 | Klajv Ponting- Osnove nejednakosti |
|
Зачетке процеса неједнакости Клајв Понтинг налази још у првим деценијама европске експанзије током XV века. Сматрао је да су се чак и тада могле уочити основне карактеристике и тежње европске економије, које су обликовале тадашњи свет, а чије последице можемо видети и данас. Јер неоспорно је то , да је управо Европа, та која је својим освајањима успела да повеже више регија и различите делове света и да створи светску економију, чије je токове је држала у својим рукама. Сам Понтинг нас упућује на начин на који је тај економски и привредни систем функционисао, следећим речима “Привреде колонија биле су обликоване и орјентисане тако да опслужују потражњу економије у земљи –матици. Развијала се пољопривредна производња за европско тржиште и уводили нови усеви као реакција на промене у потражњи и нове индустријске процесе. Упоредно је значајно расла европска потражња за сировинама, а колоније и зависне економије широм света биле су идеално извориште сировина “. (Понтинг Клајв, 2009, стр. 181) Управо водећи се таквим циљевима, задовољити искључиво потребе свог тржишта и при том профитирати што више, европљани су успели да из корена промене читаве постојеће пољопривредне , еколошке, друштвене, политичке системе, а време је показало колико су те промене далекосежне и погубне. Конкретно, промене у пољопривреди и екологији су неизбежно биле повезанe, јер како каже Понтинг „ На сва три континента, производни метод је био условљен тиме ко поседује, земљу и капитал, врстама усева и начином прераде „( Понтинг Клајв, 2009, стр. 188). Тако да је и сама пољоривреда колонизованих земаља била подређена и преобликована према захтевима европског тржишта. Најплодније земљиште је одузимано домороцима и присвајано. Традиционални пољопривредни системи, kоји су били прилагођени поднебљу и који су минимално нарушавали постојеће еколошке системе, замењени су специјализованим системима који су били искључиво усмерени на гајење малог броја усева намењених извозу. А то је довело до исцрпљивања тла и смањивалo биолошку разноврсности. Уско повезано са тим одиграле су се и велике друштвене промене. Након модификовања пољопривредног система, који је омогућио извоз, а нарочито луксузне робе попут чаја, кафе, дувана, колонијалне силе су полако почеле да акумулирају капитал. Како се полако нагомилавао профит у „земљама-матицама“, тако је и животни стандард људи који су живелу у њима растао, а самим тим је порасла потражњa на тржишту. Управо због тога се јавила потрба за све већом количином радне снаге. Тако да је све више почела да се развија трговина робљем . Да би се схватиле размере те трговине Понтинг истиче „ У XVIII веку та трговина доживљава врхунац: тада је превезено 6.130.000 људи-80.000 робова годишње последње две деценије века“. (Понтинг Клајв, 2009, стр. 183). А да би нагласио колико су у ствари колонијалне силе профитирале наводи следећу чињеницу „Током деведесетих (мисли се на XVIII век) такав роб се куповао за 20 енглеских фунти, што је била вредност шећера који би један роб произвео за годину дана“. (Понтинг Клајв, 2009, стр. 184). Када је тридесетих година деветнаестог века почело укидање ропства, извори јефтине радне снаге постају Кина и Индија. Чак и након укидања ропства и осамостављивања колонија, велике силе су и даље држале конце у својим рукама, јер су поред капитала имале и политичку моћ која је управо из њега проистекла.
Последице овог процеса данас „ Када колонијална или неоколонијална сила једном укалупи економију, а индустријске земље и њихове коропрације задрже финансијску и комерцијалну моћ путем трговине која је успостављена у њихову корист, веома је тешко променити курс. У таквим околностима, већина земаља није имала алтернативе до да покуша да повећа приходе од извоза производећи, што више извозних усева, које су увеле колонијалне силе“ ( Понтинг Клајв, 2009, стр. 196-197). Другим речима бившим колонијама није преостало ништа друго осим да и даље задовољавају економске потребе великих сила, на уштрб своје економије које би у противном доживеле крах. Некадашње колоније постале су зависне од извоза , стабилност читавог душтвеног система зависи управо од тог економског фактора . Пример за то је Фиџи у коме је до осмадесетих година прошлог века и даље била доминантна производња шећера „Чинила је четири петине извоза и запошљавала петину становништва. Отуда су осцилације цене шећера имале увећан ефекат на привреду- ако цена падне, било је тешко увозити робу, плате радника су се смањивале или су отпуштани“. (Понтинг Клајв, 2009, стр. 196 ) Иако је већина плантажа данас нациопнализовано, оне само не могу да утичу на то да ли цене осцилирају или не. Јер и даље зависе од великих европских и америчких коропрација које прерађују и врше маркетинг и дистрибуцију производа. Као пример Понтинг наводи велике компаније за производњу чаја Brooke Bond која „ Сада поседује само 1% плантажа на Шри Ланки, али контролише трећину извоза чаја те земље“. ( Понтинг Клајв, 2009, стр.197) Још један велики парадокс овакве економије је и то што иако су земље у развоју, најсиромашније, оне управо представљају највеће извознике хране. „Чак 20% светске трговине храном иде од њих према индустијализованим земљама, а само 12% у обратном смеру“. ( Понтинг Клајв, 2009, стр. 197). До којих граница иде овај парадокс најбоље приказује пример Костарике која је између 1960. И 1972. била један од највећих извозника говедине, али зато јако мали потошач те исте намирнице. Поинтинг стога наглашава поражавајућу чињеницу „Просечна америчка мачка данас конзумира више говедине него становник Костарике“. (Понтинг Клајв, 2009, стр.198) Из свега овога се види да је „ Начин на који је један део света- западна Европа, Северна Америка и колоније насељене белцима- постао „развијен“ и начин на који је други део света постао „неразвијен“, нису одвојене појаве“.( Понтинг Клајв, 2009, стр. 2007). Управо због сви ових разлог, бише колоније су данас једне од најсиромаснијих земаља у свету, ту имамо пример Јужне Америке, Африке, Индије. Јер су се управо „ развијене“ земље развијале неумерним експлоатисањем њихових сировина и акумулацијом капитала стеченог на тај начин, што им је обезбедило позицију коју и данас заузимају. Менајући привреду освојених земаља и стављајући их у зависан положај Литература: Понтинг Клајв, Еколошка историја света ,Београд, 2009, стр. 180-188, 195-198, 203-208 |
