 | Guldner Alvin, Antiminotaur, mit vrednosno neutralne sociologije |
|
ANTIMINOTAUR, MIT VREDNOSNO NEUTRALNE SOCIOLOGIJE
Glavno pitanje koje se postavlja je: u šta veruju oni koji sociologiju smatraju vrednosno neutralnom naukom? Verovanje u vrednosno neutralnu sociologiju Alvin Guldner je ovde razmatrao kao deo ideologije profesionalne grupe. Takođe se možemo zapitati da li verovanje u načelo vrednosne neutralnosti povlači sa sobom to da sociolozi ni u kom slučaju ne smeju iznositi vrednosne sudove koji se odnose na stvari izvan njihove stručne kompetencije? Naravno da se smeju iznositi vrednosi sudovi, to je čak u nekim slučajevima i poželjno, ali je potrebno uvideti razliku izmedju njih i činjeničnih iskaza. „Tvrdim da je među najvažnijim institucionalnm snagama koje olakšavaju preživljavanje mita o vrednosnoj neutralnosti bila njegova uspešnost u održavanju kohezije i autonomije modernog sveučilišta.“ (Alvin Guldner, Za sociologiju,Globus, Zagreb, 1986, 14). Alvin Guldner je ovime hteo da kaže da je jedan od zadataka vrednosne neutralnosti da unese mir u akademske ustanove tako što će ograničiti mogućnost nadmetanja profesora za naklonost što većeg broja studenata i ublažiti njihovo suparništvo. Kada je Veber osudio afrmisanje vrednosti na akademijama on je pre svega mislio na političke vrednosti koje se nameću studentima od strane profesora. Afirmacija političkih vrednosti „podvrgava studenta pritiscima koje on nije u stanju procijeniti niti im se suprotstaviti.“ (Alvin Guldner, Za sociologiju,Globus, Zagreb, 1986, 16) stoga se profesori moraju suzdržati u izjašnjavanju svojih ličnih stavova koji nisu činnjenični iskazi tj. ono što studenti očekuju ili bi pak trebali da očekuju od svojih predavača. Veberova doktrina vrednosne neutralnosti ne propagira demoralizaciju već depolitizaciju Akademije i njeno izdvajanje iz sveta političkih obračuna. Ovakvo načelo imalo je za rezultat uvećanje autonomije sociologije kao nauke. „Mislim da je načelo vrijednosne neutralnosti pridonijelo intelektualnom razvoju i oslobađanju naše struke.“ (Alvin Guldner, Za sociologiju,Globus, Zagreb, 1986, 18). U Evropi se sociologija oslobodila od uticaja stranaka a u Americi od uticaja vlade i stekla jedno veliko područije autonomije na kojem se mogla baviti temeljnom analizom problema. Vrednosna neutralnost „unapredila je slobodu od moralne prisile i dopuštala je sociologu da djelomično izbegne uskogrudna pravila lokalne ili plemenske kulture.“ (Alvin Guldner, Za sociologiju,Globus, Zagreb, 1986, 19). Obuzdavala je moralne reakcije sociologa i omogućila mu znanje i intelektualnu disciplinu umesto refleksnih odgovora koji su prouzrokovani tradicionalnim moralom njegove kulture. Vrednosno neutralna sociologije je takođe poslužila kao zaštita od otuđenja same ličnosti sociologa. „Nemali broj sociologa se oseća otuđenim i izdvojenim iz svoga društva. Oni se ne osećaju sposobnim da korisno pridonesu rešavanju sve većih problena, a čak i kada to mogu, boje se da takvo uključivanje od njih iziskuje da se podvrgnu komercionalnom propadanju ili uskogrudnom stranaštvu.“ (Alvin Guldner, Za sociologiju,Globus, Zagreb, 1986, 20). Vrednosno neutrana sociologija socioligovo otuđenje pretvara u svojevrsni intelektualni princip. Na taj način sociolog sebe videti iz jednog drugog ugla; iz ugla u kome on zapravo zastupa jednu koncepciju prema kojij njegovo otuđenje proizilazi iz njegove volje za istim i nije prouzrokovano spoljašnjim uticajima. Veber je želeo da neke od strukturalnih uloga u savremenom društvu budu racionalne ali je isto tako želeo da pojedinci koji te uloge igraju budu strastveni i uporni. On nije pokušavao da sjedini ova dva (upornost i strastvenost) već da ih na harmoničan način uskladi. Pokušao je da nadje kompromis izmedju razuma i vere. Razum i vera ne mogu se spojiti i činiti tako jednu celinu već mogu postojati kao odvojeni nezavisni entiteti koji će svoje implikacije imati u različitim sferama čovekovog života. „Upravo zbog ovih duboko dualističkih posledica važeće doktrine vrednoso neutralne sociologije, čini mi se da je njen najprimereniji simbol čovek-zver, podvojeno biće, minotaur.“ (Alvin Guldner, Za sociologiju,Globus, Zagreb, 1986, 33).
KORIŠĆENA LITERATURA
Alvin Guldner, Za sociologiju, Globus, Zagreb, 1986, 11-33. |
 | Одговор: Guldner Alvin, Antiminotaur, mit vrednosno neutralne sociologije |
|
До 28. јануара пребаците своје недељно саопштење у ћирилично писмо на које је подешен претраживач форума и увежбавајте самосталну критичку анализу текста за одбрану семинарског рада у фебруарском року. |
| Re: Одговор: Guldner Alvin, Antiminotaur, mit vrednosno neutralne sociologije |
|
АНТИМИНОТАУР, МИТ ВРЕДНОСНО НЕУТРАЛНЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
Главно питање које се поставља је: у шта верују они који социологију сматрају вредносно неутралном науком? Веровање у вредносно неутралну социологију Алвин Гулднер је овде разматрао као део идеологије професионалне групе. Такође се можемо запитати да ли веровање у начело вредносне неутралности повлачи са собом то да социолози ни у ком случају не смеју износити вредносне судове који се односе на ствари изван нјихове стручне компетенције? Наравно да се смеју износити вредносни судови, то је чак у неким случајевима и пожељно, али је потребно увидети разлику између њих и чињеничних исказа. „Тврдим да је међу најважнијим институционалним снагама које олакшавају преживљавање мита о вредносној неутралности била нјегова успешност у одржавањjу кохезије и аутономије модерног свеучилишта.“ (Алвин Гулднер, За Социологију, Глобус, Загреб, 1986, 14). Алвин Гулднер је овиме хтео да кажe да је један од задатака вредносне неутралноси да унесе мир у академске установе тако што ћe ограничити могућност надметања професора за наклоност што већег броја студената и ублажити њихово супарништво. Када је Вебер осудио афирмисање вредности на академијама он је пре свега мислио на политичке вредности које се намећу студентима од стране професора. Афирмација политичких вредности „подвргава студента притисцима које он није у стању процијенити нити им се супротставити.“ (Алвин Гулднер, За Социологију, Глобус, Загреб, 1986, 16). Стога се професори морају суздржати у изјашњавању својих личних ставова који нису чињенични искази тј. оно што студенти очекују или би пак требали да очекују од својих предавача. Веберова доктрина вредносне неутралности не пропагира деморализацију већ деполитизацију Академије и њено издвајање из света политичких обрачуна. Овакво начело имало је за резултат увећање аутономије социологије као науке. „Мислим да је начело вриједносне неутралности придонијело интелектуалном ратвоју и ослобађању наше струке.“ (Алвин Гулднер, За Социологију, Глобус, Загреб, 1986, 18). У Европи се социологија ослободила од утицаја странака а у Америци од утицаја владе и стекла једно велоко подручије аутономије на којем се могла бавити темељном анализом проблема. Вредносна неутралност „унапредила је слободу од моралне присиле и допуштала је социологу да дјеломично избегне ускогрудна правила локалне или племенске културе.“ (Алвин Гулднер, За Социологију, Глобус, Загреб, 1986, 19). Обуздавала је моралне реакције социолога и омогућила му знање и интелектуалну дисциплину уместо рефлексних одговора који су проузроковани традиционалним моралом његове културе. Вредносно неутрална социологија је такођe послужила као заштита од отуђењa саме личности социолога. „Немали број социолога се осећа отуђеним и издвојеним из свога друштва. Они се не осећају способним да корисно придонесу решавању све већих проблема, а чак и када то могу, боје се да такво укључивање од њих изискује да се подвргну комерцијалном пропадању или ускогрудном странаштву.“ (Алвин Гулднер, За Социологију, Глобус, Загреб, 1986, 20). Вредносно неутрална социологија социологово отуђење претвара у својеврсни интелектуални принцип. На тај начин социолог себе види из једног другог угла; из угла у коме он заправо заступа једну концепцију према којој његово отуђење произилази из његове воље за истим и није проузроковано спољашњим утицајима. Вебер је желео да неке од структуралних улога у савременом друштву буду рационалне али је исто тако желео да појединци који те улоге играју буду страствени и упорни. Он није покушавао да сједини ова два (упорност и страственост) већ да их на хармоничан начин усклади. Покушавао је да нађе компромис између разима и вере. Разум и вера не могу се спојити и чинити тако једну целину већ могу постојати као одвојени независни ентитети који ће своје импликације имати у различитим сферама човековог живота. „Управо због ових дубоко дуалистичких последица важеће доктрине вредносно неутралне социологије, чини ми се да је њен најпримеренији симбол човек-звер, подвојено биће, минотаур.“ (Алвин Гулднер, За Социологију, Глобус, Загреб, 1986, 33).
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА
Алвин Гулднер, За Социологију, Глобус, Загреб, 1986, 11-33.
|
| Одговор: Re: Одговор: Guldner Alvin, Antiminotaur, mit vrednosno neutralne sociologije |
|
Штета је да нисте раније предали недељно саопштење |
| Re: Одговор: Re: Одговор: Guldner Alvin, Antiminotaur, mit vrednosno neutralne sociologije |
|
Недељно саопштење (али не у ћириличној форми) сам поставио на сајт 20. јануара али сам видео да сте само пар сати раније прегледавали недељна саопштења других студената тако да сам претпоставио да нећу бити у могућности да браним семинарски рад у јануарском року. Интересује ме да ли имате коментар на мој рад и да ли ћу моћи да полажем испит у фебруару? |
| Одговор: Re: Одговор: Re: Одговор: Guldner Alvin, Antiminotaur, mit vrednosno neutralne sociologije |
|
Ваш рад задовољава формални критеријум извештавања о извору. У садржинском погледу, међутим, остаје нејасно читаоцу вашег рада који је Гулднеров став према тези, коју он назива митом, о вредносној неутралности социологије. |