 | Социологија у новом кључу |
|
Филозофски факултет Универзитета у Београду Одељење за социологију Предмет: Увод у социологију 1 Недељно саопштење на тему: Социологија у новом кључу Студент: Ивана Црња СО09/78 Професор: Вера Вратуша-Жуњић Тема мог недељног саопштења је анализа поглавља Социологија као начин гледања у књизи Социологија у новом кључу од аутора Х. Бергера и П. Келнера. ,,Чињеница да многи изван дисциплине не схватају социологију озбиљно (укључујући и не – социологе на универзитету) била би лакши залогај да се исте недоумице нису увукле и у редове самих социолога.“ (Бергер;Келнер,1991;31) Аутори овде истичу да у дисциплини влада несигурност у свој позив(социолога),који је много штетнији од сумње оних који дисциплини не припадају већ су посматрачи са стране. „ Има јаког разлога да се верује да социологија јесте и да ће и даље бити ваљан, чак значајан приказ стварности човековог колективног живота.“ (Бергер;Келнер,1991;31) Овде се у први план ставља позитивно својство социологије и верује се да постоје чврсти аргументи,јер је социологија дисциплина која проучава човеков колективни живот ,јер је како аутори кажу она дисциплина која има ваљан и значајан пре свега приказ колективног живота. „Једна од урођених својстава социологије је трезвено признавање стварности, пробијање кроз илузије, у које спадају оне властите.“ (Бергер;Келнер,1991;31) Аутори сматрају да је потребно да се као социолози ,,пробијемо“ кроз сопствене илузије и објективно сагледавамо стварност,а да је то и једно од основних својстава социологије као такве дисциплине. „Социологија је, од својих почетака, била врло посебна дисциплина, утолико што је открила свој предмет као и метод којим ће га проучавати: изворно,социологија није била само нови приступ проучавању друштва,већ је била свеукупно откриће појаве (феномена) друштва као таквог.“ (Бергер;Келнер,1991;31) Социологија је дисциплина која залази у све друштвене поре,а друштво као феномен који је сама открила је тема њеног проучавања. ,,Манифестно не представља целу причу постоји и латентно које треба проучавати;свет није оно што изгледа да јесте.“ (Бергер;Келнер,1991;33) Овде аутори скрећу пажњу на термине манифестно и латентно,односно на појмове које је дефинисао Роберт Метон како би назначио велику склоност и предност ка разоткривању које поседују социолози,захваљујући свом положају.Односно да социолози не гледају површно на одређене појаве,функције неких установа као што су нпр. болнице.У овом примеру манифестна функција била би да лечи болести,а латентна да одржи и појача статус лекара.Дакле може се закључити да се и на свет и друштво уопште не може гледати само кроз оно привидно(манифестно),већ се мора заћи много дубље у саму суштину која је скривена и чека да се разоткрије. ,,Другим речима социологија почиње да поткопава од часа кад почне да примењује на друштвену стварност свој особени начин гледања.“ (Бергер;Келнер,1991;33) Социологија дакле,тек када примени свој начин гледања на друштвену стварност долази до суштине,оног латентног. ,,Социолози су увек у сукобу са властитом дисциплином ако желе да играју улогу заговорника нечега или још прецизније ако то желе да раде као социолози.“ (Бергер;Келнер,1991;33) Мора постојати објективан приступ у анализирању и проучавању друштва. ,,Ништа људско није ми страно и да сходно томе ништа људско није толико понижавајуће да не заслужује моју дужну пажњу!Али уједно нешто суштинско не би било у реду кад би цела дисциплина била изгубљена у трагању за тако споредним, оквиром.“ (Бергер;Келнер,1991;36) Аутори сматрају да треба избећи трагање за непотребним и сувише споредним стварима,постоје много већи проблеми које је потребно схватити,разоткрити. ,,Другачије речено социологија се мора вратити великим питањима.Највећа међу тим питањима, данас као и у класичном периоду су она о устројству модерног света.“ (Бергер;Келнер,1991;36) Аутори под овим подразумевају да је социологији као дисциплини потребна ревитализација односно,потребно је фокусирати се на један начин гледања,треба се вратити великим питањима који су и сами класици проучавали.Сматрају да је пожељно вратити се ,,духу веберијанствa“ односно треба узети у обзир да људске творевине не говоре саме по себи,већ се оне морају разумети. Закључак Аутори су у овом поглављу,желели да разјасне да је социологија пре свега начин гледања на човеков свет,затим треба утврдити шта представља заправо тај начин гледања,разрешење ће бити такво да ће целокупни социолошки подухват или пропасти или опстати. |
