Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Филозофски факултет,Универзитет у Београду
одељење за социологију

Предмет:Увод у социологију 1
Студент:Кристина Чворо SOO8/63
Професор: Вера Вратуша




''Сиромаштво подразумева такву ситуацију појединца или породице у којој не постоје економски,социјални и културни услови за задовољављање основних биолошких,здравствених,културних,образовних и сличних потреба;недостају услови за развој и репродукцију психолоских и физучких способности;немогућност продукције и репродукције зивота заједнице''(Милосављевић,2008,7)

''Данас је све присутнија тенденција да се појмови сиромаштва и неједнакости избегавају у литератури и пракси.Више су у моди такви појмови као сто су социјална искљученост,маргинализација и социјална диференцијација.Међутим, чињеница да милиони људи зиве у различитим врстама лишавања сугерише да је појам сиромаштва и те како социјално,психолошки и културолошки релевантан'' (Милосављевић,2008,7)

''Најбоља илустрација овог става су следеци подаци Светске Бнке:на почетку 21века 24% укупног светског становништва има приход мање од једног долара дневно по особи.У исто време,према извештајима Унуцефа 80 милиона деце иде сваке вечери гладнона спавање.Неки аутори извештабају да је 20% најсиромашнијег светског становништва зарађивало око 1 проценат укупног светског дохотка,а на другој страни 20% најбогатијих,који углавном зиве на северној полулопти,зараћивали су око 82% светског дохотка''(Милосављевиц,2008,7и8)

''Битна подела сиромаштва је на релативно и апсолутно.Апсолутно сиромаштво је она ситуација када људи немају довољно средстава за задовољавање основних потреба(глад,немање текуце воде,кратко трајанје зивота,неписменост...С друге стране,релативно сиромаштво представља просечани зивотни стандард ннеке заједнице,и најчешће се односи на ситуације када недостају извори за задовољавање зиботних потреба,заштиту здравља,становање и образовање''(Милосављевић,2008,9)

''Проблем са мерењем сиромаштва у Србији је последица непостојања константне методолоске праксе.Са методолошке тачке гледишта значајно је напоменути да су у истразивањима коришћене две линије сиромаштва.
Прва линија сиромаштва одређена као 2,4 америчких долара по особи дневно,што је чинило 72 долара месечно.
Друга линија сиромаштва заснована на минималној потрошачкој корпи што је износило 2,9 америчких долара дневно по особи или 87 долара месечно.
Такоће је вазно напоменути да избеглице,интерно расељена лица и Роми нису били укључени у узроцима свих истразивања,што би сигурно изменило целовиту слику о сиромаштву у Србији''(Милосављевић,2008,12)

''Коришћењем прве линије сиромаштва као начина мерења сиромаштва у Србији утврђено је да је 800 000 људи или 250 000 домаћинстава било веома сиромашно 2002 године.У исто време, коришћењем друге линије сиромаштва на основу потрошачке корпе закључено је да је чак 1 600 000 људи или 474 000 домаћинстава било сиромашно''(Милосављевић,2008,13)

''Најрањивију групу сиромашних у Србији чинили су старији од 65 година:14,9% на основу прве линије сиромаштва и 27,2% на основу друге линије сиромаштва.Група најмлађих(испод 14 година) била је следећа по заступљености међу сиромашним, 14,6% према првој линији сиромаштва и 19,6% на основу друге линије сиромаштва''(Милосављевић,2008,14и 15)

''Социјални,економски и посебно радни статус су директно повезани са сиромаштвом.Подаци о социјалном и радном статусу показали су да су најсиромашнији заступљени међу незапосленима(10,9% апсолутно сиромашних и 29,2%релативно сиромашних).Другу значајну групу сиромашних чине друге радно неактивне категорије,углавном деца и домаћице(13,3%апсолутно сиромашних и 23,7%релативно сиромашних).Земљорадници чине трећу групу најсиромашнијих у Србији(10,6% апсолутно сиромашних и 23,3% релативно сиромашних).У истој линији са трећом групом иду и пензионери(10,9% апсолутно сиромашних и 22% релативно сиромашних)'' (Милосављевић,2008,15)

''Роми су најугрозенија групација у Србији и постоји много података који то потврђују.У лошијем су полозају у односу на остатак становништва и имају значајно мање квалификације,образовања,много њих нема документа јер имају разумљив страх од регистровања''
Погодности за културу,спорт и слободно време нису доступни Ромима због чега су они усмерени према обичајима и социјалним активностима традиционалног типа.Иако је неговање ромског језика,културе,обичаја и начина зивота значајно за њихову самоидентификацију,мозе постати препрека за њихову социјални интеграцију''
''Роми у Србији деле исте проблеме са којима се суочавају Роми у другим земљама у региону:сиромаштво,незапосленост,одсуство професионалних квалификација,низак ниво образовања,високе стопе неписмености,лоши зивотни услови...'' (Милосављевић,2008,21)

''Друштвена реакција на сиромаштво у Србији могла би се поделити на три главна поља:стратегија за смањивање сиромаштва,мере социјалне заштите и заштита породице и деце.
Непостојање свеобухватних развојених стратегија и споро ослобађање од дуготрајно економских,политичких и социјалних криза,за сада,помазе опстајању и репродукцији сиромаштва''


литератута:''Сиромаштво у свету и у Србији'',Милосав Милосављевић,Социјална мисао,2008.