Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Недељно саопштење
Фридрих Енгелс
Положај радничке класе у Енглеској
Резултати


,,Кад један човек нанесе другоме телесну повреду и то такву која за собом повлачи смрт повређенога, онда то називамо убиством; а ако је убица унапред знао да ће повреда бити смртоносна, онда ми то називамо убиство са предумишљајем. Али када друштво ставља стотине пролетера у такав положај, да их неизбежно мора постићи превремена, неприродна смрт, исто тако насилна као и смрт од мача или пушке; када оно лишава хиљаде људи најнужнијих животних услова, кад их ставља у услове у којима они не могу живети; када их силом закона приморава да у тим условима остану до смрти, која мора наступити као последица тих услова; и кад оно врло добро зна да те хиљаде морају пасти као жртве тих услова, па ипак те услове не уништава,-онда је то такође убиство са предумишљајем као и оно убиство које је извршио појединац, само сто је ово убиство скривено, подмукло, убиство од кога се нико не може бранити, које не личи ни на какво убиство, јер се убица не види, јер су убице сви и нико, јер смрт жртве изгледа као природна смрт, јер овде имамо не толико случај преступног дела, колико случај преступног неосујећивања дела.'' (Eнгелс, 1951:115)
Енгелс овим хоће да каже да енглеско друство свесно ставља радничку класу у тежак положај, где они живе један тежак, мучан живот, без основних средстава потребних за егзистенцију, што за собом повлачи појаву огромног броја болести, често смртоносних. На то утиче централизација, односно масовно досељавање у велике градове у потрази за бољим животом. Велики идустријски градови су пренасељени, градски ваздух је загађенији од оног у селу, што свакако мора утицати на здравствено стање његових становника, како на физичко тако и на психичко. Поред тога што је сам ваздух у целом граду загадђен, сиромашно становништво је приморано да се збија по најсиромашнијим квартовима града, који убрзо постају пренасељени. Они живе углавном у малим становима, где су збијени и где болесни и здрави спавају у истим собама зато што нема довољно простора, што никако не може имати доброг утицаја на њихово здравље. Поред лоше стамбене ситуације, радници се суочавају и са лошом исхраном, с обзиром на то да имају могућности да једу само неквалитетну храну, а тако и децу хране, што, ако у најгорем случају доводи до смрти слабе деце, а ако не дође до тога, онда свакако утиче на здравље те деце, појаву акутних и хроничних болести код њих, које их прате кроз цео живот. Уз целу ту већ лошу ситуацију, имамо и пиће које утиче на здравствено стање радника. Радници су незадовољни својим животом, раде превише, а не добијају одговарајућу надокнаду за то, не проналазе никакав подстрек за даљи живот, нигде не виде извор радости, осим у пићу, које им даје краткотрајан осећај среће и задовољства. Пиће јос више утиче на већ порушено здравље радника. Радници немају ни одговарајућу здравствену негу, па се окрећу алтернативној медицини, лече се сами неодговарајућим лековима, који уместо да помогну, само одмажу већ ослабљеном организму. Све то показује зашто је тако висок проценат смртности у радничкој класи.
Енгелс каже: '' Нека се буржоазија или побрине да све ово ужасно стање поправи, или нека препусти радничкој класи да она управља и брине се о општим интересима.'' (Енгелс, 1951:131) Тврди да је буржоазија, која слепо прати само своје интересе и нема слуха за проблеме радничке класе, крива за целу неповољну ситуацију радничке класе и да она може да промени то на боље, али да она ипак више воли да сноси последице за ''социјално убиство'' , него да уради нешто за побољшање њиховог положаја.
Енгелс је такође испитивао духовни положај радника. ''Ако им буржоазија даје само онолико за живот колико је најнеопходније, онда се не смемо чудити што им и образовања даје само толико, колико је то у њеном интересу.'' (Енгелс, 1951:131) Буржоазија улаже јако мало у образовање деце радничке класе. Та деца углавном не иду у нормалне школе, већ у недељне, где им се пружа само елементарно образовање. Практично образовање је заменило школско. Морална настава је спојена са религијском и само доводи до конфузије код радника. Једино што имају је закон који морају да поштују и на који се буржоазија позива кад год им се радничка класа приближи мало више, што наравно изазива гнев код радничке класе.
'' Радник је сиромашан, живот за њега нема никакве дражи, лишен је готово свих уживања, казне закона нису за њега висе ништа страшно, - па зашто онда да се уздржава у својим пожудама, зашто да оставља богаташима да они уживају своје богатство, уместо да од њега узме нешто и он сам? Каквог разлога има пролетер да не краде? '' (Енгелс, 1951:137) , пита се Енгелс. Закључује да је сасвим логично да радници који заиста више не виде смисао у начину живота који воде крену путем криминала, који им је последња нада да се нешто у њиховом животу промени на боље. Радник је остављен сам себи на милост и немилост, нема никога осим себе самог да се брине о њему, а како у досадашњем раду на обезбеђивању основних средстава за живот није наишао на велики успех и како му се чини, а и како види из досадашњег искуства, да се ситуација, ако буде наставио тако, не може променити на боље, он се мора окренути крађи као начину обезбеђивања своје егзистенције, као и егзистенције своје породице. Тако да све већа стопа криминала у радничкој класи не треба да изненађује.
''Узрок деморализације радника је принудан рад.'' (Енгелс 1951:140) Радник ради искључиво за новац, апсолутно никаквог ужитка нема док обавља свој посао. Такође и све цешће коришћење машина које замењују људски рад доводи до отуђења човека од рада, он нема никаквих могућности да у рад унесе себе, па макар и најмање. Буржоазија заборавља на чињеницу да је управо радничка класа својим радом заслужна за развијање индустрије и самим тим за њихово богаћење.
Енгелс наводи и централизацију као узрок деморализације, али и то да у великим градовима радници могу лакше развити ''класну свест'' и тако удружени реаговати против буржоазије.
''Пијанство, полна разузданост, грубост и непоштовање својине главни су недостаци које буржуј пребацује радничкој класи.'' (Енгелс, 1951:149) Заправо, сама је буржоазија утицала на такво понашање радничке класе. Радник нема других начина да ужива, осим тих, првенствено пијанства и полне разузданости. Такође, многе жене прибегавају проституцији као извору прихода, а велики постотак њихових клијената је управо из буржоазије, тако да је замерање буржоазије радничкој класи на њиховим пороцима бесмислено и лицемерно. Поред свих тих услова, раднику је онемогућено да живи нормалан породични живот и да васпитава своју децу, тако да је јако тешко да њихова деца буду васпитана и морална, онако како то буржуји од њих захтевају.
''Непоштовање социјалног поретка јавља се најјасније у своме екстрему, у преступу.''(Енгелс, 1951:152) Радник више не мари за законе и за услове које му поставља буржоазија, зато што зна да поштовањем њих неће добити ништа за узврат. Он одлучно одбија да поштује друштвени поредак и прибегава криминалу. Рспламсава се рат између буржоазије и радничке класе, више ниједном раднику није стало до тога да поштује своје суграђане и да мирним путем решава спорове, тако да је ситуација постала ''рат сваког против свих'' , враћа се све у природно стање, буржоазија не ради ништа како би помогла, а такво њено понашање би могло да је доведе до неочекиваних промена у друштву, које њој самој никако неће одговарати...

Даница Милојевић
Литература:
1. Енгелс, Фридрих , Положај радничке класе у Енглеској –Резултати, Култура, Београд, 1951, стр. 115-156