Социолошка имагинација
„Социолошка имагинација је способност кретања од најбезличнијих и најудаљенијих трансформација људске природе до најинтимнијих карактеристика људске јединке, а уз то и способност уочавања односа између једног и другог.“ (Милс 1964,12)
Социолошка имагинација је способност обједињавања биографског, структуралног и историјског аспекта људског друштва, односно способност пребацивања са једне перспективе на другу и способност уочавања њиховог односа. Да бисмо разумели ове аспекте и њихов међусобни однос детаљније ћу их објаснити.
Биографски аспект је најбоље посматрати кроз личне тешкоће. Личне тешкоће представљају тешкоће појединца које ће се одразити на ограничену средину у којој појединац живи. Оне се неће у великој мери осећати на нивоу целокупног друштва, већ ће се осећати на један мали део друштва, на локалну средину на коју појединац делује. Друштво очекује од појединца да ће проблеме сам решити. Појединац ће своје тешкоће решавати у границама околине на коју делује.
„Јавни проблеми се односе на нешто што превазилази ту локалну средину појединца и оквире његовог унутрашњег живота.“ (Милс 1964,13)
Такви проблеми су проблеми од друштвеног, односно јавног значаја и имају одјека у целом друштву и неће се ограничити на локалну средину као што је то случај са личним проблемима.
„Поседовати свест о идеји друштвене структуре и њоме се разумно и са осећањем служити значи располагати способношћу установљавања таквих веза између веома разнородних амбијената. Бити у стању то урадити значи поседовати социолошку имагинацију.“ (Милс 1964,15)
На многим примерима се може уочити, да је поседовање свести о друштвеној структури и повезивање проблема са разним аспектима друштва неопходно да би се проблем разумео и решио. Однос, односно везу између личног и јавног проблема можемо уочити на следећем примеру.
Уколико је у граду од 30.000 становника једна особа наркоман, тај ће се проблем сматрати личним и људи ће очекивати да ће појединац у складу са његовом вољом решити тај проблем. Међутим, уколико у том истом граду стопа наркоманије међу младима се попне на 40%, онда ће се тај проблем сматрати великим друштвеним проблемом који појединац неће моћи сам да реши својом вољом. Овај проблем указује на општи, структурални друштвени проблем не бриге о младима у коју је запала породица као и друштво и друге институције са њима у вези. Докле год друштво не буде обратило пажњу на младе као изузетно рањиву категорију друштва и све док породица, државне институције као и многе друге институције са њима у вези не буду схватиле велику опасност која не брига о младима може да проузрокује, воље појединаца да се отргну од наркоманије неће бити довољне да се реши проблем наркоманије у друштву. Овај проблем наводи и на размишљање о стању породице у друштву, о друштвеним, економским и социјалним приликама тог друштва, о историјском периоду у коме се то друштво налази као и о утицајима разних култура и покрета на младе.
Дакле, да би се могао разумети и решити проблем неопходно је узроке проблема потражити у ширим друштвеним и историјским аспектима. Овде се може уочити да оно што појединац доживљава, врло често је последица општих, друштвених, структуралних проблема као и да су решавање проблема појединца врло често онемогућена структуралним проблемима које појединац као индивидуа не може сам да реши. Да би се неки проблем решио, неопходно га је истински разумети, а да би се проблеми разумели неопходно их је посматрати из више перспектива. Ослањајући се на социолошку имагинацију појединац ће проширити своје видике у проналажењу проблема, тако да онај појединац који није поседовао способност социолошке имагинације ће, не само проблеме, већ и читаву своју околину посматрати и тумачити другачије, свеобухватније. Дотадашња устаљења мишљења биће подвргнута проверавању и испитивању.
Марко Милутиновић
......
Милс, Рајт; Социолошка имагинација, Савремена школа, Београд 1964, стр. 9-15
Хараламбос, Мајкл и Холборн, Мартин, Социолошка имагинација, Социологија: Теме и перспективе, Загреб, 2002 стр. 20-21 |