 | Хобс и проблем поретка |
|
Универзитет у Београду Филозофски факултет
Недељно саопштење: Хобс и проблем поретка Ментор: Вера Вратуша,проф. Студент: Комадинић Душанка, SO10/58. Децембар,2010. Хобс термин ред или поредак употребљава у два различита значења: „Нормативни поредак, с друге стране, увек је релативан према датом систему норми или нормативних елемената, било циљева, правила или других норми“(у Кувачић, И., 1990, стр.176. ) Поредак у овом смислу значи да је у складу са паравилима, циљевима, или неким другим нормама које улазе у састав нормативног система. У вези са нормативним поретком треба напоменути две ствари: Можемо закључити да друштвени поредак постаје увек фактички када је доступан научној анализи и као такав не може бити стабилан без функционисања нормативних елемената. Хобс је сматрао да је човек вођен мноштвом страсти, човек није лишен разума већ је он у служби њих (способност да се одреде путеви и средстава за прибавњаље оног што човек жели.) Ако се човек страстима руководи рационално онда се јавља проблем:
„Да ли је и уз које услове то могуће у ситауцији када мноштво људи делују један према другоме?“(у Кувачић, И.,1990, стр.177)
Односно, да ли је могуће и под којим условима да човек рационално следи своје страсти у ситуацији када мноштво људи делује један према другом. „Ако узмемо једну другу чињеницу, коју Хобс означава као „једнакост наде,“ постаје одлучујићи проблем поретка у нормативном смислу дохватљивости циљева, задовољавања страсти“.(у Кувачић, И.,1990, стр177) Односно, основи проблема нормативног поретка лежи у могућности сваког човека да оствари свој циљ и да све његове страсти буду задовољене користећи се разним средствима пре свега преварама и агресијом.
Сваки човек вођен разумом настоји да оствари своје циљеве применом најефиксанијих средстава којима располаже. Циљ сваког човека се састоји од:
o Задобијања признања друхих људи
Да би остварио свој циљ, човек се руководи средставима као што су насиље и превара. Као резултат неограниченог коришћења ових средстава јесте уништавање и покоравање једних од стране других. „Цели систем акције претвориће се у ратно стање.“(у Кувачић, И.,1990, стр. 177) Односно, Хобс хоће да каже да постизање људских циљева са нормативног стајалишта представља хаос а не ред. То је стање где постизање сваког циља постаје немогуће и у којем је људски живот осамљен, сиромашан, груб и оскудан. То представња његово схавтање природног стања као рата свих против свију, стање где је човек човеку вук.
Да би се заштитили од насиља и агресије људи уговорно пристају на ограничавање своје слободе, и једино се на тај начин спречава рат свих против свију и осигурава ред и мир.
„Та нестабилност, коначно, почива на оскудности ствари за које постоји општа потражња, које како каже Хобс, желе два човека или више њих, но које обојица не могу користити“ (у Кувачић, И.,1990, стр.178) Односно, разлози за нестабилоност поретака према мишљељу Хобса леже пре свега у недостатку ствари за којима постоји општа потражња и које не могу сви поседовати. Једни су увек лишени оног чиме су други овладали.
Из овог можемо закључити да појам моћи заузима централно место у аналази поретка.
Односно, Хобс хоће да каже да човек једино захаваљујући количини моћи коју поседује може да присваја ставари из природе (у природном стању не постоји приватна својина) и да на тај начин себи обезбеди неко добру будућност. Моћ је извор поделе међу људима (не поседују сви једнаку моћ), јер ако два човека желе исту ствар а обојица је не могу имати они постају непријатељи и теже да један другог униште.
Што се друштвеног уговора тиче он има примаран значај као оквир поретка. Дирекем сматра да би без њега људи били стално у стању рата. Међутим стварни живот није увек рат. Интереси могу бити тако ускалђени да се ублажи латентно непријатељство међу људима и да више унапређују корист и сардњу уместо узајамног уништавања. Узајамно ускалђивање интереса одвија се у оквиру правила која су независна од индивидуалних мотива уговорних страна. Од ових чињеница почиње развој Диркемове теорије. Диркем оживљава посебан аспект Хобсовог проблема. Наиме својства индивидуалистичког поретка не могу се објаснити елементима од којих је формулисна утилитаристичка теорија која се кретала у правцу радикалног дуализма државе насупрот индивидуалним интересима и у њу је била укључена подела рада и диференцијација, која је битна карактерисика индивидуалистичког друштва и без ње не би било могуће друштво на утилитарној основи. Активности које утилитаристи имају на уму могу се догађати и оквирима поретка кога карактерише систем правила регулације. Без таквог поретка ситуација би прерасла у стање рата. Дирекем наглашава важност нормативних правила као система регулације. Што се Хобса тиче он се се приклонио различитом решењу од Диркемовог, -суверен кој ред одржава силом, претећи санкцијама а држава има улогу у наметању уговора. Хобсово схвартање нормантивног поретка представља полазнао становиште за изградњу и схватање Диркемове теорије али истовремено Диркемова теорија је супростављена Хбсовом схватању. Литература: Кувачић, И.,Функцонализам у социологији,Напријед,1990,175-180стр.
|
