Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Термин класе различито се схвата како у академским тако и у популарним круговима. Двосмисленост овог термина потиче из широког опсега разних контекста, како оних социолошких тако и у свакодневном говору (Рајт, Ерик 2002). Најчешће се класа помсматра као основна економска детерминанта неког појединца али њено широко значење никако није ограничено само на њен економски аспект. У академским рапсравама „распрострањено је пет широких врста питања у оквиру којих реч „класа“ фигурира као централна у одговору“ (Рајт, 2002).

Прво питање гласи: „Како људи појединачно и колективно смештају сами себе и друге у оквиру друштвене структуре неједнакости“? (Рајт, 2002) Уколико се класа посматра као одговор на ово питање, она се може дефинисати као „друштвена категорија која дели заједничка карактеристична својства које људи субјективно користе за рангирање ових категорија у оквиру система економског раслојавања“. (Рајт, 2002) Оваква дефиниција класу дефинише не по њеним објективним карактеристикама већ по субјективним схватањима људи. То значи да, овако схваћена, класа може попримити разне облике и бити различито схваћена кроз призму економски, културних, професионалних разлика. Такође, број класа у оквиру једног друштва такође би зависио од субјективног схватања, тј. „од тога како актери у датој друштвеној ситуацији сами дефинишу класне разлике“. (Рајт, 2002)

Друго, класа се може употребити као одговор на питање: „Како су људи објективно лоцирани у дистрибуцијама материјалне неједнакости?“ (Рајт, 2002) Овај поглед на термин класе условљава дефиницију у релацији са материјалним стандардом живота који се често мери приходима, некад богатством . (Рајт, 2002) Најраспрострањенији је у земљама без политичке традиције и изражене радничке класе, попут САД. Иако се различити појединци, пратећи ово објашњење појма, могу субјективно сврстати у различите слојеве, термин класа у овом случају означава објективно посматрање особина економске недједнакости. (Рајт, 2002)

Треће, „класа може да буде понуђена као део одговора на питање: „Шта објашњава неједнакости у економски дефинисаним животним изгледима и материјалном животном стандарду?“ (Рајт, 2002) Ово питање не бави се само лоцирањем појединаца у оквиру система стратификације већ и „о идентификовању одређених узрочних механизама који доприносе одређивању карактеристичних особина тог система“ (Рајт, 2002). Ово објашњење бави се пре свега „односима људи према изворима који генеришу доходак или средства различитих врста“ и класу чини релационим а не само градационим појмом (Рајт, 2002)

Четврто питање које се може поставити је „Које су то економске поделе у друштву које најсистематскије генеришу отворене сукобе?“. (Рајт, 2002)
„Класе се овде не дефинишу једноставним заједништвом услова који генеришу економске могућности, него оним специфичним гроздовима заједничких услова који имају унутрашњу тенденцију да супротстављају људе једне другима у тежњи за тим могућностима“. (Рајт, 2002) Класе, дакле, нису само индикатори неједнаких економских могућности већ се посматрају као генератори антагонизама унутар друштвене структуре. Овакав поглед на класу карактеристичан је за марксистички оријентисано проучавање иако бављење класним сукобом није ограничено само на ову струју. (Рајт, 2002)

Пето питање у којем класа може бити одговор је: „Како би требало да окаркатеришемо и објаснимо варијације током историје у друштвеној организацији неједнакости?“ (Рајт, 2002) Ово питање захтева посматрање и дефинисање класе на макросоциолошком нивоу који неће бити ограничен само на узрочне процесе индивидуалних живота већ ће обухватити и варијације кроз време и простор. Подједнако је битно и за марксистичку и веберовску оријентацију. Ове две струје дају сасвим различите одговоре. Тако, за марксисте, основа историјске варијације јесу разлике у економским системима, конкретно разлике у производњи и акумулацији економског вишка. (Рајт, 2002) За веберијанце, „централни проблем историјских варијација јесте степен рационализације различитих димензија неједнакости, нарочито класе и статуса“. (Рајт, 2002)

Коначно, поставља се још једно питање на које се одговара термином класе: „Које су врсте преображаја потребне за елиминисање економског угњетавања и израбљивања у капиталистичким друштвима“. (Рајт, 2002) Ово питање, поред објашњења механизама који стварају економске неједнакости претпоставља и нормативни суд о њима – неједнакости су облици репресије и експлоатације. (Рајт, 2002) Поред тога, ово питање бави се „решавањем“ проблема, тј. трансформацијом ових неједнакости. Овакво виђење карактеристично је за марксистичко проучавање друштва. (Рајт, 2002)

Разноликост и ширина којом се објашњава термин класе указује на чињеницу да само значење појма зависи од више фактора, између осталог питања на које се одговара, тј. истраживачког програма. (Рајт, 2002) Поред ових схватања, постоје и истраживачке струје које заступају идеју о нестанку класе, посматрајући је као непотребну емпиријску категорију. (Рајт, 2002)

Литература: Рајт, Ерик Олин, Алтернативни темељи класне анализе, Децембар 2002