Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Шта је то нормално, а шта девијантно у многим аспектима људског живота наука није прецизно дефинисала и тумачења девијантности се разликују од културе до културе. Тумачења се разликују чак и од појединца до појединца. Под нормалним подразумевам понашање које води здравом и срећном животу, не само појединаца него читаве заједнице. за У свом тексту о положају радничке класе Ф. Енгелс приказује на какав аутодеструктиван живот је био присиљен пролетеријат у деветнестом веку у Енглеској.

 У својој анализи положаја радничке класе у Енглеској, у доба индустријализације, Енгелс посматра друштво као одговорну целину, а посебну одговорност носи класа која поседује политичку и социјалну власт и тиме сноси одговорност за положај свих оних којима не дајње никаквог учешћа у власти.Због страшних услова у којима радничка класа тог доба живи, осим пропадања и болести, а који узрокују прерану смрт, аутор оптужује капиталистичку буржоазију за хиљаде убистава са предумишљајем.Владајућа класа, иако је била свесна положаја радника, ништа није предузимала да га поправи. (Енгелс).

Кроз историју се пуно пута показало да ако власт није ограничена и у рукама већег броја људи, она има тенденцију да постане тиранска.

Енгелсова социјолошка оријентација је била марксистичка. Акумулација капитала везана је за надничарски рад, власници капитала и радници овисни су једни о другима, а тај однос је експалтишући. Радници немају готово никакву контролу и права, а послодавци мостварују профит(Гиденс стр.12).

Концентрација становништва у градовима је била велика. . Већи део грађана је био лишен могућности да одржава хигијену, јер за водовод морало плаћати, а реке су биле нечисте. Носили лошу, одрпану одећу и јели покварену и тешко сварљиву храну. Нагле промене расположења, између наде и страха, биле су честе. Осим сексуалног задовољства и пијанства других задовољства нису имали, а били су приморани да раде до потпуног исцрпљења духовних и физичких снага, због чега су у наведеним задовољствима претеривали (Енгелс).

Плућне болести су биле најчешће, а посебно туберкулоза. Такође се често јављала грозница која се развијала у тифус. Болесни и здрави спавали су заједно у тесним становима, чак и у истој постељи. Епидемије су се брзо шириле, те је тако на пример у Глазкову 1843 године умрло 12% становништва, као последица епидемије грознице. Средња и виша класа нису биле захваћене епидемијама, због неупоредиво бољих услова у којима су живели(Енгелс).

Исхрана већине је била јако нездрава, а нарочито исхрана деце, услед чега је њихов желудац често оболевао и готово цела радничка класа имала је оболеле органе за варење. Деца су услед неухрањености оболевала од рахитиса и скелет им је био деформисан(Енгелс).

Здравствено стање богатих људи је и данас много боље. Не поседовање материјалних средстава не оставља пуно простора за бригу о здравом начину живота. Свуда у свету богати људи имају генерално дужи век од сиромашних.

 Претерана конзумација алкохола, као једног од „главних извора среће“, такоће је доприлносила лошем здравственом стању радника. Једина места окупљања биле су крчме. Родитељи су својим начином живота давали лош пример деци, која су настављала њиховим корацима(Енгелс).

  „Алкохолизам је овде престао да буде порок за који би се могао учинити одговорним онај ко га врши, он је постао феномен, нужна и неизбежна последица деловања извесних услова на безвољни објекат, безвољан бар у односу на те услове. Стога за пијанство радника треба да одговарају они који су радника претворили у безвољни објекат.“(Енгелс)

Алкохолизам Р.Мертон сврстава у подврсту девијантности коју назива повлачење. Карактерише их одбацивање културних циљева и проналажење задовољстава и духовне среће у опијатима, аутистичномом свету, скитничарењу... (Хараламбус стр.355)

Још један узрок здравственог пропадања радничке класе јесте недоступност адекватне лекарске помоћи. Хонорари лекара су за већину били превисоки, те су били принуђени да се обраћају „јефтиним шарлатанима“ који су их лечили „бабским лековима“. . Продавали су се разни патентирани лекови за „ све могуће и немогуће болести“, на пример Парове пилуле живота и хиљаде других врста пилула есенција и балзама, који су рекламирани као да лече све могуће болести на свету. Радницима се препоручивало да те лекове гутају у великим количинама, што је заправо имало штетно дејство. Један од најштетнијих „патентираних лекова“ био је напитаk“ Godfrey s Cordial“ који је садржао опијате. Жене су га давале својој деци, да би била мирнија и јача. Злоупотребом овог лека, дечији организам је постајао имун на делство опијата, па су дозе повећеване ради постизања „жељеног резултатра“ услед чега је наступала и смрт.(Енгелс)

Број здравих припадника радничке класе је био мали, углавном су били слаби и мршави, бледи, мутног и непријатног расположењ брзо су старили и умирали млади.(Енгелс)

У Ливерпулу 1840.године просечни животни век припадника више класа износио је 35 године, средње класе 22 године а радничке класе само 15 година. Најугроженији су били нежни дечији организми, тако да је 57% радничке деце умирало пре 5 године живота. Деца су често била препуштена сама себи, и често су губила живот у несрећним случајевима, услед падова, пожара и сл. Аутор чак сматра да је губитак живота у таквим условима „срећа“. (Енгелс)

Да ли се онда може рећи да здравље и срећа се не могу купити, када је живот пролетеријата био тако јефтин и уништаван без икакве милости?

Буржоазија је имала више разлога да се плаши образовања народа него да га потстиче, због чега је образовни систем био лош. Школовање је било обавезно само на хартији, број школа је био недовољан у односу на број деце, учитељи односно предавачи нису имали адекватно образовање. Обзиром да је већина деце била приморана да ради, постојале су вечерње и недељне школе и велики број секти које су наводно требала да врше образовну функцију. (Енгелс)

Услед оваквог образовног система није било ретко да после неколико година образовања омладина није знала колико је нпр.2 пута 2 и да никада нису чули за Наполеона или Исуса Христа. (Енгелс)

Држање пролетеријата у духовном мраку део је манипулације која се спроводила у многим друштвима како би владајућа класа лакше постизала своје циљеве. Стално се ради на усавршавању образовног система, па гледано из перспективе 21. века стање које Енгелс описује је застрашујуће.

 Морал радничке класе је био на ниском нивоу, а једино васпитно средство је била брутална сила. „Беда допушта раднику само овај избор: или да лагано умре од глади или да се одмах убије или да оно што му је потребно узме где нађе, тј. украде“.(Енгелс)

Када се боре за голи опстанак људи заборављају на морал, да буду морални имају прилику људи који су боље стојећи. Социјолошка истраживања су показала да много већи број деликвената долази из материјално угрожених породица, а и у самој таквој породици шансе за развој абнормалности су много веће.

Надница радника је била довољна само за најнужније потребе, тако да је владала константна борба за голи опстанак и свака криза претстављала је велику опасност за опстанак радника.(Енгелс)

„У већини грана производње делатност радника је била ограничена на једну малу, чисто механичку манипулацију која се понавља сваког минута и из године у годину остаје иста“, тако да су људске емоције и способности су убрзано пропадале.(Енгелс)

Међу радницима се примећивао револт, осветнички нагон, све слабије поштовање старешина и све слабија вера у учење духовних старешина. Такође мећу њима се јавља и осећај заједништва и схватају да су појединачно слаби а удружени представљају силу.(Енгелс)

Буржоазија и пролетеријат као да су припадали двема различитим нацијама, различито су говорили, различити су им били обичаји, мотрал и религија. Радник је био много хуманији од буржуја, тако да су се просјаци обраћали искључиво радницима за помоћ.(Енгелс)

„ Радник, који не зна за то осећање страхопоштовања према новцу, није стога ни тако грабљив као буржуј, који чини све само да заради новац, који циљ свога живота види у нагомилавању новца.“ Код радника има много мање верског фанатизма, он се бори да опстане на овом свету.(Енгелс)

Због превелике суровости буржоазије долази до наглог повећања броја кривучних дела, тако је 1805 године у Енглеској било 4 605 преступа, 1842 тај број се попео 31 309, дакле 6 пута. Човек је у човеку видео непријатеља, спорови су се решавали углавном силом (Енгелс)

Услед дејства свих описаних фактора у Енглеској се формирају две супротстављене силе, капиталистичка буржоазија и пролетеријат. Револуција пролетеријата била је неизбежна.(Енгелс).

Човек није безгранично јако биће и под притиском здравље, како физичко тако и психичко, пропада и пуца. Моје мишљење је да је деликвентност поремећај, а не саставни и нормални део друштва како тврде формалисти. То закључујем на основу тога што су сви деликвенти које сам ја познавала касније исказивали кајање, такође родитељи покушавају да децу убеде да не праве њихове грешке.

 Литература

 Ф. Енгелс:”Положај раднчке класе у Енглеској” стр.183-210