 | Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род |
|
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ СМЕР СОЦИОЛОГИЈА ПРИРОДА И ДРУШТВО -ПОЛ И РОД- Породица између хијерархије и симетрије односа пол-род МЕНТОР СТУДЕНТ Проф. Вера Вратуша Марија Минић Бр.инд. СО10/3 Децембар 2010. Београд УВОД Класно друштво, на свом тржишту рада и капитала, у једном хаотичном дејству на сваког појединца, утиче на супротстављеност полова стварајући неконтролисано неспокојство у грађанству. Насупрот томе, јавља се породица која ће бити уточиште, институција која се, пре свега, базира на љубави као главном осећању. Она ће бити супротност том класном друштву, „оаза“ где ће се неговати спокој, и уживати у хармонији која би требало да влада у њој. АУТОРИТЕТ ОЦА Можда као најважнија улога породице, најплеменитија, била је да васпитава и социјализује своје потомке. „Али упркос тим племенитим тежњама и идеолошким фантазијама, у породици је задржана и одржана клица оног традиционалног, ауторитарног поретка неједнакости и хијерархије као гаранција континуитета и опстанка класе на власти.“ (А.Милић, 2007, стр.54) У тој новој грађанској породици, поново се јавља ауторитет оца, који својим радом, односно зарађивању и издржавању породице, постаје главни „господар“ породице. Према традиционалном стереотипу улога полова, отац који је успешан на економском, тј. пословном плану, тада достиже мушки идеал брижног супруга и оца. (уп. У.Бек, 2001, стр.185) Самим тим што постаје издржаватељ породице, отац постаје главна фигура у њој, док су остали чланови, нарочито мајка, по значају за породицу далеко испод њега. Како се друштво које се залагало за једнакост није могло носити са тим објашњењем ауторитета оца, даје се друго објашњење (односно неки вид оправдања) по којем отац постаје најважнији за васпитавање својих потомака. Најзначајнија теорија која се бави улогом мушкарца у породици је Фројдова теорија, која мушкарца не посматра као мужа, нити љубавника, већ се њиме искључиво бави као оцем. (уп. А.Милић, 2007, 54) Улога оца, који је задужен за социјализацију и васпитање деце, се сада описује као најзначајнија, док улога мајке бива двоструко занемарена у односу на очеву. ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ УЛОГА ПОЛОВА Постепено, са развојем друштва, долази до уједначавања значаја полова. У новом, такозваном модерном друштву, почиње да нестаје ауторитарна фигура оца, да слаби његова улога, а све више долази до приближавања значаја оба пола у опстанку породице. „Сваки пол је владалац у својој сфери делатности и улога, а само заједно омогућавају породицу као „perpetuum mobile“ грађанског друштва.“ (а.Милић, 2007, стр.54.) У том „новом“, грађанском друштву, жени се омогућава да се образује. Стичући образовање, жена се запошљава и заузима места која су некад била привилегија мушкараца. Самим тим, изједначавају се улоге оца и мајке, обоје постају финансијски издржаваоци породице. Осим тога, жена бива задужена да на најлепши начин врши улогу мајке, да буде уз децу и васпитава их. Више се не намеће само улога оца у социјализацији својих потомака, већ и мајка добија у томе значајну функцију. У једној емпиријској студији, коју су 1985.године објавиле С.Мек-Гекел и У.Милер, наводи се да се у том времену почињу изузетно ценити жене које су самосталне, жене које су способне да управљају својим стварима и стварима својих чланова породице, растерећујући тиме мушкарце. У погледу на овакве жене налазимо много задовољних мушкараца, како ауторке кажу. Али, проблем настаје када та еманципација жена почиње да угрожава саме мушкарце, када се пред њих постављају захтеви и када им се интереси разликују. (уп. У.Бек, 2001. стр.183). ЕМАНЦИПАЦИЈА ЖЕНА „Улазећи у поље рада, жена јача своју позицију, мада још увек недовољно да би ослабила супротну мужевљеву, али довољно снажно да би угрозила хијерархију групног породичног поретка, слабећи тиме позиције породице у целини.“ (А.Милић, 2007, стр.55) Како се жена све више оспособљава за послове које је до скора само мушкарац обављао, и доказујући се у разним професијама, расте све више свест о равноправности са мушкарцима, па и о превазилажењу њих. Жена, свесна својих вредности, тражи своје место у друштву, своје место у породици, не желећи да буде сенка човека и мушкарца. Жена својом еманципацијом и равноправним положајем са мушкарцем, ствара недоумицу како ће се у будућности развијати породични односи. Поставља се питање хоће ли те промене у улози „ослобођене“ жене довести до пропасти породице или не... ЗАКЉУЧАК Управо на питање да ли ће породица опстати у будућности, или ће припасти епохи која нестаје, Улрих Бек у својој књизи „Ризично друштво“, занимљиво одговара, говорећи да се може рећи једно јасно „ДА“ и једно јасно „НЕ“. Наиме, он то образлаже тиме што се у Европи све више бележи раст развода бракова, све више људи се одлучује на самачки живот или живот удвоје, све више је ванбрачних заједница... Подаци које нам аутор даје нам показују да је у будућности неминован пропаст како брака, тако и породице. Међутим, аутор наводи како се томе супротставља значајан број неразведених бракова, затим наводи омладину, која и даље тежи животу у породици, а верност у браку сматра као подразумевану. (2001, стр. 175 и сл.) Питање је како ће се даље све развијати, хоће ли се разбити баријере „мушких“ и „женских“ послова, „мушких“ и „женских“ улога. Па, ако се те баријере уклоне, хоће ли то утицати на постојање породице, хоће ли она и даље бити „оаза“ спокоја и нежности, оаза љубави. Можда би на то питање могла да нам одговори футурологија, али можда. За сада остаје да „чекамо“ ту будућност, и да онда сами дођемо до одговора... -ЛИТЕРАТУРА- ________________________________________ 1. Милић, Анђелка, (2007.год.) Социологија породице, критика и изазови, Београд, Чигоја штампа 2. Бек, Улрих, (2001.год.) Ризично друштво, Београд, Филип Вишњић |
