 | Uvod u sociologiju 1 |
|
Филозофски факултет Универзитета у Београду Одељење за социологију Предмет: Увод у социологију 1 Недељно саопштење на тему: Представљање себе у свакодневном животу Студент: Андријана Пешић СО10/71 Професор: Вера Вратуша
У овод делу аутор проучава појединца,приказује какву слику појединац поседује о себи, какву слику одаје другим појединција и какав утисак има о осталим појединцима са којима учествује у интеракцији. „Када се појединац нађе у присуству других, они обично настоје да прибаве информације о њему, или да уведу у игру оне информације о њему које већ имају.Занимаће их њихови општи друштвено-економски статус, његово пимање властитог ја, његов став према њима, његова компетентност, његова поузданост и тд.“(Erving Goffman, 1959: 1) Аутор показује како појединац у интеракцији покушава да придобије информације о осталим појединцима да би створио општу слику и разбио стереотипе.Те информације му дају предност у будућој интеракцији и на основу тога појединац може предвидети тренутно и будуће понашање учесника интеракције. „Појединац ће морати да буде свесно или несвесно експресиван, други ће, са своје стране, морати да буду њиме на овај или онај начин инпресионирани.“(Ervig Goffman, Gustav Ihaizer, 1959: 2) Овде је наведен конкретан пример интеракције појединца, када један појединац нуди неки производ или услугу.Аутор је разликовао две врсте експресивности или изражаје.То су: 1. Изражаје које даје(give) 2. Изражаје које одаје(give off) Експресивност појединца постаје могућност да инпресионира остале чланове интеракције помоћу вербалне комуникације. „Жибимо помоћу предпоставки. Рецимо, ја сам ваш гост. Ви не знате, ви не можете научно утврдити да ја нећу украсти ваш новац или ваше кашике.Али предпоставите да нећу, и тако ме, на основу предпоставке, позовете у госте.“(Erving Goffman, Volkart, 1959:2) Волкарт је на сатиричан начин показао како се наше знање о појединцу заснива на предпоставкама које се не могу доказати.Оне се најчешће стварају последицом предходних искустава са тим појединцем. „Многи посматрачи живота у интернатима запазили су да се девојка коју из спаваонице позивају на телефон често допусти да је позову неколико пута, како би свим другим девојкама дала довољно шанси да чују њено име преко разгласа.“(Erving Goffman, Willard Waller, 1959:3) Појединац често помоћу говора и покрета жели себе најбоље да представи другима.Жели да инпресионира остале појединце у циљу да на његово понашање реагује.У Waller-oвом примеру девојка је исценирала позиве како би сви чули њено име. „Пошто смо утврдили да је појединац појавивши се пред другима, проектује дефиницију ситуације морамо утврдити да ти други-ма како њихова улога изгледа пасивно-такође ефикасно проектују неку дефиницију ситуације, како властитом реакцијом на појединца, тако и облицима понашања на које га подстичу.“(Erving Goffman, 1959:5) Овим се доказује да други појединац учествује пасивно у интеракцији.Они заједно учествују у интеракцији и стварају сагласност.Та сагласност се односи на сагласност мишљења других појединаца.Ипак ако постоје различита мишљења, појединци морају да избегавају отворени сукоб.То правило се најчешће користи у јавним дебатама. „Не смете им допустити да завладају иначе сте готови .Зато ја увек почињем строго.Првог дана када добијем нови разред ставим им дознања ко је газда...На почетку морате бити строги,свременом можете мало „олабавити“.Ако сте благи на почетку, а после покушате да будете строги, они ће вас само гледати и смејати вам се у лице.“(Erving Goffman, Beker, 1959:10) Аутор наводи како је први корак(први утисак) у интеракцији веома битан за даљи ток.Он обликује даљу интеракцију и ствара неке предпоставке, којим ће се појединац на кога се делује водити у будућности, на конкретном примеру наставница у школи.На почетку се поставља ауторитативно, како би обликовала будућу интеракцију, тј. осигурала дисциплину међу ученицима. |
