Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Moрална паника и друштвене девијације на селу

Данас је тешко говорити о карактеру друштвеног живота у српском селу када је оно последње две деценије доживело потпуну и друштвену и научну маргинализацију.Ретко истраживан однос медији-село-друштвена девијације захтева анализу три групе проблема.Прво то је опште питање утицаја савремених медија и комуникационих средстава на живот људи на селу,што има индиректне везе и са друштвеним девијацијама које се испољавају у сеоским срединама.Друго,у раду ће се покушати одговорити на питања да ли и како медији утичу на испољавање девијантних понашања у селу.Треће,централно питање овог рада јесте проблем медијске слике села, пре свега у контексту друштвених девијација које се догађају на селу.
Морална паника није медијски узрокована појава али медији битно учествују у процесу ''производње'' моралне панике.Ова појава се,нарочито,јавља у ситуацијама друштвених трансформација,превирања,моралних криза и потребе за новим облицима регулације друштвеног живота.
Употреба савремених комуникационих технологија,попут телевизије,радија,компијутера,интернета,двд-записа,итд...обележава живот савремене породице и савременог човека,па и у сеоским срединама у Србији.Медији су несумњиво допринели урбанизацији сеоског живота,а пре свега кроз промоцију животног стила и модела успешности што се посебно добро уочава код млађих житеља села.Поставља се питање зашто медији имају велики утицај на живот људи у савременом друштву?Да је тај утицај заиста велики најбоље се види по томе што најважније интересне,политичке или финансијске групе покушавају да ставе под контролу или делимични утицај кључне медије попут телевизијских канала,дневне и недељне штампе или интернета.Медији нам говоре о чему треба да размишљамо,а у великој мери и како треба да раумишљамо,Они који контролишу значење појмова-контролишу језик,а самим тим утичу и на мисли и понашања људи.Утицај медија на друштво се остварује преко три нивоа комуникације:
1.експлицитне или површинске комуникације-када нпр.посматрамо садржај комуникације у информационим медијима или медијима забаве;
2.технолошке комуникације-у технолоским комуникацијама ствара се лажни свет који је створен технологијом:циљ је оставити што јачи утисак на гледаоца(пр.то су играни филмови);
3.подсвесне комуникације-она се обично примењује у рекламама и односи се не на оно што је речено већ на оно что се подсвесно доживљава(Пакард,1994).

Уочљив је утицај медија,а пре свега телевизије,на породични живот на селу.Употреба телевизије може деловати интегришуће по породицу када нпр. стимулише комуникацију између чланова породице,када обогаћује невербалну комуникацију или подстиче заједништво.Са друге стране,употреба телевизије може доприносити и унутарпородичној сепарацији,лошој комуникацији,смањивању вербалне комуникације,стварању конфликта око избора садржаја за гледање,итд...Дејство и утицај медија је уочљив у погледу модела полних понашања и улога савремене сеоске омладине.Овде долази до изражаја да медији стварају сереотипе.Медијски утицај у погледу полних улога и релација огледа се у запажању које је констатовано,да је међу сеоском популацијом,нарочито девојака,веома присутан модел тзв.''несрећне љубави'':овај модел је заснован на констатацији да се људи увек заљубљују у погрешне особе,које нису у стању да им љубав узврате истом мером или да је чест мотив за склапање веза заборав претходних ''несрећних љубави''(Павићевић,2007:29).Утицај медија на стилове живота житеља села у Србији може се лако уочити у сфери моде,нарочито у популацији младих и у тенуцима њихове забаве ,излазака или сеоских вашара.
Разумевање везе између медија и друштвених девијација подразумева да се претходно индетификује шири глобални медијски контекст или да се покуша оцртати ''феноменологија'' савремених медија:а овде мислимо пре свега,на телевизију и дневну штампу.Више америчких лонгитудиналних истраживања о актуелним медијским садржајима и њиховим ''конзументима'' показује следеће резултате:
-просечно америчко дете узраста од 2-11 година гледа тв 28 сати недељно,а тинејџер 23 сата недељно.
-до средине тинејџерских година деца одгледају 15.000 сати тв програма,што је више времена него што укупно проводе са родитељима,учитељима и пријатељима.
-деца ће до 18.године на телевизији видети око 16.000 симулираних убистава и око 200.000 насилних чинова.
-злочин се на телевизији појављује 10 пута чешће него у стварном животу.
-у току једног сата ударног времена на тв-у просечно се прикаже 12 убистава.
-сексуална алузија или сексулани чин се догађају на свака 4 минута у ударном тв термину.
-до 17.године деца на телевизији виде око 400.000 сексуалних чинова,док је више од 90% деце испод 18 година видело експлицитне порнографске сцене.
Други аспект овог рада односи се на питање утицаја медија на испољавање девијантних понашања на селу,а нарочито оних карактеристичних за наше село ако што су алкохолизам,насиље у породици,саобраћајни деликти,имовински криминал и у последње време злоупотреба психоактивних супстанци.Ипак,глобализација и присуство савремених медија и у нашим сеоским домаћинствима и општи тренд дерурализације утиче на приближавање сеоског стила живота градском начину живота што се види,посебно.код млађих генерација житеља села.Прва велика група истраживања полази од тога да се медијска конструкција девијантних понашања може тумачити по ефектима који се могу препознати на макро-социјалном плану.Из позиције одређених хришћанских религијских становишта сматра се да поједини медијски садржаји представљају атак на хришћанске вредности јер стварају антихришћанске предрасуде,развијају неопаганизам и екстремни егоизам.Друга велика група истраживања фокусира се у методолошком погледу на микро-социјални аспект,и ту се ради о психолошким и социјално-психолошким истраживањима.
Ова истраживања се углавном баве испитивањем утицаја изложености насиљу,кроз различите медије на развој агресивности код деце.Краткорочни ефекти изложености медијском насиљу код деце показује се кроз испољавање агресивних мисли,осећања и понашања.Дугорочни ефекти изложености насилним садржајима могу резултирати стварањем структура знања и уверења код личности која укључује следеће карактеристике:стална опрезност према потенцијалним непријатељима,агресивне акције према другима,очекивања да ће сви други бити агресивни,позитивне ставове према употреби насиља,уверења о ефективности и успешности употребе насиља у многим животним ситуацијама,смањења саосећајности за друге људе,итд.Трећи аспект ове анализе тиче се медијске конструкције села.а пре свега оне које нуде телевизија и штампани медији.Веза медија и друштвене девијације на селу посебно захтева анализу социолошког и социјално-психолошког феномена који се зове морална паника.Морлана паника није медијски узрокована појава али медији као и друштвени ''лакмус папир'' битно учествује у процесу тзв.производње спирале моралне панике.Морална паника се јавља у ситуацијама друштвених тансформација превирања,моралних криза и потреба за новим облицима регулације друштвеног живота:онда када расте свест о друштвеним ризицима и када се јављају ''претње'' неким темељним друштвеним вредностима.
Појам моралне панике у социологији је први поменуо британски социолог Џок Јанг,1971.године разматрајући проблем забринутости јавности због статистичких података који су указивали на алармантан пораст употребе дрига(Томпсон,2003).Међутим,заслугу за систематско увођење овог појма у социологију припада Стенлију Коену.Према Коену,морална паника има 5 кључних елемената:
1.нешто или неко дефинише се као претња вредностима или интересима
2.ову претњу медији приказују у лако препознатљивој форми
3.нагло расте забринутост јавности
4.јавља се реакција власти или оних који утичу на старања јавног мњења
5.паника се повлачи или резултира друштвеним променама

Коен каже да разлог зашто се нешто назива моралном паником проистиче из потребе да се истакне претња самом друштвеном поретком.
Ерих Гуд и Бен-Јахуда разликује три теоријска модела који објашњавају корене моралне панике(Goode,Ben-Yahuda,1994:139)
1.модел широких маса:који претпоставља да морална паника јесте директан и спонтан израз забринутости и анксиозности широких размера због запажене опасности.
2.елитистички конструисан модел:корени моралне панике проистичу из деловања моћних друштвених група,чија је главна преокупација одржавање свог привилегованог друштвеног положаја;овде се морална паника објашњава и преко откривања начина на који држава преко институција и професија као што су медији ,социјални радници,полиција и судство,одржава и изнова ствара друштвени поредак;
3.модел интерецних група:морална паника се објашњава преко разматрања начина на који ''професионална удружења,полицијски досијеи,религиозне групације,образовне организације,фокусирају медијску пажњу у односу на одређене 'неморалне појаве',преокрећу ставове у приказаним причама,збуњују законодавце,захтевају строже спровођење закона,уводе нове наставне планове,итд.''
Централни механизам производње моралне панике је тзб. спирала значења.Ради се о ''технологији надувавања''
и приказивања друштвене опасности од неке појаве у већем обиму него што она стварно јесте.Одређени девијантни чин Коен назива почетном девијацијом или фазом удара.Она је праћена ступњом пописивања у коме посматрачи пажљиво процењују оно што мисле да се догодило.Медијско пописивање има,по Коену,три главне карактеристике.То су:а)преувеличавање и искривљење;б)предвиђање;в)симболизација.Медијско искривљавање догађаја заснива се на преувеличавању озбиљности догађаја,сензационалистичким насловима и извештајима,мелодраматичном речнику у описивању.Затим,медији настављају са коментарисањем догађаја тако што стручно анализирају феномен предвиђајући да ће се исти догађај поновити али са тежим последицама.И трећа медисјка драматизација догађаја ствара негативну друштвену симболику о починиоцима девијантних аката и њиховом друштвеном статусу и стилу живота.Као последица симболизација и медијског почетног уоквирења и интерпретације догађаја,у јавности се ствара ''нервоза'' која се усмерава ка институцијама социјалне контроле има 3 елемента:проширивање,појачавање и иновације.Проширивање се препознаје у томе што различите институције социјалне контроле бивају увучене у јавни проблем под притиском јавног мњења,које је усмеравано моралним активистима и групама за ''одбрану морала и реда''.Појачавање мера за решавање проблема огледа се у јавним ставовима и саопштењима институција социјалне контроле у којима се истиче да ће се ''предузети чврсте мере'' и ''очувати јавни ред и мир''.
Закључна разматрања:
Употреба савремених комуникационих технологија,попут телевизије,компијутера,интернета,двд-записа,итд. обележава живот савремене породице и савременог човека,па и у сеоским срединама у Србији.Морална паника представља један друштвени конструкт који настаје као последица опажања да су неке друштвене појаве или одређени девијантни чинови посебно угрозили и ослабили морални поредак друштава.Село се кроз медије данас у Србији најчешће приказује између ''питомости'' мелодрамског хумора и деструктивности.




Литература:
-Александар Југовић-Морална паника и друштвене девијације на селу,Социјална мисао






Ана Милић
SO 10/0096