Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

KЛАЈВ ПОНТИНГ-ЕКОЛОШКА ИСТОРИЈА СВЕТА
Основе неједнакости


Успон западне Европе имао је драстичан утицај на низ разних екосистема , али и на преобликовање односа између регија.
На почетку европске експанзије, у периоду од 16. до средине 19. века, привреду западне Европе Понтинг описује као пољопривредну економију са све значајнијим комерцијалним сектором. Тек је колонијализам донео могућност гајења усева (у колонијама) које нису успевале „код куће“ због неодговарајуће климе. Поред тога, колоније су нудиле, и сировине као што су злато, сребро и грађевинско дрво. Као што Понтинг сам каже-“Привреде колонија биле су обликоване и орјентисане тако да опслужују потражњу економије у земљи –матици“(Понтинг,2009:181).
До 20. века привреда већине колонија развијала се у правцу који је одговарао колонијалним силама, па чак и када су стекле независност, нису успевале да преобликују своју привреду.
Плантажна пољопривреда и ропство великих размера су особине атлантске економије коју су развили Европљани у 16. веку. Шпанци и Португалци су открили, освојили и населили атлантска острва( Канарска, Азорска, Мадерска, Зеленортска). Да би новооткривена пространства прилагодили својим потребама( тачније пољопривреди), уништавали су аутентични шумски покривач, трајно оштетивши острвске екосистеме. На основу овога можемо закључити да су економске промене и промене у екологији повезане, јер је зарад пољопривредног развоја уништен велики број биљних и животињских врста.. још један доказ ове повезаности је и чињеница да је производња зависила искључиво од тога ко поседује капитал и земљу.
Са променама које су се одвиле на пољу екологије и пољопривреде уско је повезана и појава робова. Европљани неспремни на тежак рад које је гајење одређених пољопривредних култура захтевало и у немогућности да обезбеде довољан број јефтине радне снаге, доводили су робове са афричког континента, или су поробљавали домороце. Шпанци су освајањем Канарских острва поробили Гуанче, прве домороце које су Европљани довели до истребљења.
Последице колонијализма се и данас осећају. Чак и након укидања ропства и осамостаљивања колонија, колонијалне силе су и даље имале капитал и политичку моћ . Једном установљена економија тешко се преобликује,а опстанак већине колонија зависи управо од извоза. Невероватна је и чињеница да су највећи извозници хране управо неразвијене земље и земље у развоју. Да би нагласио парадокс ове појаве, Понтинг наводи пример Костарике која је у периоду између 1960. и 1972. била међу водећим извозницима говедине, али је зато била јако мали потрошач исте. Везано за ове чињенице, Понтинг износи једну јако занимљиву тврдњу-„ Просечна америчка мачка данас конзумира више говедине него становник Костарике“(Понтинг, 2009:198).
Клајв Понтинг закњучује да се из свега наведеног јасно види разлика између развијених и неразвијених делова света тј. разлика између западне Европе, Северне Америке и колонија несењених белцима и како он сам каже „осталих делова света“.
„Последица тако неуравнотеженог развоја јесте свет који карактерише све већа неједнакост. Индустријализоване земље су биле у позицији да живе преко граница расположивих ресурса. Сировине за индустријску производњу биле су доступне и могла се увозити храна за све бројније становништво. Тиме је створена основа за велико повећање потрошње и највиши материјални стандард живљења икада достигнут. Већи део трошкова тог достигнућа платило је становништво Трећег света у виду експлоатације , сиромаштва и људске патње. Ни еколошки проблеми који настају услед све веће неједнакости нису исти за богате и сиромашне. Данашњи еколошки проблеми могу се схватити само у контексту светске привреде након 1500.“(понтинг, 2009:208). Овим пасусом Клајв Понтинг завршава поглавље Основе неједнакости, свог дела Еколошка историја света и обједињује све последице наглог развоја неких делова света, науштрб других.


Литература:
Понтинг Клајв, Еколошка историја света ,Београд, 2009, стр. 180-188, 195-198, 203-208