Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Недељно саопштење на тему “ПОТКЛАСА” на основу “Introduction: In Search of the ‘Underclass’ “ од Ruth Lister из „Charles Murray and the Underclass:The Developing Debatе“
Никола Милосављевић со10/18


Кључна реч овог текста је “поткласа“. . Рут Листер нам је у њему приказала и објаснила корен речи, многа њена значења, разна тумачења кроз цитате познатих социолога и новинара који су се бавили овом темом. Појам „underclaѕs“ или “поткласа” је скован од стране Америчког новинара Кен Аулета и био је веома популаран у Сједињеним Државама почетком осамдесетих година. Такође је био коришћен од стране Вилијам Џулис Вилсона који за поткласу узимао расну природу. У Британији се у седамдесетим овај термин такође користио да означи расну димензију у знак демонстрације дискриминаторне политике запошљавања и политике коме се мозе пружити помоћ привременог смештаја према одређеним етничким групама.
Многи су се бунили поводом увођења речи “поткласа“ јер су сматрали да је то на неки рачин изједначавање расизма са сиромаштвом или се једноставно нису слагали са контекстом коришћења речи јер су имали друго виђење шта је и ко сашињава поткласу. Када кажем изједнаћавање расизма са сиромаштвом првенствено мислим на то да су тада припадници не беле расе били сиромашнији од од припадника беле расе због дискриминаторне политике која је у то време била популарна. Мозда је расизаб била претешка реч за употребити, али дефинитивно је постојала расна конотација у стварању поткласе! Нпр. Роберт Мур предлаже да “поткласа” треба да се односи на „...групу маргинализованих радника миграната, избеглица и азиланата, градским мањинама и оним најсиромашнијима...“1 (Р.Мур, 2) . „Ипак и Марај и Филд одбацују расну конотацију јер је у Британији црна популација много мање заступљена него у САД-у.“2 „Она се фокусира на подрум Америчког друштва (на оне који су „испод“ нас) [...] Када је термин ушао у народни језик, новинари и политичари су почели да питају социологе колико је то велико и зашто расте. [...] Ми сада имамо на туце ових дефиниција које нам представљају колико је велика “поткласа” и ко су њени чланови...“(Р.Листер, 2) Као што сам раније поменуо не постоји једна егзактна дефиниција термина “поткласа”. Они који су се бавили овом темом су је посматрали на различите начине, па је тако нпр. Филдова полазна тачка је структурална док се Мареј фокусирао на понашање као и повод и дефинициону карактеристику.
3Социолози покушавају да разлуче ко су заправо чланови „поткласе“. Да ли говоримо о људима који немају стално запослење или о онима који га пак имају али зарађују једва за преживљавање, или причамо о онима којима је потребно скућиште. Постоји одређени број људи који имају стално запослење али примају услуге „Свратишта“. Примећујемо да се заправо велики проценат људи који прима било какву врсту помоћи кратко задрзава на њој јер успе да се снађе за даље. Из тога видимо мотивацију свих тих људи да напредују. Мали је проценат оних који немају жеље за напретком.“Оно што ова питања показују јесу потешкоће коришћења административних (К.Џенкс, 3) Џенкинс је такође предложио своју теорију да постоји више врста “поткласа”. 1. Економска (Радно способни који не задржавају посао), 2. Морална (они са девијантим нормама) и 3. Образовна (Они којима фали културног и друштвеног умећа). Рут Листер нам у даљем тексту говори како још увек нема једне, за све прихватљиве, дефиниције. Тај податак је по мени веома разуман из разлога јер људи који су изучавали појам „поткласе“ су једноставно посматрали ствар из другачијих перспектива.
критеријума за одређивање основа социолошких дефиниција.“4
Својим минималистичким прилазом, Дејвид Смит каже “поткласа” су они који су испали из класне шеме јер припадају породицама које немају стабилан однос са „Начином производње“ – у извесној мери легитимно запослење„ (Р.Листер, 4). У овој реченици видимо колико је уствари тешко дефинисати „поткласу“ због свих промењивих фактора који утичу на то да ли је неко „in or out“. Надаље се наставља потрага за свеприхватљивом дефиницијом у којој наилазимо на многе поделе између којих је Филдсова на три групе: 1. На веома слабе, старе пензионере, 2. Самохране родитеље на дрзавној помоћи и 3. Дугорочно не запослене.
5(Д.Ј. Смит, 5) Да још увек нису дошли до дефиниције говори и Прозеров цитат који гласи: „Још увек немамо споразум око онога што подразумевамо под “поткласа”, а још мање који су фактори повезани са њеним растом.“6 „Проблем је у томе што чак и кад говоримо о дугорочно не запосленима, немамо доказе да је неко провео цео живот не радећи ништа. За велику већину дугорочно не запослених, средином осамдесетих незапосленост је дошла као прекид радног живота и то није било нормално стање. Они нису били чланови стабилне поткласе колико су били нестабилни чланови радничке класе.“ (В.Прозер, 6).7 Сам појам од како је створен коришћен је у различитим контекстима. Како заправо не знамо шта тачно представља закључујемо да би веома ефективно могли да га користимо као појам који ће објашњавати повећање друштвене поларизације, проблеме најсиромашнијих, недостатак путева за подизање друштвене покретљивости... „Етикету „“поткласа”, са свим њеним негативним конотацијама, сада тежи да се не дискриминаторно, од стране медија користи као израз за сиромашне.“ (Н.Бак, 6). Можемо приметити да не постоји ниједна хомохена група сиромашних који це највероватније остати сиромашни. Уместо тога, флуктације у личним околностима доводе до значајне разлике у животном стандарду из године у годину. Долазимо до тога да на основу прочитаног моземо да закључимо да су сиромашне породице исте као и сваке друга, само зато што немају новца не могу да учествују у активностима и немају позицију као остатак популације.8(Р.Листер, 10) Касније се срећемо са појмом „надкласа“ који означава људе који су се такође искључили иу друштва.



ДОДАТАК
1. „...group of marginalised migrant workers, refugees and asylum seekers, inner city ethnic minority populations and the very poorest...“
(Moore, R., op. cit., p. 60.)
2. „However, both Murray and Field in this volume explicitly dispute a racial connotation in the British context where the black population is much smaller than in the US.“
(Dahrendorf, R., ‘The Erosion of Citizenship and its Consequences for us all’, New Statesman, 12 June 1987, p. 13.)
3. „It focuses attention on the basement of the American social system (those who are ‘under’ the rest of us), [...]Once the term entered the vernacular, however, journalists and policymakers inevitably began asking social scientists how large it was and why it was growing. [...]We now have nearly a dozen of these definitions, each yielding a different picture of how big the underclass is and who its members are...“
( Jencks, C., ‘What is the Underclass–and is it Growing?’ Focus,Vol. 12, No. 1, 1989, p. 14.)
4. „What these questions illustrate is the difficulty of using an administrative criterion as the basis of a sociological definition.“
(Lister, R. „Charles Murray and the Underclass:The Developing Debate, November 1996 p.4)
5. „the underclass are those who fall outside this class schema, because they belong to family units havin no stable relationship at all with the “mode of production”—with legitimate gainful employment“
(Smith, D., op. cit., p. 4.)
6. „we still do not have agreement on what we mean by the underclass, much less what factors are associated with its growth.“
(Prosser, W., ‘The Underclass: Assessing What we have Learned’, Focus, Vol. 13, No. 2, 1991, pp. 2 and 17)
7. „The problem is that even when we are speaking of long-term unemployment we do not have evidence that this is really persistent over an entire non-working life. For the vast majority of the long-term unemployed in the mid-1980s unemployment came as a major interruption to a working life and was not a normal condition. They were not so much members of a stable underclass as unstable members of the working class. „
(Buck, N. in Smith, D. (ed.), Understanding the Underclass, London: Policy Studies Institute, 1992. p. 19.)
8. „The label ‘underclass’, with all its negative connotations, now tends to be applied indiscriminately by the media to those in poverty.“
(Lister, R. „Charles Murray and the Underclass:The Developing Debate, November 1996 p.10)