Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Odeljenje za sociologiju
Predmet: Uvod u sociologiju 1
Student: Danijela Ćirković SO09/58
Profesor: Vera Vratuša
Kruženje elita
Pre nego sto objasnim šta predstavlja pojam kruženje elita izdvojicu Vilfredovu opstu definiciju elita: “Klasa ljudi koja ima najveće pokazatelje u svojoj grani delatnosti.” (Pareto, 2004:367)
On ovde definise elitu kao grupu ljudi koji se svojim talentom ili radom ističu kao natprosecno stručni, koji su superiorniji od ostalih. Npr. Dobar pisac ili slikar koji prodaje svoja umetnicka dela u velikom broju primeraka, advokat koji ima veliki protok klijenata, lopov koji uspesno obavi pljacku i slicno možemo nazvati elitom.
Pareto je napravio klasifikacuju elita: “na vladajucu elitu, koja se sastoji od pojedinaca koji posredno ili neposredno igraju neku važnu ulogu u vlasti, i na nevladajucu elitu kojoj pripadaju svi ostali iz te klase.” (Pareto, 2004:367)
“Krećući se iz jedne grupe u drugu, pojedinac obično donosi sobom određene sklonosti, osećanja i stavove koje je stekao u grupi iz koje dolazi...”
“Na to mešanje koje se u ovom posebnom slučaju odnosi samo na dve grupe, na elitu i neelitu, primenjen je izraz kruženje elita.” (Pareto, 2004:367)
Da bi objasnio kako se elite smenjuju Pareto uvodi pojam rezidua - “bazični osećaji ili karakteristike iz kojih proizilazi životna motivacija”(Pareto, 2004:368). Rezudue su izraz ljudske prirode kao sto su instikti, podsvesna osećanja, nagoni, sposobnosti. Od kolicine rezidue koje poseduje zavisi kakav ce pojedinac imati polozaj u društvu (da li će pripadati vladajućoj klasi – I. klasi ili onoj kojom se vlada – II. klasi). Unutar elita postoji određena distribucija rezidua koja se s vremenom menja i tako nastaje kruženje elita. Elita koja osvaja vlast kod svojih pripadnika ima razmerno jače izražene rezidue tj. sposobnosti koje su dovele do osvajanja i zadržavanja vlasti. Tokom vremena gube se u eliti takve osobine. Kako je društvo promenljiva kategorija proces kruženja elita je neosporan.
“Promene rezidua u I. i II. klase, koje se događaju unutar ta dva društvena sloja, imaju znatan uticaj na određivanje društvene ravnoteže. Laici su ih obično promatrali kao promene u takozvanim verskim osećajima u višem sloju društva. Primećivalo se da takvi osećaji jačaju ili slabe zavisno o određenim društvenim pokretima. Ta pojava se može tačnije opisati ako se kaže da u višem društvenom sloju rezidue I. klase postupno gube snagu ako ih s vremena na vreme ne ojačaju plime koje se podižu iz nižeg sloja.”(Pareto, 2004:368)
“Snažan uzrok za poremećaj ravnoteže jest akomulacija superiornih elemenata u nižim klasama, i obrnuto, inferiornih elemenata u višim klasama.” (Pareto, 2004:369)
Za društvo jako je bitno održanje društvene ravnoteže. Ravnoteža se održava tako što vladajuće elite moraju da se menjaju u skladu sa društvom (da unapređuju svoju reziduu), ako to ne rade niža klasa ce da dobije potrebne rezidue za vlast i postaće superiornija.
Ukoliko niže klase postanu superiornije dolazi do revolucije.
“Revolucije nastaju zbog nagomilavanja u višim slojevima društva – bilo zbog usporenog kruženja elita ili iz nekog drugog razloga – dekadentnih elemenata koje nemaju rezidue pogodne za održavanje na vlasti, i koje upotrebljavaju silu, dok u međuvremenu u nižim društvenim slojevima gomilaju elementi superiornih kvaliteta koje poseduje rezidue pogodne za obavljanje funkcije vladanja, i spremni su koristiti se silom.” (Pareto, 2004:369)
lstovremeno se u nižim slojevima ili nevladajućoj eliti šire ambicije preuzimanja vlasti i rezidue koje ih dovode na vlast. Posledica revolucije je kruženje elita. Na vlast dolaze novi pojedinci sa svojim posebnim karakteristikama i sposobnostima.
Postoji i pojava odumiranja nekih vrsta elita, kao što je aristokratija.
“Viši sloj društva, elita, nominalno obuhvata određene grupe ljudi, ne uvek oštro definisane, koje nazivaju aristokratijom.” (Pareto, 2004:368)
“Aristokratije nisu trajne. Ma kakvi bili uzroci tome, neosporna je činjenica da one nakon određenog vremena nestaju.” (Pareto, 2004:368)
"Aristokratije ne propadaju samo brojčano, propadaju i po kraviletu, zato što gube rezidue koje su im omogućile da preuzmu i zadrže vlast...“ (Pareto, 2004:369)
Literatura:
1. Pareto, Vilfredo, Kruženje elita u Kuvačić, I., Uvod u sociologiju – Odabrani sociološki radovi, G. Marketing, Zagreb, [2004], 366-370