Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Одељење за социологију

Предмет: Увод у социологију 1

Студент: Данијела Ћирковић СО09/58

Професор: Вера Вратуша

Кружење елита

Пре него што објасним шта претставља појам кружење елита издвојићу Паретову општу дефиницију елита: “Класа људи која има највеће показатеље у својој грани делатности” (Парето, 2004:367) Он овде дефинише елиту као групу људи која својим талентом или радом истичу као натпросечно стучни, који су супериорнији од осталих. Нпр. добар писац или сликар који продаје своја уметничка дела у великом броју примерака, адвокат који има велики проток клијената, лопов који успешно обави пљачку и слично можемо назвати елитом.

Парето је направио класификацију елита: “на владајућу елиту, која се састоји од појединаца која посредно или непосредно играју неку важну улогу у власти, и на невладајућу елиту којој припадају сви остали из те класе.” (Парето, 2004:367) Владајућа елита има посебне карактеристике, посебна кутлтурна обележја која се разликују код невладајуће. Оно што бих додала као карактеристику владајуће елите је поседовање посебне харизме. Та харизма се огледа у моћи убеђивања маса и од количине те моћи зависи колико ће се они задржати на власти.

"Крећући се из једне групе у другу, појединац обично доноси са собом одређене склоности, осећања и ставове које је стекао у групи из које долази...”

“На то мешање које се у овом посебном случају односи само на две групе, на елиту и неелиту, примењен је израз кружење елита.” (Парето, 2004:367)

Да би објаснио како се елите смењују Парето уводи појам резидуа – базични осећај или карактеристике из којих произилази животна мотивација” (Парето, 2004:368). Резидуе су израз људске природе као што су инстикти, подсвесна осећања, нагони, способности. Од количине резидуе која поседује зависи какав ће појединац имати положај у друштву (да ли ће припадати владајућој класи – 1. класи или оној којом се влада - 2. класи). Унутар елита постоји одређена дистрибуција резидуа која се с временом мења и тако настаје кружење елита. Елита која осваја власт код својих припадника има размерно јаче резидуе тј. способности које су довеле до освајања и задржавања власти. Током времана губе се у елити такве особине. Како је друштво променљива категорија процес кружење елита је неоспоран.

“Промене резидуа у 1. и 2. класе, која се догађају унутар та два друштвена слоја, имају знатан утицај на одређивање друштвене равнотеже. Лаици су их обично проматрали као промене у такозваним верским осећајима у вишем слоју друштва. Примећивало се да такви осећаји јачају или слабе зависно о одређеним друштвеним покретима. Та појава се може тачније описати ако се каже да у вишем друштвеном слоју резидуе 1. класе поступно губе снагу ако их с времена на време не ојачају плиме које се подижу из нижег слоја” (Парето, 2004:368)

“Снажан узрок за поремећај равнотеже јест акомулација супериорних елемената у нижим класама, и обрнуто, инфериорних елемената у вишим класама” (Парето, 2004:369)

За друштво јако је битно одржање друштвене равнотеже. Равнотежа се одржава тако што владајуће елите морају да се мењају у складу са друштвом (да унапређује своју резидуу), ако то не раде нижа класа ће да добије потребне резидуе за власт и постаје супериорнија. Уколико ниже класе постану супериорније долази до револуције. Револуцијом нова класа долази до политичке државне власти. Уместо стараје владајуће класе имамо нову која је у ранијој држави била потчињена класа.

“Револуције настају због нагомилавања у вишим слојевима друштва – због успореног кружења елита или из неког другог разлога – декадентних елемената које немају резидуе погодне за одржавање на власти, и које употребљавају силу, док у међувремену у нижим слојевима гомилају елементи супериорних квалитета које поседују резидуе погодне за обављање функције владања, и спремни су користити се силом.” (Парето, 2004:369)

Истовремено се у нижим слојевима или невладајућој елити шире амбиције преузимања власти и резидуе које их доводе на власт. Последица револуције је кружење елита. На власт долазе нови појединци са својим посебним карактеристикама и способностима.

Постоји и појава одумирања неких врста елита, као што је аристократија. Под аристократијом се подразумева владавина морално и интелектуално супериорних људи.

“Виши слој друштва, елита, номинално обухвата одређене групе људи, не увек оштро дефинисане, које називају аристократијом.” (Парето, 2004:368)

“Аристократије нису трајне. Ма какви били узроци томе, неоспорна је чињеница да оне наком одређеног времена нестају.” (Парето, 2004:368) У друшту пуном промена мењају се норме, вредности и принципи друштва. Више није образовање и морал главна одлика елита, данас велику улогу игра нобчано богаство. Оно што застарева уступа место новом како би друштво наставило да функционише. Ништа није трајно тако ни аристократије.

“Аристократије не пропадају само бројчано, пропадају и по квалитету, зато што губе резудуе које су им омогућиле да преузму власт...” (Парето, 2004:368)

Литература:

1. Парето, Вилфредо, Кружеље елита у Кувачић, I., Увод у социологију – Одабрани соицолошки радови, Г. Маркетинг, Загреб, [2004], 366-370