Filozofski Fakultet
SEMINARSKI RAD
Uvod u sociologiju I
Analiza Siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji
Profesor : dr Vera Vratuša Žunić
Student : Jovana Blagojević
Decembar 2010
SADRŽAJ
1.Uvod
2.Opšte karakteristike siromaštva u Srbiji
3.Siromaštvo sa marksističkog gledišta
4.Siromaštvo sa Veberovskog gledišta
5.Siromašni u Srbiji
6.Borba protiv siromaštva
7.Zaključak
UVOD
Tema čijom ću se analizom baviti u ovom seminarskom radu, je analiza siromaštva i socijalne isljučenosti u Srbiji.
U Srbiji je pojam siromaštva definisan kao višedimenzionalni fenomen koji pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, loše stambene uslove, neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.
,,Postoje 2 pristupa siromaštvu, apsolutno i relativno.” ( Milosavljević, 2008; 9 ).
Milosavljević apsolutno siromaštvo definiše kao ,bedu, kada ljudi nemaju sredstava da zadovolje osnovne potrebe.Glavni indikatori apsolutnog siromaštva su glad, borba za preživljavanje, visoka stopa smrtnosti.
Pod relativnim siromaštvom, on smatra prosečni životni standard nekih zajednica, kojima nedostaju izvori za zadovoljenje životnih potreba.Dakle relativno siromaštvo je promenljivo.
Milosavljević takođe definiše i ,,novo siromaštvo“, ističući da je taj pojam ideološki termin.,,Novo siromaštvo” podrazumeva životne uslove građana koji su ispod prosečnog životnog standarda stanovništva u nekom društvu, više u kvalitativnom nego u kvantitativnom smislu.
,,Okolnosti su siromaštva u mnogočemu slične različitim društvima'' (Haralambos, 1980; 155).
Iz toga možemo zaključiti da slične situacije i okolnosti po ,pravilu, izazivaju i slične reakcije, koje se mogu razviti u naučeno zajedničko ponašanje, a ono je društveno prenosivo sa jedne skupine na drugu.
Na osnovu ovakvog principa razmišljanja nastaje pojam ,,kulture siromaštva'', čiju je ideju prvi izneo američki antropolog Oscar Lewis.On je tvrdio da je kultura siromaštva ,nacrt za život, i da se prenosi sa generacije na generaciju.
Opšte karakteristike siromaštva u Srbiji
,,Siromaštvo u Srbiji ima neke strukturalne i kvantitativne i kvalitativne karakteristike, koje su često zajedničke siromaštvu u mnogim drugim zemljama''.( Milosavljević, 2008; 10 )
Ove karakteristike su opšte i izražavaju suštinu siromaštva kao velikog društvenog problema.Iz toga možemo zaključiti da je siromaštvo zaista veliki problem u svetu i u Srbiji.Milosavljević u svom delu ističe da je siromaštvo u svakoj zemlji složen i višedimenzionalan problem.
Siromaštvo sa marksističkog gledišta
,,S marksističkog stajališta, siromaštvo u kapitalističkom društvu može se shvatiti samo na temelju sistema nejednakosti, koji je plod kapitalističke privrede''. ( Haralambos, 1980; 162 ).
Iz citata sledi da je bogatstvo bilo u rukama manjine,odnosno vlasnika proizvodnih snaga, dok su podređene klase posedovale samo svoj rad, koji su prodavali na otvorenom tržištu.
,,Ne može se naprosto reći da postoje bogati i siromašni.Bolje je reći da su neki bogati zato što su neki siromašni''.( haralambos, 1980; 163 ).
Po marksistima siromaštvo je kao i bogatstvo, definisano kao neizbežna posledica kapitalističkog sistema.
Siromaštvo sa veberovskog gledišta
,,Siromaštvo na rubu egzistencije zaista je često među starcima, bolesnicima, invalidima, i tako dalje;ali samo zato što je većina tih staraca, bolesnika i invalida već pre zavisila od poslova koji im nisu osiguravali gotovo nikakva sredstva na koja bi se kasnije mogli osloniti''. ( Haralambos, 1980; 164 ).
Ovo siromaštvo je uglavnom siromaštvo radničke klase.Zbog napreda industrijskih društava, raste potražnja za kvalifikovanom i obrazovanom radnom snagom.Iz toga proističe nezaposlenost jer su do tada zaposleni bili nestručna radna snaga sa niskim kvalifikacijama.
Siromašni u Srbiji
,,Široko prihvaćeno stanovište o siromaštvu jeste da je ono trajno stanje''.( Giddens, 2007; 319 ).
Iz ovoga ne mora da proizilazi da ako je neko siromašan, to će ostati i zauvek.Veći broj siromašnih ljudi je nekada živelo u boljim uslovima ili očekuju da će se iz siromaštva izvući u budućnosti.
,,Lakše je identifikovati siromašne nego izmeriti raširenost siromaštva, iako je prvo nemoguće bez drugog.Raspoloživa istraživanja i podaci omogućuju analizu rasprostiranja stanovništva u Srbiji “. ( Milosavljević, 2008; 17 ).
Milosavljević smatra da su siromašni Srbi :
Porodice i pojedinci koji imaju niži nivo obrazovanja su u većoj opasnosti od siromaštva nego porodice i pojedinci sa visim nivoom obrazovanja.
U drugu grupu spadaju radno neaktivni, tj. nezaposleni.
Starost u Srbiji se takođe smatra opasnošću od siromaštva.
Ljudi koji žive na selima i zemljoradnici spadaju medju najsiromašnije jer su to uglavnom stara i izdržavana lica, a oni su najsiromašniji.
Takođe pri samom dnu lestvice siromaštva nalaze se izbeglice i raseljena lica koja ćive u izuzetno teškim uslovima, kao i Romi koji su najsiromašnija i najranjivija etnička grupa.
Borba protiv siromaštva
Milosavljević u svom delu deli siromaštvo na 3 glavna polja :
1.) Strategiju za smanjenje siromaštva
2.) Mere socijalne zaštite
3.) Zaštita porodice i dece
Borba protiv siromaštva je moguća ukoliko postoji volja i spremnost.Borba protiv siromaštva podrazumeva borbu protiv kulture siromaštva, rekonstrukciju institucija kako bi se smanjilo siromaštvo, i možda najvažniji faktor spremnosti društva da prihvati siromašne.
Zakljucak
Ono što se može zaključiti iz ove analize je da siromaštvo i dalje postoji u Srbiji pre svega zbog sporog oporavka od ekonomskih kriza, kao i zbog nedostatka planova za razvoj zemlje.
Siromašni ljudi u Srbiji ne mogu da ostvare svoja zakonom predviđena prava.Po zvaničnim statistikama svaka deseta siromašna osoba u Srbiji je stara osoba koja nije sposobna za rad i koja je najčešće izdržavano lice.
Najefikasnija borba protiv siromaštva, je pružanje pomoći najugroženijim socijalnim grupama, sto će doprineti efikasnom smanjivanju siromaštva.
Literatura
1.)Giddens, A., (2007), Sociologija, Zagreb, str. 319 ;
2.)Milosavljević,M., (2008), Siromaštvo u svetu i Srbiji, ,,Socijalna misao'', str. 7-27 ;
3.)Haralambos,M., ( 1980 ), Uvod u sociologiju,Zagreb, str. 155-164;
Nadam se da ovaj seminarski zadovoljava formu .