 | Клајв Понтинг, “Еколошка историја света “ |
|
Западна Европа је од 16. века до средине 19. века извршила експанзију на низ екосистема , али је извршила и променила односе и међу различитим регијама. Освајања атлантских острва као што су : Азорска, Зеленортска, Канарска или Мадерска која су била ненастањена доласком колониста бивају измењена како у промени тамошњих пејзажа тако и у смислу довођења многих животиња које су умногоме оштетиле острвске екосистеме. Започиње гајење нових култура које су у то време биле на цени као на пример шећерна трска. Шећер који је произведен продавао се на тржишту по високој цени уз знатне приходе. Трговина робљем је била кључна за богаћење западне Европе. Ропство се проширирило на многе земље а нарочито на земље Новог света. Најбољи пример за то је довођење Африканаца у Јужну и Северну Америку у великом броју, где је услед лоших животних услова њихов животни век био веома кратак.. Што се Афике тиче ту је циљ био стварање великих фарми које су водили Европљани, локална радна снага је радила.Пример Нове Каледоније указује на начин експлоатације рудних богатстава земаља колонија. Уништвана су плодна тла и није постојала никаква еколошка контрола. Ти предели никада нису очишћени од штетних наслага,а киселе кише су само доприносиле још већим штетама.Профит из рудника је пак ишао другима. Рудници су постепено уништавали острва а локално становиштво је било немоћно да се бори са еколошким проблемима. Последице колонијализма су оставиле дубок траг у развоју светских економија и њихових различитих развојних путева. И онда када је колонијализам укинут његове дубоке последице су се осећале, јер многе осамостаљене земље у ствари и нису биле самосталне јер капитал је још увек био у рукама оних који су до тада били колонисти. Невероватна је и чињеница да су највећи извозници хране управо неразвијене земље и земље у развоју. У складу са либералном и слободном економијом, тј. стварање светске економије односи се углавном на државе западне Европе и Северне Америке.Клајв Понтинг тако наглашава разлику измећу развијених и неразвијених делова света односно колонија и осталих делова света.Тако је настао развијен и неразвијен део света, мада се то не би требало да сматра као одвојене појаве.постоје и земље које нису упале у ту замку као Јапан, Јужна Кореја, Тајван.. Неуравнотежен развој земаља у свету карактерисала је и све већу неједнакост.Високо развијене земље живеле су и преко расположивох ресурса. Тако је створена основа за велико повећање потрошње и висок материјални стандард за који се до тада знало. Са друге стране земље Трећег света су и даље живеле на ивици егзистенције и људске патње. Чак ни еколошки проблеми нису исто погодиле богате и сиромашне. Упоредним методама и посматрањем различитих начина развоја земаља у свету може се приближно разумети и њихов садашњи економски статус и висина стандарда земаља како развијених тако и заосталих. Немогућност економског развитка умногоме је онемогућавала и културни напредак сиромашних земаља. Тако су многи научници и теоретичари упоредним методама покушали да објасне и различита дешавања у различитим периодима развоја света односно његовог напредка. Ипак свака земља је на неки начин посебна, а у исто време има и неке сличности тако да је тешко их је посматрати уопштено. Mноге земље су се нагло развијале на штету других и тако постајале све моћније и богатије.
Клајв Понтинг, “Еколошка историја света “ Oснове неједнакости стр.180-188, 195-198, 203-208 |
 | Одговор: Клајв Понтинг, “Еколошка историја света “ |
|
Зашто нисте применили основна формална правила писања недељног саопштења (презиме аутора, година издања, страна на којој се налази цитат), а на крају текста потпуни библиографски подаци? Немојте у својим будућим текстовима да поновите овај кључан пропуст. У садржћинском погледу настојте да разјасните тврдње попут следеће: "Тако је настао развијен и неразвијен део света, мада се то не би требало да сматра као одвојене појаве.постоје и земље које нису упале у ту замку као Јапан, Јужна Кореја, Тајван." |
| Re: Одговор: Клајв Понтинг, “Еколошка историја света “ |
|
KЛАЈВ ПОНТИНГ- ЕКОЛОШКА ИСТОРИЈА СВЕТА Западна Европа је од 16. века до средине 19. века извршила експанзију на низ екосистема , али је извршила и променила односе и међу различитим регијама. Освајања атлантских острва као што су : Азорска, Зеленортска, Канарска или Мадерска која су била ненастањена доласком колониста бивају измењена како у промени тамошњих пејзажа тако и у смислу довођења многих животиња које су умногоме оштетиле острвске екосистеме. Започиње гајење нових култура које су у то време биле на цени као на пример шећерна трска. Шећер који је произведен продавао се на тржишту по високој цени уз знатне приходе. Трговина робљем је била кључна за богаћење западне Европе. Ропство се проширирило на многе земље а нарочито на земље Новог света. Најбољи пример за то је довођење Африканаца у Јужну и Северну Америку у великом броју, где је услед лоших животних услова њихов животни век био веома кратак.. Што се Афике тиче ту је циљ био стварање великих фарми које су водили Европљани, локална радна снага је радила.Пример Нове Каледоније указује на начин експлоатације рудних богатстава земаља колонија. Уништвана су плодна тла и није постојала никаква еколошка контрола. Ти предели никада нису очишћени од штетних наслага,а киселе кише су само доприносиле још већим штетама.Профит из рудника је пак ишао другима. Рудници су постепено уништавали острва а локално становиштво је било немоћно да се бори са еколошким проблемима. Последице колонијализма су оставиле дубок траг у развоју светских економија и њихових различитих развојних путева. И онда када је колонијализам укинут његове дубоке последице су се осећале, јер многе осамостаљене земље у ствари и нису биле самосталне јер капитал је још увек био у рукама оних који су до тада били колонисти. Невероватна је и чињеница да су највећи извозници хране управо неразвијене земље и земље у развоју. У складу са либералном и слободном економијом, тј. стварање светске економије односи се углавном на државе западне Европе и Северне Америке.Клајв Понтинг тако наглашава разлику измећу развијених и неразвијених делова света односно колонија и осталих делова света. Услед настанка колонијализма земље су почеле да буду развијене и неразвијене, односно на уштрб развијених земаља мање развијене земље су све више слабиле и постајале све неразвијеније. С обзиром да су се Јапан, Јужна Кореја и Тајван налазиле у том делу света који је био експлоатисан од стране развијених земаља ипак нису постале колоније и успеле да одрже свој интегритет. Неуравнотежен развој земаља у свету карактерисала је и све већу неједнакост.Високо развијене земље живеле су и преко расположивох ресурса. Тако је створена основа за велико повећање потрошње и висок материјални стандард за који се до тада знало. Са друге стране земље Трећег света су и даље живеле на ивици егзистенције и људске патње. Чак ни еколошки проблеми нису исто погодиле богате и сиромашне. Упоредним методама и посматрањем различитих начина развоја земаља у свету може се приближно разумети и њихов садашњи економски статус и висина стандарда земаља како развијених тако и заосталих. Немогућност економског развитка умногоме је онемогућавала и културни напредак сиромашних земаља. Тако су многи научници и теоретичари упоредним методама покушали да објасне и различита дешавања у различитим периодима развоја света односно његовог напредка. Ипак свака земља је на неки начин посебна, а у исто време има и неке сличности тако да је тешко их је посматрати уопштено. Mноге земље су се нагло развијале на штету других и тако постајале све моћније и богатије.
Литература : Клајв Понтинг, Еколошка историја света, Одисеја, Београд, 2009: Основе неједнакости,180-188, 195-198, 203-208
Маја Барна СО 09/50
|
| Одговор: Re: Одговор: Клајв Понтинг, “Еколошка историја света “ |
|
За прелазну оцену из недељног саопштења је неопходно да примените главно формално правило да у заграду иза цитата или парафразе унесете презиме аутора, годину издања и страну на којој се одабрани цитат или парафраза налази. Што се садржинске примедбе тиче да пажљивије промислите поједине тезе, остаје задатак да у будућности, уколико будете желели да се бавите проблемом репродукције сиромаштва и еколошке кризе у светским размерама као Клајв Понтинг, да боље упознате историјске и друштвене околности у којима су поједине земље у Азији избегле да постану колоније и саме постале колонизаторске силе (Јапан нпр.) односно земље које су од колонија постале новоиндустријализоване земље, "азијски тигрови" (Јужна Кореја, Тајван, нпр). |
| Re: Одговор: Re: Одговор: Клајв Понтинг, “Еколошка историја света “ |
|
KЛАЈВ ПОНТИНГ- ЕКОЛОШКА ИСТОРИЈА СВЕТА Западна Европа је од 16. века до средине 19. века извршила експанзију на низ екосистема , али је извршила и променила односе и међу различитим регијама. Освајања атлантских острва као што су : Азорска, Зеленортска, Канарска или Мадерска која су била ненастањена доласком колониста бивају измењена како у промени тамошњих пејзажа тако и у смислу довођења многих животиња које су умногоме оштетиле острвске екосистеме. Започиње гајење нових култура које су у то време биле на цени као на пример шећерна трска. Шећер који је произведен продавао се на тржишту по високој цени уз знатне приходе. Трговина робљем је била кључна за богаћење западне Европе. Ропство се проширирило на многе земље а нарочито на земље Новог света. Најбољи пример за то је довођење Африканаца у Јужну и Северну Америку у великом броју, где је услед лоших животних услова њихов животни век био веома кратак.. Што се Афике тиче ту је циљ био стварање великих фарми које су водили Европљани, локална радна снага је радила.Пример Нове Каледоније указује на начин експлоатације рудних богатстава земаља колонија. Уништвана су плодна тла и није постојала никаква еколошка контрола. Ти предели никада нису очишћени од штетних наслага,а киселе кише су само доприносиле још већим штетама.Профит из рудника је пак ишао другима. Рудници су постепено уништавали острва а локално становиштво је било немоћно да се бори са еколошким проблемима. Последице колонијализма су оставиле дубок траг у развоју светских економија и њихових различитих развојних путева. И онда када је колонијализам укинут његове дубоке последице су се осећале, јер многе осамостаљене земље у ствари и нису биле самосталне јер капитал је још увек био у рукама оних који су до тада били колонисти. Невероватна је и чињеница да су највећи извозници хране управо неразвијене земље и земље у развоју.”У складу са доктином либералне, слободнотржишне економије, стварање светске економије, у периoду након 1500, којом доминирају западне Европе и Северне Америке требало је да доведе до ширења и специјализације радних процеса ” ( Понтинг, 2009: 206 ) - Клајв Понтинг тако наглашава разлику измећу развијених и неразвијених делова света односно колонија и осталих делова света. Услед настанка колонијализма земље су почеле да буду развијене и неразвијене, односно на уштрб развијених земаља мање развијене земље су све више слабиле и постајале све неразвијеније. С обзиром да су се Јапан, Јужна Кореја и Тајван налазиле у том делу света који је био експлоатисан од стране развијених земаља ипак нису постале колоније и успеле да одрже свој интегритет. Неуравнотежен развој земаља у свету карактерисала је и све већу неједнакост.Високо развијене земље живеле су и преко расположивох ресурса. Тако је створена основа за велико повећање потрошње и висок материјални стандард за који се до тада знало. Са друге стране земље Трећег света су и даље живеле на ивици егзистенције и људске патње. Чак ни еколошки проблеми нису исто погодиле богате и сиромашне. Упоредним методама и посматрањем различитих начина развоја земаља у свету може се приближно разумети и њихов садашњи економски статус и висина стандарда земаља како развијених тако и заосталих. Немогућност економског развитка умногоме је онемогућавала и културни напредак сиромашних земаља. Тако су многи научници и теоретичари упоредним методама покушали да објасне и различита дешавања у различитим периодима развоја света односно његовог напредка. Ипак свака земља је на неки начин посебна, а у исто време има и неке сличности тако да је тешко их је посматрати уопштено. Mноге земље су се нагло развијале на штету других и тако постајале све моћније и богатије.
Литература : Клајв Понтинг, Еколошка историја света, Одисеја, Београд, 2009: Основе неједнакости,180-188, 195-198, 203-208
Маја Барна СО 09/50
|