Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

СОЦИОЛОГИЈА У НОВОМ КЉУЧУ
-Социологија као начин гледања-



Социологија је у новом времену, у периоду 50-их и 60-их година доживела велику популарност као нова и перспективна наука
у домену откривања целокупног узрока колективног живота људи, иако су критичари критиковали њене методе, теорију...
Управо из тог разлога социолози хтели су да појасне сам домен социологије као науке. '' Потребно је разјаснити шта социологија
може а шта неможе да учини.''(Бергер,Келнер;33) што је сигурно рационални и објективни домен истраживанја. Социологија као
веома посебна наука, која темељно настоји да продре у корене друштвене структуре и тиме га што детаљније на себи
својствен начин објасни, из свог посебног угла, и начина на који она то спроводи. Роберт Мертон увео је термин манифестне и латентне функције
у настојању да дубље објасни циљеве одређених институција.'Манифестна' функција образовања је да преноси знање али такође у
исто време и да одржи класне баријере (Бергер,Келнер 32). Овим може се директно сагледати овакав рационално гледање на ствари
из перспективе социолога, и тежња ''да примени своја сазнања на рационално 'побољшавање' дрштва''.(Бергер,Келнер 34)
Са појавом новог начина размишљања тј.увођења прогресивног марксистичког учења, па и Диркемовог позитивистичког начина
целокупна 'примењена' социологија добија карактеристике свог времена,што је и нормално за једну науку да увек прати трендове
и буде у кораку са вредностима свог времена,али да се такође неизоставно мења''Социологија као дисциплина, у том случају, не
може а да не покуша да увек изнова осваја поглед на целину савременог друштва''.(Бергер,келнер 36)
Вебер као један од најзначајнијих социолога, у свом раду био је изразито посвећен, ''научној рационалности модерног Запада, разумео
је веома прецизно шта значи за изучавање човековог света''.(Бергер,Келнер 37) и самим тим многе ауторе навео на овакво размишљање.
Током свог развитка начина гледања на друштво, па и на начин на који би оно требало да се поправи.
Позитивисти за разлику од Вебера, имају потпуно друго становиште.Њихов метод гледања бива '' суштински позитивистички, ослањајући
се на природне науке'' па као такав и није правио разлику ( Диркем ) између онога сто јесте и што би требало да буде у друштвеној
стварности. (Бергер,Келнер 38)
Данас социологија може разумно показати шта може, у свом домену научног истразивања признати границе, али такође неограничити се
на само једнострану анализу, може схватити јаз између 'научног', рационалног па и историског становиштва и баш зато може
схватити шта је '' Следећи корак'' у свету у ком живимо и дати суд и савет за будуће.








Литература:
Бергер, Х; Келнер, П, Социологија у новом кључу, Ниш, 30−42.

Владан Павловић