 | Re: Одговор: Re: Одговор: Клајв Понтинг, “Еколошка историја света “ |
|
KЛАЈВ ПОНТИНГ- ЕКОЛОШКА ИСТОРИЈА СВЕТА Западна Европа је од 16. века до средине 19. века извршила експанзију на низ екосистема , али је извршила и променила односе и међу различитим регијама. Освајања атлантских острва као што су : Азорска, Зеленортска, Канарска или Мадерска која су била ненастањена доласком колониста бивају измењена како у промени тамошњих пејзажа тако и у смислу довођења многих животиња које су умногоме оштетиле острвске екосистеме. Започиње гајење нових култура које су у то време биле на цени као на пример шећерна трска. Шећер који је произведен продавао се на тржишту по високој цени уз знатне приходе. Трговина робљем је била кључна за богаћење западне Европе. Ропство се проширирило на многе земље а нарочито на земље Новог света. Најбољи пример за то је довођење Африканаца у Јужну и Северну Америку у великом броју, где је услед лоших животних услова њихов животни век био веома кратак.. Што се Афике тиче ту је циљ био стварање великих фарми које су водили Европљани, локална радна снага је радила.Пример Нове Каледоније указује на начин експлоатације рудних богатстава земаља колонија. Уништвана су плодна тла и није постојала никаква еколошка контрола. Ти предели никада нису очишћени од штетних наслага,а киселе кише су само доприносиле још већим штетама.Профит из рудника је пак ишао другима. Рудници су постепено уништавали острва а локално становиштво је било немоћно да се бори са еколошким проблемима. Последице колонијализма су оставиле дубок траг у развоју светских економија и њихових различитих развојних путева. И онда када је колонијализам укинут његове дубоке последице су се осећале, јер многе осамостаљене земље у ствари и нису биле самосталне јер капитал је још увек био у рукама оних који су до тада били колонисти. Невероватна је и чињеница да су највећи извозници хране управо неразвијене земље и земље у развоју.”У складу са доктином либералне, слободнотржишне економије, стварање светске економије, у периoду након 1500, којом доминирају западне Европе и Северне Америке требало је да доведе до ширења и специјализације радних процеса ” ( Понтинг, 2009: 206 ) - Клајв Понтинг тако наглашава разлику измећу развијених и неразвијених делова света односно колонија и осталих делова света. Услед настанка колонијализма земље су почеле да буду развијене и неразвијене, односно на уштрб развијених земаља мање развијене земље су све више слабиле и постајале све неразвијеније. С обзиром да су се Јапан, Јужна Кореја и Тајван налазиле у том делу света који је био експлоатисан од стране развијених земаља ипак нису постале колоније и успеле да одрже свој интегритет. Неуравнотежен развој земаља у свету карактерисала је и све већу неједнакост.Високо развијене земље живеле су и преко расположивох ресурса. Тако је створена основа за велико повећање потрошње и висок материјални стандард за који се до тада знало. Са друге стране земље Трећег света су и даље живеле на ивици егзистенције и људске патње. Чак ни еколошки проблеми нису исто погодиле богате и сиромашне. Упоредним методама и посматрањем различитих начина развоја земаља у свету може се приближно разумети и њихов садашњи економски статус и висина стандарда земаља како развијених тако и заосталих. Немогућност економског развитка умногоме је онемогућавала и културни напредак сиромашних земаља. Тако су многи научници и теоретичари упоредним методама покушали да објасне и различита дешавања у различитим периодима развоја света односно његовог напредка. Ипак свака земља је на неки начин посебна, а у исто време има и неке сличности тако да је тешко их је посматрати уопштено. Mноге земље су се нагло развијале на штету других и тако постајале све моћније и богатије.
Литература : Клајв Понтинг, Еколошка историја света, Одисеја, Београд, 2009: Основе неједнакости,180-188, 195-198, 203-208
Маја Барна СО 09/50
|