Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

"Девијант је онај којем је та етикета успешно приписана."

Бекер овде жели рећи да је у неку руку релативан појам девијант,у смислу да друштвена група може сваког појединца назвати девијантом јер се он не придржава правила која је та друштвена група одредила.Узевши у обзир да свака друштвена група одређује своја правила,као и то да се она разликују од групе до групе,мало који појединац би могао да избегне "етикету" девијант по неком основу.Уклопивши се у норме једних,он можда постаје тзв. "аутсајдер" код других.

За аутсајдере Бекер каже: "Кад се једно правило спроведе,отвара се могућност да се човек за ког се претпоставља да га је прекршио доживи као особа посебне врсте,као неко коме се не може веровати да ће живети са правилима око којих се група сагласила.Он се доживљава као аутсајдер".Са друге стране: "Прекршилац правила може осећати да су његове судије аутсајдери".Ту увиђамо да прекршилац правила има можда другачији поглед на ствари тако да он себе не сматра аутсајдером, јер по његовим правилима није починио никакав преступ,али он особе које су њега назвале аутсајдером види као аутсајдере јер се они не уклапају у његова правила.

Нека се правила могу формално претворити у закон и за њихово спровођење се стара полиција,док се неформалним правилима може бавити било ко из групе где то правило важи.Постоје такође степени кршења правила.На примеру саобраћајног прекршиоца са једне, и убице или силоватеља са друге стране,видимо да ту постоји разлика одступања од правила па ће се сходно томе и казна за разне степене кршења правила разликовати.Да би боље схватили феномен девијантности , Бекер издваја три елемента: особа која доноси суд о девијантности,процес којим се до тог суда стиже,ситуација у којој се све одвија.

"Најједноставније схватање девијантности је у суштини статичко:ту се као девијантно дефинише све што превише одступа од просека".

Да би проценили шта је добро а шта не: "Све што треба да урадити јесте израчунати удаљеност датог понашања од просека".Из овог следи да ако би се упустили у такву врсту процене наишли би на много људи који се не уклапају у правила по многим основама.

Медицинска аналогија девијантности: "Одређује девијантност као нешто што је суштински патолошко и открива присуство неке болести".Све оно што се не сматра здравим понашањем карактерише се као девијантност.

Правила која треба поштовати намеће такође и политички сукоб.

Релативистичко социолошко становиште: "Оно одређује девијантност као пропуст да се поштују групна правила".Ово становиште је најближе Бекеровом,а у њему се може са прецизношћу рећи да ли је нека особа прекршила правила или не пошто се одреде групна правила.

Ко у ствари доноси правила , тј.ко намеће своја правила другима?Одговор је у односима политичке и економске моћи.Старији успостављају правила за младе,мушкарци правила за жене,виша класа нижој.....

Дарко Ранђић

Литература:

1 Бекер, X, Девијантност и девијанти, у Спасић, И, Интерпретативна социологија, стр.80

2 Бекер, X, Девијантност и девијанти, у Спасић, И, Интерпретативна социологија,

стр.75

3 Бекер, X, Девијантност и девијанти, у Спасић, И, Интерпретативна социологија,

стр.75

4 Бекер, X, Девијантност и девијанти, у Спасић, И, Интерпретативна социологија,

стр 77

4 Бекер, X, Девијантност и девијанти, у Спасић, И, Интерпретативна социологија,

стр 77

4 Бекер, X, Девијантност и девијанти, у Спасић, И, Интерпретативна социологија,

стр 77

4 Бекер, X, Девијантност и девијанти, у Спасић, И, Интерпретативна социологија,

стр 79