Писмо Индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД-а Пирсу | |
Студент: Немања Голушин Писмо Индијанског поглавице белом човеку Писмо, о коме ћу писати и чију ћу универзалну поруку покушати да одгонетнем, настало је пре, више од 150 година. Представља одговор индијанског поглавице племена Сијетла, председнику Пирсу, који је имао намеру да откупи земљу на којој су Индијанци живели. Занимљиво је да је већи део територије већ био узурпиран од стране белих досељеника, а овог пута уместо силе, амерички председник је понудио новац у замену за земљу. Поглавица Сијетл је рођен око 1790 године. 1850 године, када су белци почели масовно да насељавају индијанску територију, поглавица их је прихватио пријатељски и желео је миран живот у заједници. Чак је и прихватио хришћанство, а хришћанско име му је било Ноа. Из самог писма, јасно се могу уочити разлике, пре свега у култури и односу према природи. Разликујемо традиционалну (индијанску) и модерну културу, које стоје у сукобљеном односу. У наредном цитату ћу истаћи неке културне разлике: "Како можете купити или продати небо, топлину земље? Та идеја нам је страна" Само писмо почиње овом реченицом, где јасно можемо уочити да је белом човеку битнија материјална, а индијанском народу духовна страна природе, а сама идеја о продаји исте им се чини страном. Земљу на којој живе поглавица назива МАЈКОМ црвеног народа, и издиже је до нивоа култа и светиње. О повезаности црвеног човека са природом, јасно сведоче следећи цитати: "Мирисно цвеће наше су сестре, јелен, коњ, велики орао, сви они су наша браћа" "Стеновити врхунци, сочни пашњаци, топлина тела понија и човек – сви припадају истој породици" "Жубор воде глас је мога оца" Истиче чистоту природе и упозорава белог човека да неодговорно понашање према истој може имати катастрофалне последице за животиње, биљке и човека, пре свега. ''Шта год задеси животиње, убрзо снађе и човека'' У неку руку не чуди овакав однос према природи, и овде уочавамо поштовање обичаја и традиције. Али не можемо ни оспорити да је поглавица наговештавао проблеме који су и данас изражени у модерном друштву. У целом писму се помињу биљке, вода, природа, животиње, односно човеков однос према њима. Упозорења везана за овај проблем и поглавицино апеловање се показало основаним. Узмимо за пример појаву угрожених врста биљака и животиња, што је последица загађења тла и лова, односно неодговорног понашања. "Земља није његов брат, него његов непријатељ и када је покори он креће даље. Он за собом оставља гробове отаца и не брине се за њих " У овом цитату се говори о ширењу градова на рачун природе. Човек крчи шуме, загађује воду и прља околину, а није ни свестан да ће му се то једног дана обити о главу. Такође је у овом цитату изражено поштовање традиције (култ предака) "Највеће благо црвеног човека је ваздух" Можда један од највећих проблема у модерним друштвима- загађење ваздуха. Индустрија и саобраћај су главни узрочници загађења. Током сагоревања различитог горива, испушта се велика количина штетних материја у атмосферу. Последице загађења ваздуха су смог и киселе кише. У писму се помиње и ''Гвоздени коњ из којег сукља дим'' . Овде поглавица говори о појави жељезнице која је допринела и убрзала урбанизацију, а самим ти и загађење. "Ако човек пљује на земљу, пљује себи у лице" Фасцинанто је колико је висока свест о загађењу код поглавице, а колико је на ниском нивоу код белих људи. Што се тиче цитата, поглавица жели да каже да ћемо живети у ложијим условима, уколико се загађење не смањи (што се и потврдило). Гледајући са ове тачке намеће се питање: Живимо ли боље сада или је живот био квалитетнији пре појаве индустрије и великих градова? Имајмо на уму да би многе државе дале читаво богатство за чисту воду и чист ваздух. ''Где је орао? Одлетео. Правом живљењу је крај, почиње борба за опстанак'' Ово је закључна реченица, која добија на тежини уколико се узму у обзир услови у којима данас живимо. Писмо поглавице Сијетл се сваке године 5. Јуна шаље цвим председницима држава у свету, као еколошки манифест (опомена) , у циљу подизања свести и проблема глобалног загађења. Као реакција на загађење и актуелне проблеме јављају се еколошки покрети. Основно гесло ових покрета је ''Мисли глобално- делуј локално'' Литература: 1.Писмо Индијанског поглавице племена Сијетла Председнику САД-а Пирсу из 1854 у “Нови свет је могућ” , аутори Дуња и Љубодраг Симоновић , Београд 2007 ; 2.http://www.sadaovdje.com/portal/razno/indijanski-poglavica-seattle/ |