Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

„Усуђујем се рећи да, пошто сам створио и развио ову нову фундаменталну науку, према којој коначно све друге науке треба да буду посматране само као неопходни претходни ступњеви...“ (Конт, 336)
+Овде Конт говори о нераскидивој вези социологије и других наука, које су допринеле њеном настајању и самом процесу развијања, и којима ће социологија, као врхунац научне мисли, повратити све те услуге и сама допринети усавршавању тих 'ранијих наука'. Он посебно наглашава повезаност с биологијом, која може много да допринесе знањима о људској природи и која треба да контролише, чак и исправља социолошке спекулације.
„Позитивна метода је нужно, као и теолошка или метафизичка, континуирано дело читавог човечанства, без икаковог посебног изумитеља.“ (Конт, 336)
+Позитивна метода, дакле, настаје као последица развијања рационалне, научне мисли код људи уопште, и чије је становиште, по Конту ,,Једино истински филозофско“. (Конт, 336)
,,Између почетног или математичког и коначног или социолошког ступња разликују се три посредне фазе: с једне стране астрономски ступањ који допуњује први, с друге стране биолошки ступањ којим се припрема последњи, и напокон, у тачном средишту велике логичке еволуције, физичко-хемијски ступањ...'' (Конт, 337)
+Ово су, заправо, међу стадијуми који подробније објашњавају Контов закон три стадијума, теолошког, метафизичког, и коначно позитивног (научног), од којих се последњи управља законима и опсервацијом, пре него претпоставкама заснованим на имагинацији.
„Између практичних захтева и теоријских задовољења, позитивна ће филозофија политички примењена нужно водити човечанство социјалном систему који најбоље одговара његовој природи и који ће по хомогености, по ширини и стабилности далеко надмашити све што је прошлост икада могла пружити“ (Конт, 340)
+Самим тим што разуме њихову природу, позитивна филозофија може да помогне људима, тако што ће тежити социјалном систему који, у суштини, одговара људској природи.
„Позитивизам се у бити састоји од филозофије и политике које су неодвојиве, тако да једна образује основу, а друга циљ истог универзалног система у коме се интелигенција и социјалибитет налазе у тесној комбинацији“ (Конт, 343)
+Наглашава неодвојивост интелигенције и социјабилитета. Без разума нема друштва, а ако има разума и друштва, мора бити и политике.
,,Непознавање реалних закона социјабилитете манифестује се најпре у опасниј тенденцији комунизма за тоталним угушењем индивидуалитета...Ова екстремна хипотеза помаже да се схвати колико је индивидуалитет неопходан нашој социјалниј природи.'' (Конт, 343)
+Наглашава се важност индивидуалног бића, као дела колективног организма.
,,Спокојнији и ефикаснији од комунизма због тога што је истинитији, позитивизам представља такође шире и комплетније решење великих социјалних потешкоћа.'' (Конт, 343)
+Овај цитат може се допунити још једним, који га мало боље објашњава, говорећи о универзалној премоћи социјалног осећаја и три битне карактеристике позитивизма:
,,Љубав за принцип, ред за основу и прогрес за циљ; такав је темељни карактер дефинитивног режима који ће позитивизам инаугурирати систематизујући целокупну нашу егзистенцију, личну и друштвену, помоћу трајне комбинације осећаја, разума и активности...'' (Конт, 343)
,,Наша логичка конституција биће комплетна и трајна само после интимне комбинације двају метода.'' (Конт, 345)
+Овде Конт говори о сарадњи субјективне и објективне методе, од којих прва управља духом детаља, а друга духом целине, и које су једнако неопходне за наше реалне конструкције.
,,Оснивање социологије дозвољава субјективној методи да најзад стекне поѕитивитет који јој је недостајао, постављајући нас неопозиво на заиста универзални становиште.'' (Конт, 345)
„Позитивно истразивање треба да буде расчлањено у два битна дела: један статички који се односи на темељну природу великог организма, други динамички који се односи на његову нужну еволуцију.“ (Конт, 346)
+Друштвена статика која се односи на егзистенцију , тачније коегзистенцију елемената, а друштвена динамика на развитак:
,,Наше се динамичко изучавање своди на директно процењивање теоријског успона.'' (Конт, 348)
,,Социологија треба нарочито да се схвати из динамичког аспекта, потчињавајући му статичко процењивање.'' (Конт, 346)
+То је зато што, ако се статичка социологија изолује, посматра невезано за соц. динамику, она ,,...остати неспособна да управља реалним животом.'' (Конт, 345), због тога што акција увек има премоћ над посматрањем.
,,Да би се објаснила та премоћ, треба интелигенцију и активитет посматрати као да спонтано теже преме истом општем одређењу, универзалном реду, где један настоји да га упозна да би други могао да га модификује...'' (Конт, 338)

Литература: Конт, Огист; Систем позитивне политике, 1851-1854, стр. 336-349
Адамовић Александра