 | Сиромаштво у свету и у Србији |
|
Филозофски факултет Универзитета у Београду Одељење за социологију Предмет: Увод у социологију 1 Тема: Недељно саопштење на тему: Сиромаштво у свету и у Србији Студент: Илија ШаргићSO10/ 42 Професор: Вера Вратуша Милосав Милосављевић Све је присутнија тенденција да се појмови сиромаштва и неједнакости избегавају у литератури и пракси. Више су у моди такви појмови као што су социјална искљученост, маргинализација и социјална дифе-ренцијација. Међутим, чињеница да милиони људи живе у немерљивим и различитим врстама лишавања сугерише да је појам сиромаштва и те како социјално, психолошки и културолошки релевантан. Избегавање употребе појма сиромаштва одражава доминацију неолибералистичких идеја о његовој природи и узроцима (Милосављевић,2008,7) Најбоља илустрација овог става су следећи подаци Светске Банке: на почетку XXI века 1,2 милијарде људи или 24% укупног светског становништва има приход мање од једног долара дневно по особи, а 2,8 милијарди или 46% светског становништва има мање од два долара дневно по особи; 29 најсиромашнијих земаља са триста милиона становника има бруто национални доходак мањи од 200 америчких долара по глави становника. У исто време, према извештајима Уницефа 80 милиона деце иде сваке вечери гладно на спавање и да су стопе смртности одојчади око 13 у развијеним у односу на 125 у нераз¬вијеним земљама итд. Неки аутори извештавају да је 20% најсиромашнијег светског станов¬ништва (више од једне милијарде) зарађивало око један проценат укупног светског дохотка. На другој страни 20% најбо¬гатијих, који углавном живе на северној полулопти, зарађивали су око 82% светског дохотка (Милосављевић ,2008,7и8). Србија је била међу средње развијеним земљама крајем 1980-их, али је услед унутрашњих (политичка и економска криза, ратови, дезинтегра¬ција Југославије) и спољних (економске и друге санкције од стране УН-а, НАТО бомбардовање, изолација) фактора постала земља тзв. „четвртог света”, који је неразвијен и сиромашан (Милосављевић,2008,11). Најзад, постоје очигледни докази о постојању јаких веза између сиро¬маштва и других социјалних проблема и друштвених девијација, као што су незапосленост, просјачење, криминал, коцкање, проституција, присил¬не миграције, старење становништва, дезаграризација итд.(Милосављевић,2008,12). Тзв. Култура сиромаштва Kada pricamo o rasirenosti siromastva u srbiji Проблеми са мерењем сиромаштва у Србији, су последица непостојања константне методолошеке праксе која испитује област. . . Са методолошке тачке гледишта значајно је напоменути да су у овим истраживањима коришћене две линије сиромаштва, засноване на методологији Светске банке. Ова методлогија такође је била повезана са идејом потрошачке корпе. Наиме, биле су коришћене две линије сиромаштва: 1. прва линија сиромаштва – одређена као 2,4 америчких долара по особи дневно, што је чинило 72 долара месечно и 2. друга линија сиромаштва– заснована на минималној потрошач¬кој корпи што је износило 2,9 америчких долара дневно по особи или 87 долара месечно. Такође је изузетно важно поменути да избеглице, интерно расељена лица и Роми нису били укључени у узорцима ових истраживања, што би сигурно променило целовиту слику о сиромаштву у Србији. (Милосављевић,2008,12) Иако аутор у тексту то није напоменуо,као разлог искључибања рома, интерно расељених и избеглица такође мозе бити интереса владе(наручиоца) истраживања, да се слика сиромаштва што боље представи. Наиме ове три групације чине око 9% становништва, а по свим истразвањима оне спадају у ред најугроженијих. Коришћењем прве линије сиромаштва као начина мерења сиромаштва у Србији утврђено је да је 800.000 људи или 250.000 домаћинстава било веома сиромашно 2002. године. Ови подаци показују да је више од сваког десетог грађанина било веома сиромашно (10,6% од 7,5 милиона станов¬ника). У исто време, коришћењем друге линије сиромаштва на основу потрошачке корпе закључено је да је чак 1.600.000 људи или 474.000 до¬маћинстава било сиромашно. То значи да је једна петина (21,3%) станов¬ништва живела у релативном сиромаштву....Са територијалног аспекта . . . више од једне четвртине сеоског становништва било рела¬тивно сиромашно, док је 14,2% живело у апсолутном сиромаштву. Суп¬ротно томе, неких 7,8% градског становништва било је веома сиромашно, док је 16% живело у релативном сиромаштву. Што се тиче пола нису пронађене веће разлике у сиро¬маштву између мушкараца и жена. (Милосављевић,2008,13). Међутим породице у којима је жена била доносилац прихода учествовале су у групи сиромашних са 22,4%(Милосављевић,2008,18). Ово и даље незначи институционално неједнак третман, јер се може предпоставити да је тржисте то које прави ову разлику, јер су мушкарци по дефолту на тржисту рада у бољој позицији, јер располажу већом снагом која је битан фактор, са једне стране и је то одговор на питње а са дуге можда и предрасуда која у патријахалним срединама постоји према женама. Дистрибуција сиромаштва по старости Најрањивију групу сиромашних у Србији чинили су старији од 65 година: 14,9%, на основу прве линије сиромаштва и 27,2% у случају при¬мене друге линије сиромаштва. Треба се подсетити да је удео ове групе у укупном сгтановништву био 16%. Група најмлађих (испод 14 година) била је следећа по заступљености међу сиромашнима (14,6% свих сиро¬машних према првој линији сиромаштва и 19,6% на основу друге линије сиромаштва). Учешће две групе младих међу сиромашнима, иако је мање у односу на просечно сиромаштво, указује на њихову зависност од породичног статуса и извора. У старосној групи 15–18 било је 10,7 % нај-сиромашнијих и 19,7% релативно сиромашних, док је група између 19 и 25 година била заступљена са 9,6 % апсолутно сиромашних и 18,6% релативно сиромашних(Милосављевић,2008,14и15). Дистрибуција сиромаштва по радном статусу Социјални, економски и посебно радни статус су директно повеза¬ни са сиромаштвом. Подаци о социјалном и радном статусу показали су да су најсиромашнији посебно заступљени међу незапосленима (10,9% апсолутно сиромашних и 29,2% релативно сиромашних). Другу значај¬ну групу сиромашних чине друге радно неактивне категорије, углавном деца и домаћице (13,3% најсиромашнијих и 23,7% релативно сиромаш¬них). Земљорадници чине трећу групу најсиромашнијих у Србији (10,6% апсолутно сиромашних и 23,3% релативно сиромашних). Руку под руку са овом групом ишли су пензионери (10,9 најсиромашнијих и 22% рела¬тивно сиромашних(Милосављевић,2008,15). Предходни подаци су из 2002 год. а текст је писан крајем 2007 год. не постоји мотодолошка константа, па да би се одговорило на питање шта се десило у тих пет год. морају се погледати подаци други истраживања. Тврди се да је до краја 2006. године си¬ромаштво смањено на 8,8% (према првој линији сиромаштва). У овом случају за рачунање је коришћена Анкета о буџету домаћинства (линија сиромаштва дефинисана је испод 80 евра месечно по домаћинству. На основу овог мерила сиромаштво у Србији је смањено за 1,2% у односу на 2002. годину. Имајући у виду да је главни циљ Стартегије за смењење сиромаштва да се оно преполови до 2010 (Милосављевић,2008,16). То би вец тад значило да је тај циљ не остварив, а данас, знајући још какве последице је свецка економска криза имала и на свет и на Србију онда је та стратегија за подсмех.Наравно то тад нико није знао, али је ипак раст ипак био исувише мали. Данас у односу на ове податке из 2006 и 2007 год. ситуација је вероватно још више погоршала. Иако се могла стеци некаква слика о томе ко су сиромашни у Србији аутор поставња то питанје још једном индекс сиромаштва домаћинстава чији носилац није завршио основну школу био 21%, док је исти индекс за домаћинства чији хранилац је завршио основну школу био значајно мањи и износио 13,7% (просечни индекс био је 7%) (Милосављевић,2008,17). најрањивија била до¬маћинства са шест и више чланова, са ризиком сиромаштва од 96%. До¬маћинства са једним, два и пет чланова била су нешто испод просечног ризика сиромаштва док су малобројна домаћинства са три или четири члана била испод просечног ризика сиромаштва. (Милосављевић,2008,17и18). Роми, интерно расељени и избеглице Нико не зна колико је од нешто више од 300.000 избеглица и интерно расељених лица (97.692 избеглица и 206.504 интерно расељених лица) сиромашно... имајући у виду социјални и радни статус обе групе лако се може закључити да су многи од њих сиромашни. Тако су у 33,7% случајева избеглице и у 40% интерно расељена лица били незапослени у поређењу са 25% незапослених у укупном становништву крајем 2007. Нема никаквог значаја то што су они у већини имали боље образовне и професионалне квалификације... Само једна петина има сопствени стан или кућу. Још су бројнији они који живе у некој врсти колективног смештаја(Милосављевић,2008,18). Оно што је такође битно напоменути јесте да да разлика између интерно расељених и избеглица је то томе што су интерно расељени добили лична документа и држабљанство земаља из којих су избегли тако да су изгубили право да буду помогнути од земље србије(Милосављевић,2008,18). И ту се крије један од разлога зашто је групације интерно расељених једна од нај угорженијих. Роми Су најугоженија групција у Србији и постоје много података да то потврди, у лошијем су положају у односу на остатак становништа и имају значајно мање квалификација, образобанја, много њих нема документа, имају разумљив страх од регистровања што би могло да им у много ме помогне итд. Погодности за културу, спорт и слободно време нису доступни Роми¬ма због чега су они усмерени према обичајима и социјалним активнос¬тима традиционалног типа, што стимулише опстајање посебне ромске поткултуре са многим цртама заједничким са поткултуром сиромаштва. Иако је неговање ромског језика, културе, обичаја и начина живота зна¬чајно за њихову самоидентификацију, може постати препрека за њихову социјалну интеграцију ... Да закључимо, Роми у Србији деле исте проблеме са којима се су¬очавају Роми у другим земљама у региону: сиромаштво, незапосленост, одсуство професионалних квалификација, низак образовни ниво, високе стопе неписмености, лоши животни услови, лош здравствени статус итд. Тешко је рећи да ли су бољој или лошијој ситуацији у поређењу са Ро¬мима у суседним земљама због непостојања упоредивих података и ис¬траживања. Међутим, извесно је да је њихов живот оптерећен многим личним, породичним и заједничким проблемима и да су многи од њих далеко од достојанственог живота(Милосављевић,2008,21). Друштвена реакција на сиромаштво Вла¬да Републике Србије исказала је своју спремност за искорењивање сиро¬маштва засновану на тзв. Копенхагенској Декларацији из 1995. и Миле¬нијумским развојним циљевима одређеним од стране Уједињених нација септембра 2000(Милосављевић,2008,22)...Међутим, ниједан од ових система није усмерен нити моћан да се ухвати у коштац са бројним и разноврсним узроцима сиромаштва. Радикално искорењивање сиро¬маштва тиче се услова и нивоа економског, социјалног и културног раз¬воја. Наравно, природа сиромаштва захтева посебне стратегије, програме, пројекте, активности и мере, али све то остаје мртво слово на папиру без коренитих економских и социјалних реформи и развоја(Милосављевић,2008,25). Закључак Сиромаштво је вишедимензионалан проблем којем уколико постоји спремност да се реши(а формално постоји), мора да се приступи на више поља. То би значило да се треба борити против културе сиромаштва која сиромаштво репродукује, да сиромаштву треба прићи и кроз институције, и друштво према сиромашнима показе спремност да их прими. На тај начин решили ми се и други социјални и друштвено девијантни проблеми који су са сиромаштвом повезани...Уколико избор буде неолибералистички приступ, који је доминирајући у политичком мњењу, онда се тешко може веровати у ради¬кално смањивање сиромаштва. Ово тим више што у том случају никаквих стратегија за смањивање сиромаштва не би ни било, с обзиром на кључни став овог концепта да је слободно тржиште најефикасније и универзално средство за све економске и социјалне проблеме. (Милосављевић,2008,25). Литература: "Сиромаштво у свету и у Србији", Милосав Милосављевић, Социјална мисао, 2008;7-27 |
| Re: Сиромаштво у свету и у Србији |
|
Филозофски факултет Универзитета у Београду Одељење за социологију Предмет: Увод у социологију 1 Тема: Недељно саопштење на тему: Сиромаштво у свету и у Србији Студент: Илија ШаргићSO10/ 42 Професор: Вера Вратуша Милосав Милосављевић "Све је присутнија тенденција да се појмови сиромаштва и неједнакости избегавају у литератури и пракси. Више су у моди такви појмови као што су социјална искљученост, маргинализација и социјална дифе-ренцијација. Међутим, чињеница да милиони људи живе у немерљивим и различитим врстама лишавања сугерише да је појам сиромаштва и те како социјално, психолошки и културолошки релевантан. Избегавање употребе појма сиромаштва одражава доминацију неолибералистичких идеја о његовој природи и узроцима"(Милосављевић,2008,7). "Најбоља илустрација овог става су следећи подаци Светске Банке: на почетку XXI века 1,2 милијарде људи или 24% укупног светског становништва има приход мање од једног долара дневно по особи, а 2,8 милијарди или 46% светског становништва има мање од два долара дневно по особи; 29 најсиромашнијих земаља са триста милиона становника има бруто национални доходак мањи од 200 америчких долара по глави становника. У исто време, према извештајима Уницефа 80 милиона деце иде сваке вечери гладно на спавање и да су стопе смртности одојчади око 13 у развијеним у односу на 125 у нераз¬вијеним земљама итд. Неки аутори извештавају да је 20% најсиромашнијег светског станов¬ништва (више од једне милијарде) зарађивало око један проценат укупног светског дохотка. На другој страни 20% најбо¬гатијих, који углавном живе на северној полулопти, зарађивали су око 82% светског дохотка" (Милосављевић ,2008,7и8). "Србија је била међу средње развијеним земљама крајем 1980-их, али је услед унутрашњих (политичка и економска криза, ратови, дезинтегра¬ција Југославије) и спољних (економске и друге санкције од стране УН-а, НАТО бомбардовање, изолација) фактора постала земља тзв. „четвртог света”, који је неразвијен и сиромашан"(Милосављевић,2008,11). "Најзад, постоје очигледни докази о постојању јаких веза између сиро¬маштва и других социјалних проблема и друштвених девијација, као што су незапосленост, просјачење, криминал, коцкање, проституција, присил¬не миграције, старење становништва, дезаграризација итд."(Милосављевић,2008,12). Тзв. Култура сиромаштва Kada pricamo o rasirenosti siromastva u srbiji "Проблеми са мерењем сиромаштва у Србији, су последица непостојања константне методолошеке праксе која испитује област". . . "Са методолошке тачке гледишта значајно је напоменути да су у овим истраживањима коришћене две линије сиромаштва, засноване на методологији Светске банке. Ова методлогија такође је била повезана са идејом потрошачке корпе. Наиме, биле су коришћене две линије сиромаштва: 1. прва линија сиромаштва – одређена као 2,4 америчких долара по особи дневно, што је чинило 72 долара месечно и 2. друга линија сиромаштва– заснована на минималној потрошач¬кој корпи што је износило 2,9 америчких долара дневно по особи или 87 долара месечно. Такође је изузетно важно поменути да избеглице, интерно расељена лица и Роми нису били укључени у узорцима ових истраживања, што би сигурно променило целовиту слику о сиромаштву у Србији" (Милосављевић,2008,12). Иако аутор у тексту то није напоменуо,као разлог искључибања рома, интерно расељених и избеглица такође мозе бити интереса владе(наручиоца) истраживања, да се слика сиромаштва што боље представи. Наиме ове три групације чине око 9% становништва, а по свим истразвањима оне спадају у ред најугроженијих. "Коришћењем прве линије сиромаштва као начина мерења сиромаштва у Србији утврђено је да је 800.000 људи или 250.000 домаћинстава било веома сиромашно 2002. године. Ови подаци показују да је више од сваког десетог грађанина било веома сиромашно (10,6% од 7,5 милиона станов¬ника). У исто време, коришћењем друге линије сиромаштва на основу потрошачке корпе закључено је да је чак 1.600.000 људи или 474.000 до¬маћинстава било сиромашно. То значи да је једна петина (21,3%) станов¬ништва живела у релативном сиромаштву....Са територијалног аспекта . . . више од једне четвртине сеоског становништва било рела¬тивно сиромашно, док је 14,2% живело у апсолутном сиромаштву. Суп¬ротно томе, неких 7,8% градског становништва било је веома сиромашно, док је 16% живело у релативном сиромаштву. Што се тиче пола нису пронађене веће разлике у сиро¬маштву између мушкараца и жена. (Милосављевић,2008,13). Међутим породице у којима је жена била доносилац прихода учествовале су у групи сиромашних са 22,4%"(Милосављевић,2008,18). Ово и даље незначи институционално неједнак третман, јер се може предпоставити да је тржисте то које прави ову разлику, јер су мушкарци по дефолту на тржисту рада у бољој позицији, јер располажу већом снагом која је битан фактор, са једне стране и је то одговор на питње а са дуге можда и предрасуда која у патријахалним срединама постоји према женама. Дистрибуција сиромаштва по старости "Најрањивију групу сиромашних у Србији чинили су старији од 65 година: 14,9%, на основу прве линије сиромаштва и 27,2% у случају при¬мене друге линије сиромаштва. Треба се подсетити да је удео ове групе у укупном сгтановништву био 16%. Група најмлађих (испод 14 година) била је следећа по заступљености међу сиромашнима (14,6% свих сиро¬машних према првој линији сиромаштва и 19,6% на основу друге линије сиромаштва). Учешће две групе младих међу сиромашнима, иако је мање у односу на просечно сиромаштво, указује на њихову зависност од породичног статуса и извора. У старосној групи 15–18 било је 10,7 % нај-сиромашнијих и 19,7% релативно сиромашних, док је група између 19 и 25 година била заступљена са 9,6 % апсолутно сиромашних и 18,6% релативно сиромашних"(Милосављевић,2008,14и15). Дистрибуција сиромаштва по радном статусу "Социјални, економски и посебно радни статус су директно повезани са сиромаштвом. Подаци о социјалном и радном статусу показали су да су најсиромашнији посебно заступљени међу незапосленима (10,9% апсолутно сиромашних и 29,2% релативно сиромашних). Другу значај¬ну групу сиромашних чине друге радно неактивне категорије, углавном деца и домаћице (13,3% најсиромашнијих и 23,7% релативно сиромаш¬них). Земљорадници чине трећу групу најсиромашнијих у Србији (10,6% апсолутно сиромашних и 23,3% релативно сиромашних). Руку под руку са овом групом ишли су пензионери (10,9 најсиромашнијих и 22% рела¬тивно сиромашних"(Милосављевић,2008,15). "Предходни подаци су из 2002 год. а текст је писан крајем 2007 год. не постоји мотодолошка константа, па да би се одговорило на питање шта се десило у тих пет год. морају се погледати подаци други истраживања. Тврди се да је до краја 2006. године сиромаштво смањено на 8,8% (према првој линији сиромаштва). У овом случају за рачунање је коришћена Анкета о буџету домаћинства (линија сиромаштва дефинисана је испод 80 евра месечно по домаћинству. На основу овог мерила сиромаштво у Србији је смањено за 1,2% у односу на 2002. годину. Имајући у виду да је главни циљ Стартегије за смењење сиромаштва да се оно преполови до 2010"(Милосављевић,2008,16). То би вец тад значило да је тај циљ не остварив, а данас, знајући још какве последице је свецка економска криза имала и на свет и на Србију онда је та стратегија за подсмех.Наравно то тад нико није знао, али је ипак раст ипак био исувише мали. Данас у односу на ове податке из 2006 и 2007 год. ситуација је вероватно још више погоршала. Иако се могла стеци некаква слика о томе ко су сиромашни у Србији аутор поставња то питанје још једном "индекс сиромаштва домаћинстава чији носилац није завршио основну школу био 21%, док је исти индекс за домаћинства чији хранилац је завршио основну школу био значајно мањи и износио 13,7% (просечни индекс био је 7%) (Милосављевић,2008,17). најрањивија била домаћинства са шест и више чланова, са ризиком сиромаштва од 96%. Домаћинства са једним, два и пет чланова била су нешто испод просечног ризика сиромаштва док су малобројна домаћинства са три или четири члана била испод просечног ризика сиромаштва" (Милосављевић,2008,17и18). Роми, интерно расељени и избеглице "Нико не зна колико је од нешто више од 300.000 избеглица и интерно расељених лица (97.692 избеглица и 206.504 интерно расељених лица) сиромашно"... имајући у виду социјални и радни статус обе групе лако се може закључити да су многи од њих сиромашни. Тако су у 33,7% случајева избеглице и у 40% интерно расељена лица били незапослени у поређењу са 25% незапослених у укупном становништву крајем 2007. Нема никаквог значаја то што су они у већини имали боље образовне и професионалне квалификације... Само једна петина има сопствени стан или кућу. Још су бројнији они који живе у некој врсти колективног смештаја"(Милосављевић,2008,18). "Оно што је такође битно напоменути јесте да да разлика између интерно расељених и избеглица је то томе што су интерно расељени добили лична документа и држабљанство земаља из којих су избегли тако да су изгубили право да буду помогнути од земље србије"(Милосављевић,2008,18). И ту се крије један од разлога зашто је групације интерно расељених једна од нај угорженијих. Роми Су најугоженија групција у Србији и постоје много података да то потврди, у лошијем су положају у односу на остатак становништа и имају значајно мање квалификација, образобанја, много њих нема документа, имају разумљив страх од регистровања што би могло да им у много ме помогне итд. "Погодности за културу, спорт и слободно време нису доступни Ромима због чега су они усмерени према обичајима и социјалним активностима традиционалног типа, што стимулише опстајање посебне ромске поткултуре са многим цртама заједничким са поткултуром сиромаштва. Иако је неговање ромског језика, културе, обичаја и начина живота значајно за њихову самоидентификацију, може постати препрека за њихову социјалну интеграцију" ... "Да закључимо, Роми у Србији деле исте проблеме са којима се су¬очавају Роми у другим земљама у региону: сиромаштво, незапосленост, одсуство професионалних квалификација, низак образовни ниво, високе стопе неписмености, лоши животни услови, лош здравствени статус итд. Тешко је рећи да ли су бољој или лошијој ситуацији у поређењу са Ромима у суседним земљама због непостојања упоредивих података и истраживања. Међутим, извесно је да је њихов живот оптерећен многим личним, породичним и заједничким проблемима и да су многи од њих далеко од достојанственог живота"(Милосављевић,2008,21). Друштвена реакција на сиромаштво "Влада Републике Србије исказала је своју спремност за искорењивање сиромаштва засновану на тзв. Копенхагенској Декларацији из 1995. и Миленијумским развојним циљевима одређеним од стране Уједињених нација септембра 2000"(Милосављевић,2008,22)..."Међутим, ниједан од ових система није усмерен нити моћан да се ухвати у коштац са бројним и разноврсним узроцима сиромаштва. Радикално искорењивање сиромаштва тиче се услова и нивоа економског, социјалног и културног развоја. Наравно, природа сиромаштва захтева посебне стратегије, програме, пројекте, активности и мере, али све то остаје мртво слово на папиру без коренитих економских и социјалних реформи и развоја"(Милосављевић,2008,25). Закључак Сиромаштво је вишедимензионалан проблем којем уколико постоји спремност да се реши(а формално постоји), мора да се приступи на више поља. То би значило да се треба борити против културе сиромаштва која сиромаштво репродукује, да сиромаштву треба прићи и кроз институције, и друштво према сиромашнима показе спремност да их прими. На тај начин решили ми се и други социјални и друштвено девијантни проблеми који су са сиромаштвом повезани "Уколико избор буде неолибералистички приступ, који је доминирајући у политичком мњењу, онда се тешко може веровати у радикално смањивање сиромаштва. Ово тим више што у том случају никаквих стратегија за смањивање сиромаштва не би ни било, с обзиром на кључни став овог концепта да је слободно тржиште најефикасније и универзално средство за све економске и социјалне проблеме"(Милосављевић,2008,25). Литература: "Сиромаштво у свету и у Србији", Милосав Милосављевић, Социјална мисао, 2008;7-27 Гиденс, Ентони (2007): Социологија, ЕФ, Београд |
