Picture of Danijela Cirkovic
Pareto Vilfredo, Kruženje elita
by Danijela Cirkovic - Tuesday, 18 January 2011, 01:46 PM
 

Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Odeljenje za sociologiju


Predmet: Uvod u sociologiju 1


Student: Danijela Ćirković SO09/58

Profesor: Vera Vratuša





Kruženje elita



Pre nego sto objasnim šta predstavlja pojam kruženje elita izdvojicu Vilfredovu opstu definiciju elita: “Klasa ljudi koja ima najveće pokazatelje u svojoj grani delatnosti.” (Pareto, 2004:367)

On ovde definise elitu kao grupu ljudi koji se svojim talentom ili radom ističu kao natprosecno stručni, koji su superiorniji od ostalih. Npr. Dobar pisac ili slikar koji prodaje svoja umetnicka dela u velikom broju primeraka, advokat koji ima veliki protok klijenata, lopov koji uspesno obavi pljacku i slicno možemo nazvati elitom.


Pareto je napravio klasifikacuju elita: “na vladajucu elitu, koja se sastoji od pojedinaca koji posredno ili neposredno igraju neku važnu ulogu u vlasti, i na nevladajucu elitu kojoj pripadaju svi ostali iz te klase.” (Pareto, 2004:367)


Krećući se iz jedne grupe u drugu, pojedinac obično donosi sobom određene sklonosti, osećanja i stavove koje je stekao u grupi iz koje dolazi...”

Na to mešanje koje se u ovom posebnom slučaju odnosi samo na dve grupe, na elitu i neelitu, primenjen je izraz kruženje elita.” (Pareto, 2004:367)

Da bi objasnio kako se elite smenjuju Pareto uvodi pojam rezidua - “bazični osećaji ili karakteristike iz kojih proizilazi životna motivacija”(Pareto, 2004:368). Rezudue su izraz ljudske prirode kao sto su instikti, podsvesna osećanja, nagoni, sposobnosti. Od kolicine rezidue koje poseduje zavisi kakav ce pojedinac imati polozaj u društvu (da li će pripadati vladajućoj klasi – I. klasi ili onoj kojom se vlada – II. klasi). Unutar elita postoji određena distribucija rezidua koja se s vremenom menja i tako nastaje kruženje elita. Elita koja osvaja vlast kod svojih pripadnika ima razmerno jače izražene rezidue tj. sposobnosti koje su dovele do osvajanja i zadržavanja vlasti. Tokom vremena gube se u eliti takve osobine. Kako je društvo promenljiva kategorija proces kruženja elita je neosporan.


Promene rezidua u I. i II. klase, koje se događaju unutar ta dva društvena sloja, imaju znatan uticaj na određivanje društvene ravnoteže. Laici su ih obično promatrali kao promene u takozvanim verskim osećajima u višem sloju društva. Primećivalo se da takvi osećaji jačaju ili slabe zavisno o određenim društvenim pokretima. Ta pojava se može tačnije opisati ako se kaže da u višem društvenom sloju rezidue I. klase postupno gube snagu ako ih s vremena na vreme ne ojačaju plime koje se podižu iz nižeg sloja.”(Pareto, 2004:368)

Snažan uzrok za poremećaj ravnoteže jest akomulacija superiornih elemenata u nižim klasama, i obrnuto, inferiornih elemenata u višim klasama.” (Pareto, 2004:369)

Za društvo jako je bitno održanje društvene ravnoteže. Ravnoteža se održava tako što vladajuće elite moraju da se menjaju u skladu sa društvom (da unapređuju svoju reziduu), ako to ne rade niža klasa ce da dobije potrebne rezidue za vlast i postaće superiornija.


Ukoliko niže klase postanu superiornije dolazi do revolucije.

Revolucije nastaju zbog nagomilavanja u višim slojevima društva – bilo zbog usporenog kruženja elita ili iz nekog drugog razloga – dekadentnih elemenata koje nemaju rezidue pogodne za održavanje na vlasti, i koje upotrebljavaju silu, dok u međuvremenu u nižim društvenim slojevima gomilaju elementi superiornih kvaliteta koje poseduje rezidue pogodne za obavljanje funkcije vladanja, i spremni su koristiti se silom.” (Pareto, 2004:369)

lstovremeno se u nižim slojevima ili nevladajućoj eliti šire ambicije preuzimanja vlasti i rezidue koje ih dovode na vlast. Posledica revolucije je kruženje elita. Na vlast dolaze novi pojedinci sa svojim posebnim karakteristikama i sposobnostima.


Postoji i pojava odumiranja nekih vrsta elita, kao što je aristokratija.

Viši sloj društva, elita, nominalno obuhvata određene grupe ljudi, ne uvek oštro definisane, koje nazivaju aristokratijom.” (Pareto, 2004:368)

Aristokratije nisu trajne. Ma kakvi bili uzroci tome, neosporna je činjenica da one nakon određenog vremena nestaju.” (Pareto, 2004:368)

"Aristokratije ne propadaju samo brojčano, propadaju i po kraviletu, zato što gube rezidue koje su im omogućile da preuzmu i zadrže vlast...“ (Pareto, 2004:369)


Literatura:


1. Pareto, Vilfredo, Kruženje elita u Kuvačić, I., Uvod u sociologiju – Odabrani sociološki radovi, G. Marketing, Zagreb, [2004], 366-370

Picture of Danijela Cirkovic
Re: Pareto Vilfredo, Kruženje elita
by Danijela Cirkovic - Tuesday, 18 January 2011, 02:05 PM
 
Poštovana proferka,
Nadam se da nisam suviše kasno poslala i da mogu da izađem na ispit u četvrtak? Imala sam problema sa kreiranjem accounta.

Srdačno,
Danijela Ćirković
Picture of Вера (Vera) Вратуша (Vratuša)
Одговор: Re: Pareto Vilfredo, Kruženje elita
by Вера (Vera) Вратуша (Vratuša) - Thursday, 20 January 2011, 01:08 AM
 
Прекасно сте послали своје недељно саопштење за јануарски испитни рок. До 28. јануара у одговору на мој одговор молим вас да своје недељно саопштење пребаците у ћирилично писмо, пошто је на њега прилагођен претраживач форума. Такође вам предлажем да проширите простор за ваше коментаре, као неку врсту вежбе за одбрану семинарског рада.
Picture of Danijela Cirkovic
Re: Одговор: Re: Pareto Vilfredo, Kruženje elita
by Danijela Cirkovic - Friday, 28 January 2011, 12:56 AM
 
 

Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Одељење за социологију


Предмет: Увод у социологију 1


Студент: Данијела Ћирковић СО09/58

Професор: Вера Вратуша



Кружење елита


Пре него што објасним шта претставља појам кружење елита издвојићу Паретову општу дефиницију елита: “Класа људи која има највеће показатеље у својој грани делатности” (Парето, 2004:367) Он овде дефинише елиту као групу људи која својим талентом или радом истичу као натпросечно стучни, који су супериорнији од осталих. Нпр. добар писац или сликар који продаје своја уметничка дела у великом броју примерака, адвокат који има велики проток клијената, лопов који успешно обави пљачку и слично можемо назвати елитом.


Парето је направио класификацију елита: “на владајућу елиту, која се састоји од појединаца која посредно или непосредно играју неку важну улогу у власти, и на невладајућу елиту којој припадају сви остали из те класе.” (Парето, 2004:367) Владајућа елита има посебне карактеристике, посебна кутлтурна обележја која се разликују код невладајуће. Оно што бих додала као карактеристику владајуће елите је поседовање посебне харизме. Та харизма се огледа у моћи убеђивања маса и од количине те моћи зависи колико ће се они задржати на власти.


"Крећући се из једне групе у другу, појединац обично доноси са собом одређене склоности, осећања и ставове које је стекао у групи из које долази...”

На то мешање које се у овом посебном случају односи само на две групе, на елиту и неелиту, примењен је израз кружење елита.” (Парето, 2004:367)

Да би објаснио како се елите смењују Парето уводи појам резидуа – базични осећај или карактеристике из којих произилази животна мотивација” (Парето, 2004:368). Резидуе су израз људске природе као што су инстикти, подсвесна осећања, нагони, способности. Од количине резидуе која поседује зависи какав ће појединац имати положај у друштву (да ли ће припадати владајућој класи – 1. класи или оној којом се влада - 2. класи). Унутар елита постоји одређена дистрибуција резидуа која се с временом мења и тако настаје кружење елита. Елита која осваја власт код својих припадника има размерно јаче резидуе тј. способности које су довеле до освајања и задржавања власти. Током времана губе се у елити такве особине. Како је друштво променљива категорија процес кружење елита је неоспоран.


Промене резидуа у 1. и 2. класе, која се догађају унутар та два друштвена слоја, имају знатан утицај на одређивање друштвене равнотеже. Лаици су их обично проматрали као промене у такозваним верским осећајима у вишем слоју друштва. Примећивало се да такви осећаји јачају или слабе зависно о одређеним друштвеним покретима. Та појава се може тачније описати ако се каже да у вишем друштвеном слоју резидуе 1. класе поступно губе снагу ако их с времена на време не ојачају плиме које се подижу из нижег слоја” (Парето, 2004:368)

Снажан узрок за поремећај равнотеже јест акомулација супериорних елемената у нижим класама, и обрнуто, инфериорних елемената у вишим класама” (Парето, 2004:369)

За друштво јако је битно одржање друштвене равнотеже. Равнотежа се одржава тако што владајуће елите морају да се мењају у складу са друштвом (да унапређује своју резидуу), ако то не раде нижа класа ће да добије потребне резидуе за власт и постаје супериорнија. Уколико ниже класе постану супериорније долази до револуције. Револуцијом нова класа долази до политичке државне власти. Уместо стараје владајуће класе имамо нову која је у ранијој држави била потчињена класа.

Револуције настају због нагомилавања у вишим слојевима друштва – због успореног кружења елита или из неког другог разлога – декадентних елемената које немају резидуе погодне за одржавање на власти, и које употребљавају силу, док у међувремену у нижим слојевима гомилају елементи супериорних квалитета које поседују резидуе погодне за обављање функције владања, и спремни су користити се силом.” (Парето, 2004:369)

Истовремено се у нижим слојевима или невладајућој елити шире амбиције преузимања власти и резидуе које их доводе на власт. Последица револуције је кружење елита. На власт долазе нови појединци са својим посебним карактеристикама и способностима.


Постоји и појава одумирања неких врста елита, као што је аристократија. Под аристократијом се подразумева владавина морално и интелектуално супериорних људи.

Виши слој друштва, елита, номинално обухвата одређене групе људи, не увек оштро дефинисане, које називају аристократијом.” (Парето, 2004:368)

Аристократије нису трајне. Ма какви били узроци томе, неоспорна је чињеница да оне наком одређеног времена нестају.” (Парето, 2004:368) У друшту пуном промена мењају се норме, вредности и принципи друштва. Више није образовање и морал главна одлика елита, данас велику улогу игра нобчано богаство. Оно што застарева уступа место новом како би друштво наставило да функционише. Ништа није трајно тако ни аристократије.

Аристократије не пропадају само бројчано, пропадају и по квалитету, зато што губе резудуе које су им омогућиле да преузму власт...” (Парето, 2004:368)


Литература:


1. Парето, Вилфредо, Кружеље елита у Кувачић, I., Увод у социологију – Одабрани соицолошки радови, Г. Маркетинг, Загреб, [2004], 366-370