Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одсек за социологију

Увод у социологију 1

Недељно саопштење:

Лазић,М., Цвејић, С., Промене друштвене структуре у Србији: Случај блокиране постсоцијалистичке трансформације

УВОД

Мој недељни задатак била је анализа односа у друштву, тачније "Рад и подела рада у савременим друштвима" и то анализирајући текст Младена Лазића и Слободана Цвејића под именом "Промене друштвене структуре у Србији: Случај блокиране постсоцијалистичке трансформације".

Ова тема сама по себи изузетно је шкакљива и читаоце не оставља равнодушним без обзира на аполитичност и незаинтересованост за њихову ближу околину, зато ће моји коментари бити скромни и са што објективнијег аспекта посматрања. У тексту је, поред односа међу појединцима или групама појединица, обрађен и узрочно последичан однос за одређени период политички актуелних власти, њиховог директног односа на народ и односа међу народом који су последица те политике...

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ СТАЊА У ДРУШТВУ

Како би даљи текст био јаснији неопходно је упознати се са неким појмовима типичним за ово подручје.

Југословенски социјализам

"Друштво се заснивало на командно планској економији, политичком монизму и идеолошком монополу " (Лазић, Цвејић, 2004, 1)

Генерално може се увидети да је за тај период југословенског социјализма била главна карактеристика владајућа самовоља. Под командно планском економијом подразумевала се економија буквално вођена и усмеравана од стране појединаца на власти која је диктирала комплетну расподелу економских средстава онако како је то било најпогодније за државу. Појам политичког монизма може се довести у везу са појмом идеолошки монопол у том смислу да један другом претходи и да оба ближе објашњавају ситуацију и принципе владања у самом врху државе. За аутохтоност југословенског социјализма најзаслужније је самостална одбрана од непријатеља и супротстављање традицијама совјектског система како би се спољашња помоћ од западне силе . Специфичности југословенског модела социјализма довеле су и до извесних разлика у систему односа, посебно у погледу економских неједнакости које су биле повезане са хијерархијском расподелом друштвених положаја. На врху су били власници , а на дну мануелни радници и пољопривредници.

Србија током 1990-их: Период блокиране трансформације

Период после смрти Јосипа Броза обележила је дубока економска криза, а борба за власт онемогућавала је економске реформе. У том периоду општих превирања око власти политишко-економску моћ задржао је новонаслеђени режим, а као последица је настао период блокиране трансформације. Уведен вишепартијски систем омогућио је промену режима 2000.год што је отворило врата приватизацији и успостављању тржишне економије који су омогућили да појединци из нижих слојева пређу у више. Периоди грађанских ратова су омогућили брзо богаћење одређених слојева људи док су други били принуђени да се баве сивом економијом кршећи међународне санкције.

Србија после Милошевића: Деблокирање трансформације

Разлог за ово јесте тежња новонастале економске елите да "нормализује" друштвени поредак како би осигурала свој статус. После промене политичког режима улога државе у економији није више била само као пасивни надзорни орган већ као активни, регулациони, што је убрзало приватизацију, обуздало инфлацију и повећало спољну привредну размену. То је осигурало значајан раст прихода и животног стандарда једног дела становништва, док је други део био незапослен. Новонастала ситуација изазавала је друштвена одвајања док се уобичајни процес друштвене поларизације сада распростире по целокупној друштвеној лествици.

ВРЕДНОСНИ СИСТЕМИ:

-"Ако је у браку само један супружник запошљен, природније је да то буде мушкарац. Већина послова у домаћинству по својој природи више одговара женама. Мушкарцима су блискије јавне, а женама приватне активности." (Лазић, Цвејић, 2004, 17)

Основна су начела традиционализма у Србији и признавана од стране већине становника било мушког, било женског, поготову у периоду југословенског социјализма када је овакав став и јавно изношен. Петнаестак година касније примећено је знатно опадање броја присталица такве оријентације, како код појединаца тако и код група. Узрок припадности поборницима традиционализма огледао се у класној припадности, образовању и начину живота (сеоског или градског).

"Без вође је сваки народ као човек без главе. Две су главне врсте људи на свету, јаки и слаби. Најважнија ствар за децу је учити их послушности према родитељима." (Лазић, Цвејић, 2004, 18)

Детаљнија истраживања у периоду седамдесетих година су утврдила везу овде споменутих елемената ауторитарности и претходно спомињаног традиционализма. Многи појмови који се везују за ауторитарност су у суштини они уско везани за традицију овог подневља. У условима ратом пропраћене друштвене кризе која је требала да представља врхунац ауторитарног система, он је на необичан начин тада почео да опада и то махом код образованог становништва и становништва на положајима.

- "Национално мешовити бракови морају бити нестабилнији него други бракови. Човек се може осећати сасвим сигурним само када живи у средини где је већина припадника његове нације. Међу нацијама се може остварити сарадња али не и потпуно поверење"(Лазић, Цвејић, 2004, 19)

Оваква тврдња представља само једну земену теза и причу о браку како би се ширила одбојност на националној основи. Поборници национализма су у државној заједници покушавали свим силама да наметну вољу своје нације, тако фаворизујући њене интересе. Најчешћи поборници се могу сусрести међу пољопривредницима, неквалификованим и квалификованим радницима, док се поборници ненационалистичких идеја могу срести у осталим групацијама. До овога долази упркос опадању традиционалистичких и ауторитарних вредносних оријентација.

"Што влада мање интервенише у економији, то боље за Србију. Интереси колектива увек морају бити важнији од интереса појединаца. Друштвени напредак ће увек почивати на приватном власништву." (Лазић, Цвејић, 2004, 20)

На снази је у време пред-трансформацијског периода била идеологија либерализма, али икао је социјализам био либералног карактера, на сцени у Србији је присутна једна свеопшта конфузија. Наиме поборници ове струје налазили су се махом у интелектуалном слоју, али је власт била типично антилиберално расположена. Приватно власништво је било неминовна појава овог размишљања јер је оно кључ ја успех целог друштва. Поборници тога нашли су се међу интелектуалним светом и људима са малим и ситним предузећима као и директорима и великим предузетницима, а главни фактори за опредељење били су образовање, висина положаја и сектор власништва.

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ДРУШТВЕНЕ ПОКРЕТЉИВОСТИ У СРБИЈИ ДО 1990-ИХ

-Друштвена кретања у Србији су се дешавала на три нивоа

- У глобалном систему

- У регионалној трансформацији пост-социјалистичких друштава

- На нивоу реалних особености друштава Србије

-У послератном периоду у Србији се могу уочити четири фазе промене структуре:

- Социјалистичка модернизације

- Криза социјализма

- блокирана пост-социјалистичка трансформација

- процес деблокирања трансформације

У првој фази када је социјализам био у успону главни фактор чинила је модернизација, док у другом периоду, када утицај социјализма почиње да опада, значајну улогу имали се неконкурентна соц. привреда и раст друштвених неједнакости. Трећи период обележен је грађанским ратом и економском кризом што је довело до привредног пада, а што је уз криминализацију привреде водило ка све већим друштвеним разликама. Последња фаза обележена је постепеном нормализацијом трансформације. Генерално криза социјализма се могла приметити седамдесетих година док осамдесетих долази до повећања неједнакости у друштву. До драстичније поларизације долази током деведесетих, број пољопривредника опада док класа колективних власника броји пораст.

-"Цена рада на неформалном тржишту виша је него на формалном!" (Лазић, Цвејић, 2004, 7)

Ова појава дешавала се када је одређен број власника предузећа увидео да радника може плаћати више, а ипак зарадити више новца на њему. Поступак се заснивао на утаји пореза и дохотка које је власник требао да уплаћује раднику, при чему би се тако стечени добитак делио између радника и послодавца у односу 40:60.

КЛАСНА ОРГАНИЗАЦИЈА ДРУСТВА НА ОСНОВУ НЕЈЕДНАКЕ ИМОВИНЕ, ЕКОНОМСКЕ СИТУАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊА

Пољопривредници: Може се закључити да се за потомке класе пољопривредника из године у годину постепено повећава баријера како се иде уз хијерархију. Тако је за њих у 1989. и 1997. лакше било да уђу у класу мањих предузетника него у интелектуалне кругове, а 1997. године су лакше улазили у класу великих предузетника и директора. Поредећи по годинама, очигледно је да се образац преласка у најближу класу стабилизовао и да то представља најтипичнију дестинацију за оне који мењају класу у односу на оца пољопривредника, те да су средњошколско образовање или осредње увећање поседа и интензивирање пољопривредне производње друго најбоље решење. Успон кроз предузетнички и образовни канал за потомке класе пољопривредника је готово потпуно затворен.

Неквалификовани не/мануелни радници: Што се тиче потомака ове класе, и код њих се уочава постепено увећање препрека, како се иде уз хијерархију, при чему такође треба напоменути да им је 1989. и 1997. било лакше да продру у класу утицајних него у класу интелектуалних. За разлику од потомака пољопривредника, потомци неквалификованих радника лакше улазе у класу стручњака и крупних предузетника и код њих као да долази до преусмерења од предузетничког на образовни канал успона.

Квалификовани мануелни радници: Овде је повећање препрека за успон уз друштвену лествицу знатно умереније него код претходне две групе. Као и потомци класе мануелних радника , они се током времена преусмеравају од предузетничког на образовни канал. За њих се највећа препрека поставља на улазу у задњу класу.

Немануелни радници и стручњаци: Потомци припадника класе немануелних радника имају релативно ниску баријеру за улаз у класу стручњака, а обе групе имају знатно већу шансу за успон него ниже класе, иако се и за њих баријере увећавају након 1989. Потомци класе немануелних радника имају знатно већу шансу да се пробију до класа ситнијих и крупнијих предузетника него класа стручњака. Од 2005 године та ситуација је обрнута.

Ситни предузетници, нижи директори и средњи и крупни предузетници и директори, политичари: За потомке нижих класа може се уочити пораст баријера све до класе ситних предузетника. Шансе потомака класе немануелних радника(са средњим образовањем) за успон у класу стручњака и ситних предузетника су вишеструко веће него шансе потомака класе квалификованих мануелних радника. Рекло би се да у овом погледу постоји тренд приближавања потомака класе ситних полјопривредника и потомака класе неквалификованих радника, што би могло да објасни нагли пад препреке за улазак потомака класе ситних пољоприбредника у класу немануелних радника (са средњим образовањем) у 2003. години. Још значајније одступање од прилично линеарног тренда опадања шанси за успон у социјалној хијерархији је нагли пораст препреке за улазак потомака класе 5 у класу 6 1997. године. За ову појаву постоје два образложења. Најпре, упадљиво одсуство потомака средње класе у предузетничким активностима, у систему у којем је тржиште стасавало као дивље и нерегулисано и на којем, сходно томе, образовање и стручност нису адекватно вредновани, чини се сасвим логичним. Друго, овако велики количник шанси је делом производ пристрасности узорка из 1997. године.

ЗАКЉУЧАК

Рад и подела рада у Србији су одувек поседовали одређене специфичности у односу на окружење или водеће земље у свету попут Русије или Америке, било да се ради о подели послова између полова или подели послова између грађана независно од пола што је резултирало раслојавањем становништва и појављивањем полицентричне хијарархијске класне организације. Србија је генерално од својих раних послератних периода пролазила кроз многе идеологије од којих су свака понаособ остављале неке трагове на менталитет и обичаје људи. Наравно нису ни сви ти утицаји били повољни по само друштво, неки су у класној подели назадовали а неки напредовали... Оно што се може закључити је да су од тада па до данас најмање напредовали пољопревредници као примарни производни сектор док су остале групе, у зависности од специфичног односа према њима, напредовали мањим или већим интензитетом. Положај жена у односу на мушкарце је у многоме поспешен не смао тиме што су извршене селекције послова који су примеренији за неки пол већ зато што су оне данас добиле могућност избора и равноправност у скоро свим погледима са мушкарцима. У периоду деведесетих јавља се стагнација а касније и деградација по питању напретка на међуљудским односима , али од две хиљадите године тај процес почиње да се враћа у стари колосек и да нормализује свој постепени напредак. Сива економија постаје прошлост, а превођење државног пословања у приватни сектор је у пуном јеку. Наравно неће се све десити преко ноћи. Биће потребно много година да Србија рашчисти са својим традиционалним "обичајима"!

ЛИТЕРАТУРА