 | Карл Маркс,Грађански рат у Француској 1848-50 |
|
Увод у социологију 1 Тема: Грађански рат у Француској 1848-50, Осамнаести бример Луја Бонапарте- Карл Маркс Значење наслова списа "Осамнаести бример Луја Бонапарте" истакнутог немачког филозофа Карла Маркса се односи на месец новембар. Они који су правили програм Француске револуције дошли су на идеју да староевропски календар замене новим рачунањем времена после револуције. У овом преокретању свих датума и ствари, бример(девети месец) трајао је од 23.октобра до 24.новембра и био је месец испарења и магле. "Хегел негде примећује да се све велике светскоисторијске чињенице и личности појављују тако рећи два пута. Он је заборавио да дода: једанпут као трагедија,други пут као фарса." (Маркс,1975,91) У овом цитату поменут је закон удвостручавања који без изузетка влада свим историјским догађајима у којима грађани испољавају своје интересовање за слободу. Док се у првом херојском извођењу чини да је у питању слобода уопште,у поновним извођењима види се да се ради само о привидној слободи,слободи редовних прихода односно о циљу да се са што мање муке заради новац на рачун других. "Људи праве своју сопствену историју,али они је не праве по својој вољи,под околностима које су сами изабрали,него под околностима које су непосредно затекли,које су дате и наслеђене.Традиција свих мртвих генерација притискује као мора мозак живих." (Маркс,1975,91) Маркс покушава да објасни догађаје који су се дешавали у току његовог живота,истичући да су у доба револуционарне кризе људи на све начине покушавали да опонашају личности из прошлости и на исти начин као раније изведу нове призоре вредне пажње,у недостатку нових идеја и усресређени на прошле епохе које се поново враћају са новим генерацијама. "Социјална револуција 19.века не може да отпочне пре него што се отресе свог празноверног односа према прошлости" (Маркс,1975,93) Потребно је да се друштво преобрази,да створи добре околности,револуционарну полазну тачку и да омогући услове под којима би тадашња револуција постала озбиљна и оригинална. "Фебруарска револуција била је препад,изненађење старог друштва,а народ је овај изненадни препад прогласио за светскоисторијски чин,којим је започела нова епоха." (Маркс,1975,93) Фебруарска револуција је била веома битан догађај за тадашње друштво у Француској јер је снажно утицала на структуру друштва,желећи да уведе политичку слободу и једнакост. Била је политичка револуција која је осигурала политичка права и слободу али није ослободила човека од угњетавања у капиталистичком друштву што је далеко битније. Ниједно политичко право не може да буде од неке помоћи човеку који је присиљен да буде роб цео свој живот да би прехранио себе и своју породицу. "После буржоаске монархије може да дође само буржоаска република тј. ако је под именом краља владао ограничени део буржоазије,онда ће сада у име народа владати буржоазија као целина.Захтеви париског пролетаријата су утопистичке којештарије којима треба учинити крај.На ту изјаву Уставотворне националне скупштине париски пролетаријат је одговорио јунским устанком,најграндиознијим догађајем у историји европских грађанских ратова." (Маркс,1975,96) Неуспех јунског устанка и пораз пролетаријата омогућио је по Марксовом мишљењу припрему терена на ком је могла да се оснује буржоаска република.Иако је дошло до укидања монархије и до стварања републике,постојала је надмоћ и доминација једне класе над другим класама што се може закључити из следећег цитата: "Република уопште значи само политички облик преврата буржоаског друштва,а не његов конзервативни животни облик" (Маркс,1975,97) Током јунског устанка све класе и странке су се ујединиле против пролетерске класе,сматрајући је "странком анархије,социјализма,комунизма.Оне су спасле друштво од непријатеља друштва." (Маркс,1975,97) Литература: "Осамнаести бример Луја Бонапарте" - Карл Маркс http://www.pescanik.net/component/option,com_frontpage/Itemid,1/ Росић Бојана Број индекса: СО100048 |
 | Одговор: Карл Маркс,Грађански рат у Француској 1848-50 |
|
Унесите тачну адресу вашег примарног извора и библиографске податке о секундарном извору који вам је помогао да напишете своје коментаре. То је услов да бисте добили прелазну оцену за ваше недељно саопштење. Немојте ни у једном вашем будућем гексту да упражњавате интелектуалну крађу. Сваки текст само добија на вредности уколико наведете све своје изворе и продубити преузето властитим размишљањима |
| Re: Одговор: Карл Маркс,Грађански рат у Француској 1848-50 |
|
Увод у социологију 1 Тема: Грађански рат у Француској 1848-50, Осамнаести бример Луја Бонапарте- Карл Маркс Значење наслова списа "Осамнаести бример Луја Бонапарте" истакнутог немачког филозофа Карла Маркса се односи на месец новембар. Они који су правили програм Француске револуције дошли су на идеју да староевропски календар замене новим рачунањем времена после револуције. У овом преокретању свих датума и ствари, бример(девети месец) трајао је од 23.октобра до 24.новембра и био је месец испарења и магле. "Хегел негде примећује да се све велике светскоисторијске чињенице и личности појављују тако рећи два пута. Он је заборавио да дода: једанпут као трагедија,други пут као фарса." (Маркс,1975,91) У овом цитату поменут је закон удвостручавања који без изузетка влада свим историјским догађајима у којима грађани испољавају своје интересовање за слободу. Док се у првом херојском извођењу чини да је у питању слобода уопште,у поновним извођењима види се да се ради само о привидној слободи,слободи редовних прихода односно о циљу да се са што мање муке заради новац на рачун других. "Људи праве своју сопствену историју,али они је не праве по својој вољи,под околностима које су сами изабрали,него под околностима које су непосредно затекли,које су дате и наслеђене.Традиција свих мртвих генерација притискује као мора мозак живих." (Маркс,1975,91) Маркс покушава да објасни догађаје који су се дешавали у току његовог живота,истичући да су у доба револуционарне кризе људи на све начине покушавали да опонашају личности из прошлости и на исти начин као раније изведу нове призоре вредне пажње,у недостатку нових идеја и усресређени на прошле епохе које се поново враћају са новим генерацијама. "Социјална револуција 19.века не може да отпочне пре него што се отресе свог празноверног односа према прошлости" (Маркс,1975,93) Потребно је да се друштво преобрази,да створи добре околности,револуционарну полазну тачку и да омогући услове под којима би тадашња револуција постала озбиљна и оригинална. "Фебруарска револуција била је препад,изненађење старог друштва,а народ је овај изненадни препад прогласио за светскоисторијски чин,којим је започела нова епоха." (Маркс,1975,93) Фебруарска револуција је била веома битан догађај за тадашње друштво у Француској јер је снажно утицала на структуру друштва,желећи да уведе политичку слободу и једнакост. Била је политичка револуција која је осигурала политичка права и слободу али није ослободила човека од угњетавања у капиталистичком друштву што је далеко битније. Ниједно политичко право не може да буде од неке помоћи човеку који је присиљен да буде роб цео свој живот да би прехранио себе и своју породицу. "После буржоаске монархије може да дође само буржоаска република тј. ако је под именом краља владао ограничени део буржоазије,онда ће сада у име народа владати буржоазија као целина.Захтеви париског пролетаријата су утопистичке којештарије којима треба учинити крај.На ту изјаву Уставотворне националне скупштине париски пролетаријат је одговорио јунским устанком,најграндиознијим догађајем у историји европских грађанских ратова." (Маркс,1975,96) Неуспех јунског устанка и пораз пролетаријата омогућио је по Марксовом мишљењу припрему терена на ком је могла да се оснује буржоаска република.Иако је дошло до укидања монархије и до стварања републике,постојала је надмоћ и доминација једне класе над другим класама што се може закључити из следећег цитата: "Република уопште значи само политички облик преврата буржоаског друштва,а не његов конзервативни животни облик" (Маркс,1975,97) Током јунског устанка све класе и странке су се ујединиле против пролетерске класе,сматрајући је "странком анархије,социјализма,комунизма.Оне су спасле друштво од непријатеља друштва." (Маркс,1975,97) Литература: Маркс,Карл,Грађански рат у Француској 1848-50,у Осамнаести бример Луиса Бонапарте,у ДЕЛА, Просвета, 1975, т.11, 91-98 http://www.pescanik.net/component/option,com_frontpage/Itemid,1/ Росић Бојана Број индекса: СО100048 |
| Одговор: Re: Одговор: Карл Маркс,Грађански рат у Француској 1848-50 |
|
Адреса на коју упућујете није довољно прецизна и онога ко настоји да на њу оде неће тамо наћи којим сте се секундарним извором служили за коментарисање Марксовог Бримера. |
| Re: Одговор: Re: Одговор: Карл Маркс,Грађански рат у Француској 1848-50 |
|
Увод у социологију 1 Тема: Грађански рат у Француској 1848-50, Осамнаести бример Луја Бонапарте- Карл Маркс Значење наслова списа "Осамнаести бример Луја Бонапарте" истакнутог немачког филозофа Карла Маркса се односи на месец новембар. Они који су правили програм Француске револуције дошли су на идеју да староевропски календар замене новим рачунањем времена после револуције. У овом преокретању свих датума и ствари, бример(девети месец) трајао је од 23.октобра до 24.новембра и био је месец испарења и магле. "Хегел негде примећује да се све велике светскоисторијске чињенице и личности појављују тако рећи два пута. Он је заборавио да дода: једанпут као трагедија,други пут као фарса." (Маркс,1975,91) У овом цитату поменут је закон удвостручавања који без изузетка влада свим историјским догађајима у којима грађани испољавају своје интересовање за слободу. Док се у првом херојском извођењу чини да је у питању слобода уопште,у поновним извођењима види се да се ради само о привидној слободи,слободи редовних прихода односно о циљу да се са што мање муке заради новац на рачун других. "Људи праве своју сопствену историју,али они је не праве по својој вољи,под околностима које су сами изабрали,него под околностима које су непосредно затекли,које су дате и наслеђене.Традиција свих мртвих генерација притискује као мора мозак живих." (Маркс,1975,91) Маркс покушава да објасни догађаје који су се дешавали у току његовог живота,истичући да су у доба револуционарне кризе људи на све начине покушавали да опонашају личности из прошлости и на исти начин као раније изведу нове призоре вредне пажње,у недостатку нових идеја и усресређени на прошле епохе које се поново враћају са новим генерацијама. "Социјална револуција 19.века не може да отпочне пре него што се отресе свог празноверног односа према прошлости" (Маркс,1975,93) Потребно је да се друштво преобрази,да створи добре околности,револуционарну полазну тачку и да омогући услове под којима би тадашња револуција постала озбиљна и оригинална. "Фебруарска револуција била је препад,изненађење старог друштва,а народ је овај изненадни препад прогласио за светскоисторијски чин,којим је започела нова епоха." (Маркс,1975,93) Фебруарска револуција је била веома битан догађај за тадашње друштво у Француској јер је снажно утицала на структуру друштва,желећи да уведе политичку слободу и једнакост. Била је политичка револуција која је осигурала политичка права и слободу али није ослободила човека од угњетавања у капиталистичком друштву што је далеко битније. Ниједно политичко право не може да буде од неке помоћи човеку који је присиљен да буде роб цео свој живот да би прехранио себе и своју породицу. "После буржоаске монархије може да дође само буржоаска република тј. ако је под именом краља владао ограничени део буржоазије,онда ће сада у име народа владати буржоазија као целина.Захтеви париског пролетаријата су утопистичке којештарије којима треба учинити крај.На ту изјаву Уставотворне националне скупштине париски пролетаријат је одговорио јунским устанком,најграндиознијим догађајем у историји европских грађанских ратова." (Маркс,1975,96) Неуспех јунског устанка и пораз пролетаријата омогућио је по Марксовом мишљењу припрему терена на ком је могла да се оснује буржоаска република.Иако је дошло до укидања монархије и до стварања републике,постојала је надмоћ и доминација једне класе над другим класама што се може закључити из следећег цитата: "Република уопште значи само политички облик преврата буржоаског друштва,а не његов конзервативни животни облик" (Маркс,1975,97) Током јунског устанка све класе и странке су се ујединиле против пролетерске класе,сматрајући је "странком анархије,социјализма,комунизма.Оне су спасле друштво од непријатеља друштва." (Маркс,1975,97) Литература: Маркс,Карл,Грађански рат у Француској 1848-50,у Осамнаести бример Луиса Бонапарте,у ДЕЛА, Просвета, 1975, т.11, 91-98 http://www.pescanik.net/content/view/3511/89/ Надам се да је сада у реду. |
| Одговор: Re: Одговор: Re: Одговор: Карл Маркс,Грађански рат у Француској 1848-50 |
|
На основу чега се надате да је сада у реду? Где је заграда са презименом аутора, годином издања и бројем стране, односно параграфа у овом случају, пошто се ради о УРЛ адреси, у главном тексту? Нема ни потпуних библиографских података о аутору и називу текста који сте користили за тумачење Марксовог текста на крају рада, само сте коначно објавили тачну УРЛ адресу! Тек када урадите ове ствари које би требало да се подразумевају, уместо да их вадим као клештима од вас, можемо да дођемо до садржинског питања зашто сте Слотердајков текст тако површно користили, па је и основна порука Марксовог текста остала нејасна у вашем недељном саопштењу? Пошто нисте стекли навику да коректно цитирате своје примарне и секундарне изворе у основном тексту, предали сте и семинарски рад који није испунио овај елементарни формални услов да буде прихваћен. Стога у јанауарском року изађите на поправни колоквијум, а 15 дана пре фебруарског рока предајте макар формално исправан семинарски рад, да би могли да га одбраните у фебруарском року. |