USOCI: Неки принципи стратификације

Никола Јаковљевић SO10/66

Неки принципу стратификације: критичка анализа – Мелвин Тумин

Сматра се да је најпознатија функциолистичка теорија стратификација дело америчких социолога Кингслија Дејвиса и Вилберта Мура,односно њихов текст “Неки принципи стратификације”. Тумин је написао критичку анализу овог текста.

Тумин је аргументацију Дејвиса и Мура приказао у неколико ставова које је размотрио и објаснио.

“Неки положаји у сваком друштву су функционално важнији од других,па је за њихово држање потребна посебна вјештина” (Тумин,стр.356)

Као и што сам Тумин наводи овде је кључни појам “функционална важност”. Сматрао је да не можемо проценити,или направити скалу веће или мање функционалности.

Каже да: “У најбољем случају склони смо у првом реду,давању интуитивних процена.”(Тумин,стр.357 ). То је најбоље приказао на примеру односа између инжињера и неквалификованих радника у фабрици. Тврди да су и неквалификовани радници и инжењери подједнако важни и неопходни за функционисање фабрике.

Овде се може закључити да не постоји објективан начин вредновања функционалне важности.

“Само ограничен број идивидуа у саваком друштву има таленте који могу прерасти у вјештине прикладне за те положаје (то јест за функционално важније положаје)” ( Тумин,стр.358)

У овом аргументу Тумин уочава очигледни занемаривање на уочавању талената. Пише да: “што је друштво криће стратифицирано,то је мања шанаса да ће бити откривен неки нови податак о талентима његових чланова”

Под крућим друштвом вероватно подразумева она у којима је већа немарност. Таленти остају прикривени јер њихово исказивање зависи од средстава којима располажу родитељи. Богатство је неједнако расподељено,па ће и већи број становништва остати покривен својим талентима.

Из овога следи да “систем социјалне стратификације има теденцију ограничавања шанси које су прикладне за повећање ефикасности открића,регулације и увјежбавања важних талената” (Тумин,стр.358,359 )

Тумин сматра да је мотивација важна у процесу образовања, а неједнака расподела награђивања у једној генерацији има за последицу неједнаку расподелу у следећој генерацији. Тумин овде увиђа да неједнако усмерена мотивација негативно утиче на селекцију и обучавење вештина којим становништво располаже.

3. “Претварање талената у вјештине изискује период обучавања који тражи одређене жртве од учеснка” (Тумин,стр.359 )

У речи жртва; односно појму “жртвовања” Тумин види оправдања Дејвиса и Мура за члановае који су на привилегованим положајима. Поставља питање: “У нашем сувременом друштву,на примејер које су то жртве којима су подвргнуте талентиране особе у периоду обучавања?”(Тумин,стр.360 )

Даје одговор да су највећи губитци због немогућности зарађивања и из трошкова обучавања. Трошкове обучавања трпе родитељи,али они ту цену плаћају захваљујући свом привилегованом положају.

Тумин долази до закључка,тачније сматра да могућност родитеља даплате школовање своје деце награда друштва коју су заслужили положајем.

О жртвовању могућности зараде Тумин пише да је то губитак онога што би зарадили да се не подучавамо. Сматра да је првих десет година награђивања оправдано,због надокнаде онога што је обучена особа изгубила у периоду школовања. Такође сматра да се никако не може оправдати награђивање у току целог живота,јер ако се упореде обучавани и необучавани вршњаци,врло лако ћемо доћи до закључка да је доходак по глави у породици необучаваног радника мањи од обучаваног.

Тумин оправдава претпоставку да је време обучавања донекле жртвовање и да је чињеница да особа која се усавршава подлеже одређеним трошкове има,али не оправдава стратификацију друштвених положаја по тој основи.

“Да би се навело талентиране особе да се жртвују и приступе обучавању, њихови будући положаји морају имати привилеговани приступ ријетким и пожељним наградама које друштво пружа”

Ако предпоставимо да је обучавање неки вид жртвовања и да су таленти у друштву ретки,али ни тада немамо довољан разлог за награђивање и гуписање ткз. “прикладних талената” за неке положаје.

Тумин у вези са овим аргументом поставља низ питања,на која је одговорио у следећем аргументу.

“Та ријетка и пожељна добра састоје се од права и погодности која су природна или уграђена у положаје,а могу се класифицирати као ствари којие подносе ( а) одржавању и удобности;( б) расположењу и разоноди;(ц) самопоштовању и самопотврђивању.”
“Послједица диференцираног приступа главним друштвеним наградама је разлика у престжу и угледу који добивају разни слојеви. То је оно што, уз права и погодности,твори инстуционализацију друштвене неједнакости, то јест стратификацију.”

Познато је да се друштва разликују једна од дргих и по томе које врсте награда истичу. Постоји више могућих варијацаија како поједини типови награђивања могу имати утицај у функционисање друштва. Тумин је апсолутно управу када константује да престиж и углед прерастају у положаје који располажу разним наградама у моћи и власништву. Престиж у друштву добијају они који су усклађени са нормама друштва,односно конформисти,за разлику од других који не прихватају норме,који их сматрају неморалним и штетним,односно они се сматрају девијантнима.

“Ниједно друштво не вреднује своју омладину као мање моралну од ораслих особа,без обзира на то с колико више моћи одрасли привремено располажу.” (Тумин,стр.364.)

Ово је Туминов закључак следи из разматрања да ли је разлика у моћи између младих и старих ствара другачији поглед и различитио вредноване слојеве.

“Стога је социјална неједнакост међу разним слојевима у количини ријетких и пожељних добара и у количини престижа и угледа који добивају функционално позитивна и неизбјежна у сваком друштву” (Тумин,стр.364.)

Систем социјалне стратификације: Тумин каже да он ограничава могућност откривања талената. Што произилази из неједнаког приступа и мотивацији у процесу обучавања. Самим неоткривањем прикладних талената,односно не давањем истих шанси систем социјалне стратификације,ограничава ширење производних снага друштва. Овај систем гарантује елити политичку моћ,ограничава развој креативних могућности,ограничава могућност шире социјалне интеграције и неједнако расподељује мотивацију и учешће становништва.

Тумин је рационално искритиковао Дејвиса и Мура. Његова критика показује како социолог треба да сагледа свет око себе, како треба да допринесе што бољем сагледавању норми и разумевању неједнаке расподељености.

Тумин, Мелвин, Неки принципи стратификације: критичка анализа, у Кувачић, И., Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 1990: 356-367
Хараламбос, М, Социологија - теме и перспективе, Г.Маркетинг, Загреб, 2002

Зар се став "што је друштво криће стратифицирано,то је мања шанаса да ће бити откривен неки нови податак о талентима његових чланова” не односи на затвореност друштвене стратификације, а не на "немарност" коју ви помињете и која је последица затвореног карактера стратификације?

Show parent | Reply

Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

You are here