази до акумулације вишка робе која ствара класну поделу, због потребе да пројзвођачи продају свој рад долази до миграције у градове и проширења градова.“(Маркс,1847,17-стр). Где се може закључити да је Маркс прве веће градове сматрао последицом поделе рада и индустријске револуције али не и већег прираштаја. О невероватном расту најбоље сведочи податак да је становништво Енглеске у 1801 бројило преко осам милиона а за само сто година касније 1901 преко тредесет милиона. (http://en.wikipedia.org/wiki/World_population)
„ДЕМОГРАФИЈА је наука која се бави проучавањем становништва, мери величину популације и објашњава њен раст или смањење.“ (Антони Гиднес, 2007,603-стр) Узроци раста и пада популације су у три чиниоца 1. Рођење, 2. Смрт, 3. Миграције. Демографија за свој рад користи методу статистке све индустријске земље праве статистике свог становништва само поузданост статистика није свуда иста,развијеније земље наравно праве поузданије статистике. (Антони Гиднес, 2007,603-стр)
Демографски појмови:
1. Наталитет: Годишњи број живорођених на 1000 жена. 2. Ферталитет: Годишњи број рођених. 3. Репродуктивност: Просечан број деце коју је жена биолошки у стању родити. 4. Стопа морталитета: Годишњи број умрлих на 1000 становника. 5. Морталитет: Смртност у становништву. 6. Инафатилни морталитет: Годишњи број умрле деце млађе од годину дана на 1000 живорођених. 7. Очекивана животна доб: Број година који се очекује да просечна особа доживи. 8. Животна доб: Максимални број година који човек може да доживи. (Антони Гиднес, 2007,604-стр)
„Демографска мапа нај многољуднијих земаља“ (http://en.wikipedia.org/wiki/World_population) Ова мапа показује да раст није свуда једнак. Шта више у развијеним земљама степен рађања је мали док у нерзавијеним раст наставља истим темпом. Неразвијене земље имају овакав раст из више разлога пре свега ту је чињеница да су оне претежно пољопривредне и самим тим велика је потреба за радном снагом. Неразвијеност медицине и санитарија доводи до веке смртности деце али влики број рађања лако покрива ову смртност.Такође због истих фактора мала је животна доб људи тако да у неразвијеним земљама доминира младо становништво. Не треба занемрити и културно религијски утацај, тако да је у неким земљама овакав раст добродошао из културних разлога. Наравно ту је и религија где на пример у католичанству имамо забрану контрацепционих средстава због религиозних разлога. „У већини мање развијених земаља, због релативно брзог увођења модерне медицине и хигијенских метода, знатно је смањен морталитет.“(Антони Гиднес, 2007,605-стр). Овај цитат показује оно што сам већ нагласио када сам говорио о почецима раста, само сада у модерном контексту. Мада овај појам треба боље објаснити. Замислимо једну државу и назовимо је Латверија, преко ове замишљене државе објаснићемо ближе овај цитат. Латверија је индустријски неразвијена, претежно пољопривредна земља са високим прираштајем. Тај прираштај долази из потребе да се оствари што већа радна снага јер сиромаштво онемогућује прибављање најамне снаге. Овде видимо да и ако по Малтусу сиромашни ће увек бити сиромашни због великог броја деце ипак на тај број деце су људи принуђени због свог стања, што потврђује марксистичко схватање одговорности производних односа. Мада у овом стању према Медовсовом схватању у Литверији једнака дестрибуција би донела веће проблеме. „Највећа могућа запрека праведнијој расподели свецких природних извора јесте раст пиучинстава.“( Медовс,1972,147-стр). Медовсова изказује како би правилна расподела над великим бројем становништва подразумевала постојање великих количина добара. Недостатак добара би довео да у једном таквом друштву (са једнаком расподелом)дође до катастрофе.И ако Маркс тврди да ће развијена индустрија и бољи производни односи довести до једнаког друштва, Медовсова истиче да ће превелика популација представљати проблем таквом друштву. Маркс и Медовсова се слажу да у Литварији у овом степену развитка није могуће једнако друштво. „Велика популација је у местима где је неразвијена подела рада (Кина, Русија итд.).“(Диркем Емил, 1973,169-стр). Диркем са свог становишта показује слагање са тезом да велика популација настаје у неразвијеним земљама где је неразвијена подела рада. У Литверији је велика смртност деце због неразвијености медицине и санитарија. Али ипак број рађања је велики па без обзира на смртност просечна породица може имати и преко троје деце. Неразвијеност медицине и санитарија доноси још једну последицу мала животна доб зато у Латверији је претежно младо становништво што доводи до тога да се људи брзо венчавају и заснивају породице.Са функционалистичке перспективе овакво стање није нужно лоше јер осигурава све што је том друштву потребно.С перспективе интеракционализма схватамо да овакав систем ствара нужно затворено патријахално друштво.Међутим у нашој држави влада велико необразовање која је последица сиромаштва али и начина пољопривредног живота који онемогућује информисаност о контроли рађања и заштити о болести, мада као што сам и рекао то и није за народ нужно јер је овакво стање пожељно. Због прилика у овој држави долази до увођења модерне медицине и боље хигијене сада се смртност смањује. Пов |
| Re: Одговор: Re: Stanovništvo |
|
Због прилика у овој држави долази до увођења модерне медицине и боље хигијене сада се смртност смањује. Повећава се животна доб и број преживеле деце што повећава тешкоће Литверије. Важно је поменути да сада долази до неравнотеже добне дистрибуције која ће довести још више проблема.
Какв утацај ће овакав раст имати на нашу планету?
„Друштва имају одређене основне потребе или захтеве које се морају задовољити ако желе опстати.“ (Хараламбус, 2002, 10-стр). Ова функционалистичка дефиниција функционалних предуслова показује неопходност задовољавања основних потреба за функционисање друштва. Пренасељеност доводи у питање тај основни функционалистички захтев, превелик број људи доводи до већег смањења просотора и до осиромашење земље.
„Неравнотежа добне дистрибуције повећава друштвене и економске тешкоће.“(Антони Гиднес , 2007, 605-стр).
Замишљена држава Литверија се сада као земља са почетком индустријализације и са бољим медициским системом сукобљава са проблемом неравнотеже добне дистрибуције. Сада људи живе дуже, али ипак због старости нису способни да раде па постају издржавани део друштва. Наилазимо на проблем да сада велика група људи постаје издржавани део друштва и овај део постаје све већи због велике популације. Дакле већи старосни век са великом популацијом доноси огроман проблем који постаје све гори јер са великим проценатом рађања ствара велики број деце који ће исто тако бити једног дана део овог сегмента. Када у нашој држави једна генерација дође на ред да буде изржаван део друштва испред ње ће увелико бити већ неколико старијих генерација које се ту могу задржати дуго без обзира на то што сваке године овај сегмен се све више пуни. „Ако систем жели опстати сви делови морају се међусобно уклапати односно бити компитабилни“(Хараламбус, 2002, 11-стр). Према функционалистима систем зависи од компитабилности свих делова. Мада овде долази до проблема са том теоријом. У нашој држави без обзира на компитабилност постоји проблем пренасељености. „Подела рада је директно пропорцијонална величини и густини друштва и његовом напретку.“ (Диркем Емил, 1973,169-стр). Међутим ако се позовемо на о ову Диркемову теорију пропорцијоналности поделе рада са величином друштва примећујемо да сама теорија има одређене фаличности. Јер ако за неразвијену поделу рада је карактеристично да постоји бројчано велико друштво онда неби требало постојати такав проблем у друштву које је у развоју или развијено са бољом поделом рада. Човек који је приступио сегменту који је део финасирања државе је целог живота био функционални члан друштва, доприносио је друштву али сада он постаје друштвени проблем. Постаје грубо речено паразит на леђима осталих фукционалних делова. Што до казује да се развој становништва не може чисто математички и механички схватити чак и да може онда слободно можемо за Диркемову теорију рећи да има математичку грешку јер на развој популације не утиче само развијеност поделе рада. Мада Диркемова теорија добија на тачности када је применимо само на број рађања. Применом ове теорије у величини рађања добијамо закључак да у друштвима где је неразвијена подела рада долази и до већег рађања деце. У новим приликама у Литврији велики број младих сада се школује што је још један сегмент на коме друштво финасијски не зарађује. Друштво зарађује на образовању производњом стручњака али плодови те производње се много касније убирају. Велики број младих људих сада у Литверији ужива медицинске, школске и социјалне могућности али они сами и ако све то добијају не зарађују и ништа не доприносе.Када би било супротно када се деца неби школовала већ одмах била запослена то би створило још гори проблем,пролблем необразовања.
„Старосна структура планете.“( http://en.wikipedia.org/wiki/File:Median_age.png) Можемо узети ову мапу као прави пример разлика између континената и развијености држава. Афрички континент има најмлаће становништво али се зато Африка неможе похвалити својим развитком док Европа са својим напретком носи и чињеницу да у њој доминира старо становништво. Рекао сам да у Литверији сада млади имају образовне и медицинске могућности али тиме што смо свима то омогућили каса је још више осиромашена. Такоће из ове касе треба финасирати социјалне програме јер нису сви запослени у нашој држави нити сви раде на местима са повољним приходима. Последице које долазе од пренасељености сежу дубље него само у стању наше касе. Велика популација захтева велику производњу хране, добара, енергетску снабдевеност, чисту воду итд. Тиме утицај човека на природу постаје све погубнији, за задовољавање потрошачке културе црпе се сви извори ,због пољопривреде секу се шуме, због енергије граде се електране где за ефекат по околину су нај опасније нуклеарне. Све ово производи еколошке проблеме као што су клизишта, топлљење полова, загађење земље ваздуха и воде итд. Долазимо до утиска да систем који заговара овакво понашање је неодржив са данашњом стварношћу. „ Ради преживљавања људи морају производити храну и материјалне предмете.“ (Хараламбус,2002,11-стр). Али данашње друштво не гаратује преживљавање ако сте функционални. У неким Афричким земљама и ако сте функционални и радите по цео дан лако можете бити на ивици егзистеције. „Чињеница је да радници изнајмљују свој рад зарад надокнаде, та надокнада никад није одговарајућа раду већ далеко умањена“(Маркс, 1847, 45-стр).Можемо доћи до закључка да по Марксу проблем велике популације можемо решити преласком у правичније друштво са једнаком расподелом што ће омгућити опстанак свих али истовремено друштво ће својим технолошким напретком доћи до тачке када ће проблем недостатка робе бити прошлост. Али Медовсова наглашава важност превазилажења проблема превелике популације пре него што се ступи у друштво са правилном расподелом, јер у супротном долази до тога да робе неће бити довољно за све или ће је бити само у количинама које нису довољне за задовољавање потреба. „У данашњој реалности свесни смо о подели замаља на оне које су сиромашне и које само могу продавати јефтину радну снагу и оне које могу купити оно што се производи у сиромашним местима где су обично услови рада нехумани.“(http://www.sciencemag.org/content/186/4164/645.abstract). Тако имамо податке да је просечно радно време у неким Кинеским фабрикама преко осам часова са платама мањим него на западу. Маркс се противи оваквим друштвеним односима: „Власништво производних средстава биће колективно а не индивидуално, док ће чланови друштва делити богатство које производи њихов рад.“(Маркс, 1847, 45-стр). Ако узмемо у обзир чињеницу да у капиталистичком систему нема дистрибуције добара тако да ако дође до несташице нечега то нешто само богати могу имати онда у времену у коме прете несташице воде, хране, добара и других ствари капитализам постаје очигледан проблем и да га треба заменити неким обликом бољег уређења. Међутим ту се проблеми са овим обликом економије не завршавају, данас треба обезбедити послове за толики број становника али уместо да нас сопствени технолошки напредак избави из проблема он нас још више гура у проблем. Просто гледано технолошке иновације омогућују да се читаве манофактуре од неколико хиљада радника замене за роботизовану технику. Тада у капиталистичком систему ови радници постају проблем државе. Тако технолошки напредак у служби капиталистичке економије доводи до већег проблема него што је претходно постојао; ово разбија илузије из 18 века да технологија омогућује напредак који ће извући људе из беде. За Маркса индустрија и технологија ће бити то што ће извући човечанство из сиромашта и заједно са класним контрадикцијама резултирати доласком комунизма.„Основне контрадикције садржане у капиталистичком економском систему довешће до његове коначне диструкције.“( Хараламбус, 2002, 35-стр) „Капитал је мртви рад који се као вампир храни живим радом и постаје јачи како се све више храни.“(Маркс, 1861,54-стр). У времену кризе овакво вампирско постојање ће бити на мети гладних. До сада сам представио две фазе развитка у Литверији.“Те фазе се зову фазе демографске транзиције. Прва фаза је везана за неразвијена друштва и односи се на вели број рођених и умрлих.Друга фаза се односи на велики број рођених али смањеним бројем умрлих.И трећа фаза су смањени број роћених са смањеним бројем умрлих.“ (Антони Гиднес , 2007, 608-стр) Литверија је у трећој фази је индустријски развијенија има смањени број рођених наизглед ово представља стабилност у поређењу са другом фазом. Популација је и даље велика али сада има великог броја старих а младих мање тако да прети да се изгуби број људи који може издржавати старе. Када држава доће до овог дела развитка покушава да образује популациону политику тако да омогући конролисање популације. У овој фази су многе земље Европе. Како се овај проблем може решити? За решење проблема пренасељености постоје свакакви предлози неки су занимљиви а неки су фантазијски ево само неки од њих:
„Стрварање трасгенетске животиње.“( http://www.scq.ubc.ca/the-new-macdonald-pharm/) Данашња разлика је у томе што су природне процесе заменили неколико часова у лабароторији где се одговарајући гени стављају у јајну ћелију које се после враћа у животињу. „Предност овог процеса је и разлог зашто је овај процес добар и лош истовремено, то је могућност уношења страних гена то јест да гени једне животиње пређу у другу.“ (http://www.actionbioscience.org/biotech/margawati.html) . „Мишеви са геном медузе који је трансгенецки убачен:“(http://www.nature.com/nrg/journal/v4/n10/box/nrg1183_BX3.html) Овде мишеви светле због гена медузе њима је страни ген дао нову особину зато се гледа на ову науку као спас јер може једног дана стрворити краве које дају више млека и више младучади рађају, биљке које ће и у лошијим условима опстати итд. Мада на овој истој слици гледате и мишеве који су преминули због свог гена. Нови ген им је и дао медузин отров који је сагорео њихове органе то је из разлога што за оно што би требало да дође развитком генерација дошло је за пар часова, и ако су већ у следећем покушају научници успешно убацили ген без икаквих последица ипак постоји страх од веће примене ове технологије. 2. КИБОРЗИ: „Кибернетика је наука која покушава да споји човека са машином, оваква наука може створити човека који не мора да се храни уопште чији вештачки органи били би суперијорнији од нормалних.“ (http://hr.wikipedia.org/wiki/Kiborg). Али нај већа критика овој науци је баш то што ове вештачке делове и органе могу само богати приуштити. Замислимо свет где богати се неће разликовати само по свом имовинским стању већ ће им новац дати и већу интелигенцију, снагу, могућности изван човека. И ако ова технологија не постоји можемо претпоставити ставове Маркса и Егелса, за које би класна борба достигла један потпуно нов ниво јер сада су капиталисти не само имовински супериорнији. Пре свега те две нове класе би стару класну поделу бациле у заборав и створиле нове поделе. Са становишта функционализма ако кажемо: „ Главне функције друштва су оне које задовољавају функционалне предуслове друштва.“ (Хараламбус,2002,11-стр), али ако функционални предуслов буде био инплат киборга како ће већина популације задовољити овај предуслов? Мада ако се окренемо интеракционализму деловање измађу појединаца ће се из корена променити. Тако док једни тврде да ће ова технологија створити свет без болести други да ће ова технологија створити две супростављене класе људи. Све у свему ова технологија има проблеме, данас при трансплатацији органа са савршеним донором увек постоји могућност да ће тело почети да одбацује орган, та могућност је сто пута већа када је комад пластике или метала упитању. Има још доста да прође док не почнемо да бринемо о овоме. 3. СВЕМИРСКА ИСТРАЖИВАЊА: „Ова могућност казује да ће једног дана човечанство открити друге планете на којима ће моћи да живи. Тако би се решио проблем пренасељености.“( http://www.nasa.gov/exploration/home/index.html). Проблем са овим и свим осталим могућностима које очиглендо подсећају на мишљење 18-тог века да ће технологија све решити то је неодговорно и одвешће свет у пропаст. Ово се заснива на томе да седнемо и чекамо да нека технолигија дође и реши све наше проблеме. Малтус је баш истицао погубност чекања бољих времена. Мада и ако ова могућност нуди решење само за питање простора не решава проблем исхране и доступности добара за све. Али узмимимо у обзир да су научници сматрали да ће мо до сада имати кибернетику, ипак је било потребно десет година да се направи чип који ће импулсе из мозга претварати у податке па је ту настао проблем како их усагласити, што решено тек 2002 и сада се још увек решава проблем одбацивања тела. Дакле што више упознајемо нешто то више схватамо колико мало знамо о томе. Мада пустимо ми научнике да раде и истражују ми остали морамо се скоцетристати шта се сада може урадити. 4. ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА: „Организовање развоја становништва према потребама земље.“ (http://faculty-teaching.artsci.wustl.edu/talks/smith/population/highlights)Свака земља има своје популационе проблеме док једни покушавају да повећају становништво други покушавају да га смање. Не постоји унервезионално решење изгледа да свака земља мора решити проблем на свој начин. Тако имамо Кину која уводи порезе на више деце. Малтусов одговор јесте ограничавање сексуалних односа, мада данас имамо и напредна решења против трудноће, право питање је да ли газимо права човека на слободно планирање породице популационом политиком. Марксистичка перспектива говори о промени производних односа као решење тиме наравано кривећи капиталистичку економију за тренутно стање, јер као сам већ рекао људи у неразвијеним земљама имају више деце због потребе. Функционалисти ипак популациону политику могу оправдати ради задовољавања темељних потреба друштва. О оправданости популационе политике мишљења варирају тако да je то отворено питање.
ЗАКЉУЧАК У закључу шта рећи него нагласити важност овог времена у којем живимо. Развитком наше технологије побољшан је квалитет живота и тиме и његова величина. Становништво се стално удвостручује и прети егзистецији наше планете, ту улази Малтусово схватање да нас само рат или пошаст може спасти. Данашња економија неможе задовољити потребе људи па се стално ставља под испитивање.Становништво које се развија постаје све сиромашније док са друге стране долазе обећања разних научних иституција о бољем животу. У данашњем времену несигурности овај проблем нам заиста није требао. Које решење ће људи смислити да ли ће људска ителигеција наћи решење или ћемо чекати глад и рат. Ниједна земља није задовољна својом старосном структуром увек се тежи променама. Само ће будућност показати да ли треба да будем поносан што живим у овом времену или да ми буде жао. Да ли је ово време промена на боље или горе ја могу само да се надам најбољем. Литература Хараламбос,Мајкл и Холброн, Мартин, Социологија: Теме и перспективе, Загреб, 2002. Антони Гиднес, Социологија:Загреб 2007. Карл Маркс, Капитал први том:Енглеска, 1867. http://www.scribd.com/doc/22643562/ Kapital Карл Маркс, Плата-рад и капитал: Немачка 1847. http://www.scribd.com/doc/42251428/ROBA-I-NOVAC-Karl-Marks-KAPITAL http://en.wikipedia.org/wiki/The_Limits_to_Growth: приступ: 11.12 2010 у 18:15 http://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Robert_Malthus: приступ: 10.12 2010 у 19:20 http://en.wikipedia.org/wiki/World_population: приступ: 10.12 2010 у 19: 45 http://www.sciencemag.org/content/186/4164/645.abstract: приступ: 12.12 2010 у 17:35 http://en.wikipedia.org/wiki/Dynamic_density: приступ: 12.12 2010 у 19:10 http://www.actionbioscience.org/biotech/margawati.html: приступ: 12.12 2010 у 19:45 http://en.wikipedia.org/wiki/Transgene: приступ: 14. 12 2010 у 20:15 http://www.nature.com/nrg/journal/v4/n10/box/nrg1183_BX3.html: приступ: 15.12 2010 у 17:25 http://www.nasa.gov/exploration/home/index.html: приступ: 15.12 2010 у 19:00 http://faculty-teaching.artsci.wustl.edu/talks/smith/population/highlights: приступ: 16.12 2010 у 17.15 Даниела Х. Меадовс , Границе раста, Стварност, Загреб, 111, 140-151 Стивен Лукес, Живот и дело Емила Диркема,1973, Станфодшка унервезитецка штампа,Калифорнија. http://books.google.com/books?id=VaUAahYoQ2gC&printsec=frontcover&dq=Emile+Durkheim,+his+life+and+work&hl=sr&ei=ULg9TcGLOMGQswaUoMnzBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCUQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false |
| Одговор: Re: Одговор: Re: Stanovništvo |
|
И даље нисте исправили бројне штампарске грешке, укључујући оне на које сам вам већ непосредно указала (Гиднес уместо Гиденс). Зашто у старту смањујете себи оцену само зато што вас мрзи да поново прочитате властити текст, а очекујете да га неко други пажљиво и наклоно прочита? У најновијој верзији вашег рада су остале нејасне формулације попут ове: "Развитком наше технологије побољшан је квалитет живота и тиме и његова величина". |
| Re: Одговор: Re: Одговор: Re: Stanovništvo |
|
УВОД
Не могу а да не приметим интересатност времена у коме живим. Ово је време информатичке револуције, технолошког напретка и развоја. Такође ово је и време економске кризе. Али оно најбитније је да је ово такође време великог преиспитивања. Преиспитојемо све: наш начин живота, демократски систем, потрошачку културу, економски ситем, слободу планирања породице итд. Можда треба бити поносан што живимо у овом битном времену, што само део ових промена који ће свет повести или ка нечему бољем или горем. Једно је сигурно о овом времену ће говорити будуће генерације као времену великих промена. Само је питање у ком контексту? Да ле ће на ово раздобље гледати као раздоље кад су људи променили свет на боље или ће гледати као раздобље највећих грешака које су свет довеле до ивице пропасти. Од свих питања којима се људи баве два питања се истичу, угланом по томе што је за игнорисање ова два питања казна је апокалиптичне природе , а то је раст становништва и екологија. Ова два питања су повезана а за њихово решавање су потеребне радикалне промене. Неки критичари би рекли да смо се касно сетили, да смо почели да обраћамо пажњу тек када нам је почело горети под ногама. У праву су касно смо се сетили и сада за то испаштамо, нема смисла тражити кривца јер кривци су сви. Ова два питања су толико важна да их можемо назвати питањима нашег опстанка. Људи су се прилично касно почели бавити овим питањима, у данашњој реалности пренасељеност ће изазвати да се донесу суштинске промене нашег живота.
РАСТ СТАНОВНИШТВА
Како се број становника повећава повећавају се и опасности које долазе са тим порастом. Од тих опасности у првом реду ту је наравно недостатак простора, оно што је у овом проблему итересатно јесте то да смо променили начин на који схватамо простор.Данас се у свим многољуднијим земљама под појмом животног простора сматара ништа више до мало место са креветом, толетом,кухињом, водом и струјом, све више од тога је луксуз. Можемо чак пратити пораст становништва у оквиру грађевинарства, јер се претендује да се на малом простору насели што већи број људи. Зато данас имамо велики број солитера чија је главна функција баш то. Наравно да када говоримо о расту становништва не можемо баш говорити уопштено за све земље јер нису све земље на истом степену развоја немају све исте циљеве, проблеме, и схватање како се проблем може решити. У другом реду са порастом становништва долази проблем ресусрса. Сви ти љиду имају своје потребе које треба задовољити што постаје теже са њиховим повећавањем. Проблеми као што су енергија , храна ,вода, школство, запослење, социјални програм итд. Нису код сваке земље исти али оно што јесте исто за све земље је потреба за променом и схватање о неодрживости оваквог стања. Међу људима који су се бавили овим проблемом највише се истиче Роберт Малтус. И ако је Малтус демограф и економиста из 19-тог века његова дела и теорије су оставиле дубок утацај на будуће демографе. У свом познатом делу „Оглед о начелима популације,“ Малтус започиње расправу о односу становништва и прехрабрених пројзвода. „The power of population is indefinitely greater than the power in the earth to produce subsistence for man“ (Моћ популације је већа од могућности замље да производи за опстанак човека),(Malthus Robert 1798). Овим једним цитатом Малтус је оспоравао до тадашње популарно мишљење да ће индустријализација створити утопијско дрштво безграничног човековог напретка. Његова контраверзност га је брзо обележила као песимисту и црног утописту до краја његовог живота. Између 1798 – 1826 издао је шест наставка свог познатог дела „Оглед о начелима популације,“( An Essay on the Principle of Population) у којима је одговарао на критике и ближе објашњавао своје теорије. Када данас посмтрамо његов рад схватамо да су разлози његовог песимизма оправдани, да њега пре треба назвати реалистом који је покушао својим савременицима да укаже на проблем пред којим многи затврају очи. Он наиме сматра са чиме можемо и да се сложимо, да игнорисање проблема са изговорм да ће доћи боље друштво условљено индустријализациом и да ће се тада све решити је неодговорно и може довести друштво до пропасти. Он је приметио да се становништво повећава аритметичком прогресијом а производња геометријском што ће евентуално довести до глади и сиромаштва. „Према њему људи ће увек бити сиромашни,све док се не посвете овим проблемом са пуном пажњом и да ће само ратови и епидемије изазвани недостатком добара бити природно ограничење развоју становништва. Једино право решење је ограничавање сексуалних односа“(Гидeнс Антони, 2002, 602-стр).Средином 19 века Егелс и Мракс су критиковали Малтусову теорију посебно његово становиште да се сиромашни непрестано умножавају и да тако оптерећују ограничену количину добара, тврдећи да је за то одговорна капиталистичка привреда и да само заменом садашњег друштва за ново друштво ово се може решити. Такође човеков технолошки напредак ће га евентуално извући из овог проблема. Meђутим са Малтусом се делимично слаже и Медовс која тврди да је грешка мислити да ће овакав раст производње довести до бољег друштва. „Један од нај шире прихваћених митова у садашњем друштву јест очекивање да ће наставак наших садашњих модела раста водити човечанство ка једнакости“ (Медовс,1972,146-стр). Ту се сличности са Малтусом завршавају, јер се Медовс залаже за боље производне односе као решење а Малтус за ограничење сексуалних односа.
Становништво и последице
„Да светско становништво достигне милијарду људи било је потребно 10 000 год али да би се овај број удвостручио требало је проћи столеће 1800-1900.“ (Гидeнс Антони, 2002, 603-стр). Наравно да се сада поставља питање како је ово могуће? Није мала разлика измећу 100 година и 10 000 зато се постављају још два питања: „ Каквог утацаја ће овакав раст имати на нашу планету?“ „И како се овај проблем може решити?“ Али пре него што почнем да одговарам на ова питања ево неких података који ће ближе показати озбиљност ситуације: 1804. људска популација је досегла једну милијарду људи али већ године 1927 овај број се удвостручио. Тада се према неким проценама предпостављало да ће становништво напредовати оваквим темпом. Али нису били у праву за само тридесет и две године популација је садржала још око милијарду људи. Тада су већ стручњаци били запрепашћени статистикама али опет то није било ништа када је мерењем из 1974 године утврђено да на свету има преко четри милијарде људи. Тада излази рад на тему раста становништва под називом: „Biological Populations with Nonoverlapping Generations: Stable Points, Stable Cycles, and Chaos.“ Овај рад је написао Robert M. May и објавио га 15. Новембра 1974. Са циљем да упозори да ће свет ускоро задесити стање пренасељености. И ако је имао добре аргументе и критике овај као и многе друге радове су већином оценили као претерано песимистичке. Нико не може предвидети раст становништва тако да је врло могуће да становништво може смањити свој степен раста. Тако су се нашле две стране једна је тврдила да планети прети пренасељеност док је друга тврдила да такве тврдње нису довољно основане и могу само створити непотребну панику. Време је показало које био у праву, 1987 стновништво је бројило преко пет милијарди становника, нико више није доводио у питање могућност пренасељености. Ако се настави овим темпом чека нас тамна будућност. Груба процена тврди да ће 2025 становништво бројати преко девет милијарди људи. (http://en.wikipedia.org/wiki/World_population)
Данас само Азија садржи 60% свецке популације где су међу земљама најбројније Индија и Кина које садрже 40% свецке популације. Одмах поред Азије је Африка са 15% , Европа 11% , Северна Америка 5% , Јужна Америка 9% и Аустралија 1%(1%http://en.wikipedia.org/wiki/World_population).
На овом графикону је представљена структура становништва по континетима и државама. Овде можемо видети како се становништво у Африци значајно повећало док се пад бележи у Северној Америци и Европи.У Азији је рађање у падау заједно са драстичним падом у Океанији. Али треба узети у обзир да у Европи је дужи животни век заједно са слабим прираштајем, Европу ставља у позицију континета са претежно старим становништвом док Африка где је ситуација супротна спада у континет са младим становништвом. Зашто је ово овако одговорићу касније у раду сада ћу само приказати тренутну ситуацију. Велики је број фактора који утиче на популацију становника неке земље. Ту од фактора у првом реду можемо издвојити степен развијености и јачину популационе политике. (http:/esa.un.org/unpp/)
Како је дошло до оваквог раста ?
Раст становништва је ишао паралелно са напретком човечанства, због ефеката индустријске револуције проценат деце који су доживели своју пету годину живота се драматично повећао. „Увођењем вакцинације, напретком у медицини и побољшање санитације довело је до тога да се становништво сваких петнаест година дуплирало“( http://en.wikipedia.org/wiki/World_population). За Диркема медицина је секундарни фактор развоја становништва оно што је битније је подела рада. „Поделом рада дошло је до миграција у градове који су условили раст градова као резултат тога дошла су прва осећања пораста становништва (Диркем Емил,1973,169-стр).“ Диркем прави разлику између правог пораста и осећања пораста која су настала због масовних миграција у градове. Диркем не пориче утацај медицине и санитарија већ само нагашава да је у почетку раст дошао као поселедица миграција а не већим рађањем и мањом смртношћу због санитарних решења. И ако Маркс не помиње првобитна осећања раста он каже: „Развојем поделе рада долази до акумулације вишка робе која ствара класну поделу, због потребе да пројзвођачи продају свој рад долази до миграције у градове и проширења градова.“(Маркс,1847,17-стр). Где се може закључити да је Маркс прве веће градове сматрао последицом поделе рада и индустријске револуције али не и већег прираштаја. О невероватном расту најбоље сведочи податак да је становништво Енглеске у 1801 бројило преко осам милиона становника а за само сто година касније 1901 преко тредесет милиона становника . (http://en.wikipedia.org/wiki/World_population)
„ДЕМОГРАФИЈА је наука која се бави проучавањем становништва, мери величину популације и објашњава њен раст или смањење.“ (Антони Гидeнс, 2007,603-стр) Узроци раста и пада популације су: 1. Рођење, 2. Смрт, 3. Миграције. Демографија за свој рад користи методу статистике. Све индустријске земље праве статистике свог становништва само поузданост статистика није свуда иста, развијеније земље наравно праве поузданије статистике. (Антони Гиденс, 2007,603-стр)
Демографски појмови:
1. Наталитет: Годишњи број живорођених на 1000 жена. 2. Ферталитет: Годишњи број рођених. 3. Репродуктивност: Просечан број деце коју је жена биолошки у стању родити. 4. Стопа морталитета: Годишњи број умрлих на 1000 становника. 5. Морталитет: Смртност у становништву. 6. Инфатилни морталитет: Годишњи број умрле деце млађе од годину дана на 1000 живорођених. 7. Очекивана животна доб: Број година који се очекује да просечна особа доживи. 8. Животна доб: Максимални број година који човек може да доживи. (Антони Гиденс, 2007,604-стр)
„Демографска мапа нај многољуднијих земаља“ (http://en.wikipedia.org/wiki/World_population) Ова мапа показује да раст није свуда једнак. Шта више у развијеним земљама степен рађања је мали док у нерзавијеним раст наставља истим темпом. Неразвијене земље имају овакав раст из више разлога, пре свега ту је чињеница да су оне претежно пољопривредне и самим тим велика је потреба за радном снагом. Неразвијеност медицине и санитарија доводи до велике смртности деце али влики број рађања лако покрива ову смртност.Такође због истих фактора мала је животна доб људи тако да у неразвијеним земљама доминира младо становништво. Не треба занемарити и културно религијски утицај, тако да је у неким земљама овакав раст добродошао из културних разлога. На пример у католичанству имамо забрану контрацепционих средстава због религијских разлога. „У већини мање развијених земаља, због релативно брзог увођења модерне медицине и хигијенских метода, знатно је смањен морталитет.“(Антони Гидeнс, 2007,605-стр). Овај цитат показује оно што сам већ нагласио када сам говорио о почецима раста, само сада у модерном контексту. Замислимо једну државу и назовимо је Латверија, преко ове замишљене државе објаснићемо ближе овај цитат. Латверија је индустријски неразвијена, претежно пољопривредна земља са високим прираштајем. Тај прираштај долази из потребе да се оствари што већа радна снага јер сиромаштво онемогућује прибављање најамне снаге. Овде видимо да и ако по Малтусу сиромашни ће увек бити сиромашни због великог броја деце ипак на тај број деце су људи принуђени због свог стања, што потврђује марксистичко схватање одговорности производних односа. Мада у овом стању према Медовсовом схватању у Латверији једнака дистрибуција би донела веће проблеме него користи. „Највећа могућа запрека праведнијој расподели свецких природних извора јесте раст пучинства.“( Медовс,1972,147-стр). Медовсова изказује како би правилна расподела над великим бројем становништва подразумевала постојање великих количина добара. Недостатак добара би довео до тога да у једном таквом друштву (са једнаком расподелом)дође до катастрофе.И ако Маркс тврди да ће |
| Re: Одговор: Re: Одговор: Re: Stanovništvo |
|
развијена индустрија и бољи производни односи довести до једнаког друштва, Медовсова истиче да ће превелика популација представљати проблем таквом друштву. Маркс и Медовсова се слажу да у Литварији у овом степену развитка није могуће једнако друштво. „Велика популација је у местима где је неразвијена подела рада (Кина, Русија итд.).“(Диркем Емил, 1973,169-стр). Диркем са свог становишта показује слагање са тезом да велика популација настаје у неразвијеним земљама где је неразвијена подела рада. У Латверији је велика смртност деце због неразвијености медицине и санитарија. Али ипак број рађања је велики па без обзира на смртност просечна породица може имати и преко троје деце. Неразвијеност медицине и санитарија доноси још једну последицу мала животна доб зато у Латверији је претежно младо становништво што доводи до тога да се људи брзо венчавају и заснивају породице.Са функционалистичке перспективе овакво стање није нужно лоше јер осигурава све што је том друштву потребно.С перспективе интеракционализма схватамо да овакав систем ствара нужно затворено патријахално друштво.Међутим у нашој држави влада велико необразовање која је последица сиромаштва али и начина пољопривредног живота који онемогућује информисаност о контроли рађања и заштити о болести, мада као што сам и рекао то и није за народ нужно јер је овакво стање пожељно. Због нових прилика у овој држави долази до увођења модерне медицине и боље хигијене сада се смртност смањује. Повећава се животна доб и број преживеле деце што повећава тешкоће Латверије. Важно је споменути да сада долази до неравнотеже добне дистрибуције која ће донети још више проблема.
Какв утицај ће овакав раст имати на нашу планету?
„Друштва имају одређене основне потребе или захтеве које морају задовољити ако желе опстати.“ (Хараламбус, 2002, 10-стр). Ова функционалистичка дефиниција функционалних предуслова показује неопходност задовољавања основних потреба за функционисање друштва. Пренасељеност доводи у питање тај основни функционалистички захтев, превелик број људи доводи до већег смањења просотора и до осиромашење земље.
„Неравнотежа добне дистрибуције повећава друштвене и економске тешкоће.“(Антони Гидeнс , 2007, 605-стр).
Замишљена држава Латверија се сада као земља са почетком индустријализације и са бољим медицинским системом сукобљава са проблемом неравнотеже добне дистрибуције. Сада људи живе дуже, али ипак због старости нису способни да раде па постају издржаван део друштва, овај део постаје све већи због велике популације. Дакле већи старосни век са великом популацијом доноси огроман проблем који постаје све гори јер са великим проценатом рађања ствара се велики број деце који ће исто тако бити једног дана део овог издржаваног сегмента. Када у нашој држави једна генерација дође на ред да буде изржаван део друштва испред ње ће увелико бити већ неколико старијих генерација које се ту могу задржати дуго без обзира на то што сваке године овај сегмент се све више пуни. „Ако систем жели опстати сви делови морају се међусобно уклапати односно бити компитабилни“(Хараламбус, 2002, 11-стр). Према функционалистима систем зависи од компитабилности свих делова. Мада овде долази до проблема са том теоријом. У нашој држави без обзира на компитабилност постоји проблем пренасељености. „Подела рада је директно пропорцијонална величини и густини друштва и његовом напретку.“ (Диркем Емил, 1973,169-стр). Међутим ако се позовемо на ову Диркемову теорију пропорцијоналности поделе рада са величином друштва примећујемо да сама теорија има одређене фаличности. Јер ако за неразвијену поделу рада је карактеристично да постоји бројчано велико друштво онда не би требало постојати такав проблем у друштву које је у развоју или развијено са бољом поделом рада. Човек који је приступио сегменту који је део финасирања државе је целог живота био функционални члан друштва, доприносио је друштву али сада он постаје друштвени проблем. Постаје грубо речено паразит на леђима осталих фукционалних делова. Што доказује да се развој становништва не може чисто математички и механички схватити чак и да може онда слободно можемо за Диркемову теорију рећи да има математичку грешку јер на развој популације не утиче само развијеност поделе рада. Мада Диркемова теорија добија на тачности када је применимо само на број рађања. Применом ове теорије у величини рађања добијамо закључак да у друштвима где је неразвијена подела рада долази и до већег рађања деце. У новим приликама у Латверији велики број младих сада се школује што је још један сегмент на коме друштво финасијски не зарађује. Друштво зарађује на образовању производњом стручњака али плодови те производње се много касније убирају. Велики број младих људи сада у Латверији ужива медицинске, школске и социјалне могућности али они сами и ако све то добијају не зарађују и ништа не доприносе. Када би било супротно када се деца не би школовала већ одмах била запослена то би створило још гори проблем,пролблем необразовања.
„Старосна структура планете.“( http://en.wikipedia.org/wiki/File:Median_age.png) Можемо узети ову мапу као прави пример разлика између континената и развијености држава. Афрички континенат има најмлађе становништво али се зато Африка не може похвалити својим развитком док Европа са својим напретком носи и чињеницу да у њој доминира старо становништво. Рекао сам да у Латверији сада млади имају образовне, медицинске и социјалне могућности али тиме што смо свима то омогућили каса је још више осиромашена. Такоће из ове касе треба финасирати социјалне програме јер немају сви запослење у нашој држави нити сви раде на местима са повољним приходима. Последице које долазе од пренасељености сежу дубље него само у стању наше касе. Велика популација захтева велику производњу хране, добара, енергетску снабдевеност, чисту воду итд. Тиме утицај човека на природу постаје све погубнији, за задовољавање потрошачке културе црпе се сви обновљиви и необновљиви извори ,због пољопривреде секу се шуме, због енергије граде се електране где за ефекат по околину су најопасније нуклеарне. Све ово ствара еколошке проблеме као што су клизишта, топљење полова, загађење: земље, ваздуха и воде итд. Долазимо до утиска да систем који заговара овакво понашање је неодржив са данашњом стварношћу. „ Ради преживљавања људи морају производити храну и материјалне предмете.“ (Хараламбус, 2002 , 11-стр). Али данашње друштво не гаратује преживљавање ако сте функционални. У неким Афричким земљама и ако сте функционални и радите по цео дан лако можете бити на ивици егзистеције. „Чињеница је да радници изнајмљују свој рад зарад надокнаде, та надокнада никад није одговарајућа раду већ далеко умањена“(Маркс, 1847, 45-стр).Можемо доћи до закључка да по Марксу проблем велике популације можемо решити преласком у правичније друштво са једнаком расподелом што ће омгућити опстанак свих и истовремено друштво ће својим технолошким напретком доћи до тачке када ће проблем недостатка робе бити прошлост. Али Медовсова наглашава важност превазилажења проблема превелике популације пре него што се ступи у друштво са правилном расподелом, јер у супротном долази до тога да робе неће бити довољно за све или ће је бити у количинама које нису довољне за задовољење потреба. „У данашњој реалности свесни смо о подели замаља на оне које су сиромашне које само могу продавати јефтину радну снагу и оне које могу купити оно што се производи у сиромашним местима где су обично услови рада лоши.“(http://www.sciencemag.org/content/186/4164/645.abstract). Тако имамо податке да је просечно радно време у неким Кинеским фабрикама преко осам часова са платама мањим него на западу. Маркс се противи оваквим друштвеним односима: „Власништво производних средстава биће колективно а не индивидуално, док ће чланови друштва делити богатство које производи њихов рад.“(Маркс, 1847, 45-стр). Ако узмемо у обзир чињеницу да у капиталистичком систему нема дистрибуције добара тако да ако дође до несташице нечега то нешто само богати могу имати, онда у времену у коме прете несташице воде, хране, добара и других ствари капитализам постаје очигледан проблем и треба га заменити неким обликом бољег уређења. Међутим ту се проблеми са овим обликом економије не завршавају, данас треба обезбедити послове за толики број становника али уместо да нас сопствени технолошки напредак избави из проблема он нас још више гура у проблем. Просто гледано технолошке иновације омогућују да читаве манофактуре од неколико хиљада радника буду замењне за роботизовану технику. Тада у капиталистичком систему ови непотребни радници постају проблем државе. Тако технолошки напредак у служби капиталистичке економије доводи до већег проблема него што је претходно постојало, ова чињеница разбија илузије из 18 века да ће технологија омогућити напредак који ће извући људе из беде. За Маркса индустрија и технологија ће бити то што ће извући човечанство из сиромашта и заједно са класним контрадикцијама резултирати доласком комунизма. „Основне контрадикције садржане у капиталистичком економском систему довешће до његове коначне диструкције.“( Хараламбус, 2002, 35-стр) „Капитал је мртви рад који се као вампир храни живим радом и постаје јачи како се све више храни.“(Маркс, 1861, 54-стр). У времену кризе овакво вампирско постојање ће бити на мети гладних. До сада сам представио две фазе развитка у Латверији.“Те фазе се зову фазе демографске транзиције. Прва фаза је везана за неразвијена друштва и односи се на вели број рођених и умрлих.Друга фаза се односи на велики број рођених али смањеним бројем умрлих.И трећа фаза су смањени број роћених са смањеним бројем умрлих.“ (Антони Гидeнс , 2007, 608-стр) Литверија је у трећој фази индустријски развијенија има смањени број рођених наизглед ово представља стабилност у поређењу са другом фазом. Популација је и даље велика али сада има великог броја старих а младих мање тако да прети да се смањи број људи који може издржавати старе. Када држава доће до овог дела развитка покушава да развије популациону политику тако да омогући контролисање популације. У овој фази су многе земље Европе. Како се овај проблем може решити? За решење проблема пренасељености постоје свакакви предлози неки су занимљиви а неки су фантазијски ево само неки од њих:
„Стрварање трас генетске животиње.“( http://www.scq.ubc.ca/the-new-macdonald-pharm/) Данашња разлика је у томе што су природне процесе заменили неколико часова у лабароторији где се одговарајући гени стављају у јајну ћелију које се после враћа у животињу. „Предност овог процеса је и разлог зашто је овај процес добар и лош истовремено, то је могућност уношења страних гена то јест да гени једне животиње пређу у другу.“ (http://www.actionbioscience.org/biotech/margawati.html) . „Мишеви са геном медузе који је транс генетски убачен:“(http://www.nature.com/nrg/journal/v4/n10/box/nrg1183_BX3.html) Овде мишеви светле због гена медузе, њима је страни ген дао нову особину зато се гледа на ову науку као спас јер може једног дана стрворити краве које дају више млека и више младучади рађају, биљке које ће и у лошијим условима опстати итд. Мада на овој истој слици гледате и мишеве који су преминули због свог новог гена. Нови ген им је и дао медузин отров који је сагорео њихове органе то је из разлога што за оно што би требало да дође развитком генерација дошло је за пар часова, и ако су већ у следећем покушају научници успешно убацили ген без икаквих последица ипак постоји страх од веће примене ове технологије. 2. КИБОРЗИ: „Кибернетика је наука која покушава да споји човека са машином, оваква наука може створити човека који не мора да се храни уопште, вештачки органи били би суперијорнији од нормалних.“ (http://hr.wikipedia.org/wiki/Kiborg). Али највећа критика овој науци је баш то што ове вештачке делове и органе могу само богати приуштити. Замислимо свет где богати се неће разликовати само по свом имовинским стању већ ће им новац дати и већу интелигенцију, снагу, могућности изван човека. И ако ова технологија не постоји можемо претпоставити ставове Маркса и Егелса, за које би класна борба достигла један потпуно нов ниво јер сада су капиталисти не само имовински супериорнији. Пре свега те две нове класе би стару класну поделу бациле у заборав и створиле нове поделе. Са становишта функционализма ако кажемо: „ Главне функције друштва су оне које задовољавају функционалне предуслове друштва.“ (Хараламбус,2002,11-стр), али ако функционални предуслов буде био инплат киборга како ће већина популације задовољити овај предуслов? Мада ако се окренемо интеракционализму деловање измађу појединаца ће се из корена променити. Тако док једни тврде да ће ова технологија створити свет без болести други да ће ова технологија створити две супростављене класе људи. Све у свему ова технологија има проблеме, данас при трансплатацији органа са савршеним донором увек постоји могућност да ће тело почети да одбацује орган, та могућност је сто пута већа када је комад пластике или метала у питању. Има још доста да прође док непочнемо да бринемо о овоме. 3. СВЕМИРСКА ИСТРАЖИВАЊА: „Ова могућност казује да ће једног дана човечанство открити друге планете на којима ће моћи да живи. Тако би се решило проблем пренасељености.“( http://www.nasa.gov/exploration/home/index.html). Проблем са овим и свим осталим могућностима које очиглендо подсећају на мишљење 18-тог века да ће технологија све решити то је неодговорно и одвешће свет у пропаст. Ово се заснива на томе да седнемо и чекамо да нека технолигија дође и реши све наше проблеме. Малтус је баш истицао погубност чекања бољих времена. Мада и ако ова могућност нуди решење само за питање простора не решава проблем исхране и доступности добара за све. Али узмимимо у обзир да су научници сматрали да ће мо до сада имати кибернетику, ипак је било потребно десет година да се направи чип који ће импулсе из мозга претварати у податке па је ту настао проблем како их усагласити, што решено тек 2002 и сада се још увек решава проблем одбацивања страног тела. Дакле што више упознајемо нешто то више схватамо колико мало знамо о томе. Мада пустимо ми научнике да раде и истражују ми остали морамо се скоцетрисати шта се сада може урадити. 4. ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА: „Организовање развоја становништва према потребама земље.“ (http://faculty-teaching.artsci.wustl.edu/talks/smith/population/highlights)Свака земља има своје популационе проблеме док једни покушавају да повећају становништво други покушавају да га смање. Не постоји унервезионално решење изгледа да свака земља мора решити проблем на свој начин. Тако имамо Кину која уводи порезе на више деце. Малтусов одговор јесте ограничавање сексуалних односа, мада данас имамо и напредна решења против трудноће, право питање је да ли газимо права човека на слободно планирање породице популационом политиком. Марксистичка перспектива говори о промени производних односа као решење тиме наравано кривећи капиталистичку економију за тренутно стање, јер као сам већ рекао људи у неразвијеним земљама имају више деце због потребе. Функционалисти ипак популациону политику могу оправдати ради задовољавања темељних потреба друштва. О оправданости популационе политике мишљења варирају тако да je то отворено питање.
ЗАКЉУЧАК У закључу шта рећи него нагласити важност овог времена у којем живимо.Напретком човечанства побољшан је квалитет живота и тиме и његова дужина. Становништво се стално удвостручује и прети егзистецији наше планете, ту улази Малтусово схватање да нас само рат или пошаст може спасти. Данашња економија неможе задовољити потребе људи па се стално ставља под испитивање.Становништво које се развија постаје све сиромашније док са друге стране долазе обећања разних научних иституција о бољем животу. У данашњем времену несигурности овај проблем нам заиста није требао. Које решење ће људи смислити да ли ће људска ителигеција наћи решење или ћемо чекати глад и рат. Ниједна земља није задовољна својом старосном структуром увек се тежи променама. Само ће будућност показати да ли треба да будем поносан што живим у овом времену или да ми буде жао. Да ли је ово време промена на боље или горе ја могу само да се надам најбољем. Литература Хараламбос,Мајкл и Холброн, Мартин, Социологија: Теме и перспективе, Загреб, 2002. Антони Гиденс, Социологија:Загреб 2007. Карл Маркс, Капитал први том:Енглеска, 1867. http://www.scribd.com/doc/22643562/ Kapital Карл Маркс, Плата-рад и капитал: Немачка 1847. http://www.scribd.com/doc/42251428/ROBA-I-NOVAC-Karl-Marks-KAPITAL http://en.wikipedia.org/wiki/The_Limits_to_Growth: приступ: 11.12 2010 у 18:15 http://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Robert_Malthus: приступ: 10.12 2010 у 19:20 http://en.wikipedia.org/wiki/World_population: приступ: 10.12 2010 у 19: 45 http://www.sciencemag.org/content/186/4164/645.abstract: приступ: 12.12 2010 у 17:35 http://en.wikipedia.org/wiki/Dynamic_density: приступ: 12.12 2010 у 19:10 http://www.actionbioscience.org/biotech/margawati.html: приступ: 12.12 2010 у 19:45 http://en.wikipedia.org/wiki/Transgene: приступ: 14. 12 2010 у 20:15 http://www.nature.com/nrg/journal/v4/n10/box/nrg1183_BX3.html: приступ: 15.12 2010 у 17:25 http://www.nasa.gov/exploration/home/index.html: приступ: 15.12 2010 у 19:00 http://faculty-teaching.artsci.wustl.edu/talks/smith/population/highlights: приступ: 16.12 2010 у 17.15 Даниела Х. Меадовс , Границе раста, Стварност, Загреб, 111, 140-151 Стивен Лукес, Живот и дело Емила Диркема,1973, Станфодшка унервезитецка штампа,Калифорнија. http://books.google.com/books?id=VaUAahYoQ2gC&printsec=frontcover&dq=Emile+Durkheim,+his+life+and+work&hl=sr&ei=ULg9TcGLOMGQswaUoMnzBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCUQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false |
| Одговор: Re: Одговор: Re: Одговор: Re: Stanovništvo |
|
У садашњем облику рад задовољава формалне услове да буде прихваћен. О садржинским питањима ће бити речи на испиту у фебруарском року, уколико предате најбољу верзију својег рада (има простора за побољшања након последње само-контроле и у овој најновијој верзији) у штампаном облику до 28. јануара. |