|
Недељно саопштење
Сиромаштво, незапосленост и социјална искљученост
Као увод можемо да кренемо са појмом социјалне искључености, који се помиње 1989.године у оквиру Европске социјалне повеље Европске уније.
„Социјална искљученост се најчешће поима као зачарни круг који има три саставнице: незапосленост, сиромаштво и социјалну изолацију.”(Група аутора, 2006, стр.12)
Прво незапосленост води полако у стање сиромаштва, чим не радимо, немамо никаква примања, а чим немамо новца западамо у социјалну изолацију и конфликтне односе у породици, не можемо да купујемо пр.новине, нисмо информисани у свету око нас.
„Ако се социјална искљученост поима прије свега као искљученост из тржишта рада, онда је образовање један од кључних механизама социјалног укључивања.”(Група аутора, 2006, стр.13)
Незапослености је некад узрок, неко ко поседује развијен таленат, у одређеној области, а нажалост нема стечену диплому за ту област да би могао да стекне услове за тржиште рада.Тако да би неко дошао на одређени положај пресудна је ипак диплома одређеног нивоа образовања.
„Социјалну искљученост ваља разумјети као размјерно трајну, вишеструко увјетовану, и вишедимензионалну депривираност(прикраћеност) појединца.”(Група аутора, 2006,стр.26)
Особе које су социјално искључене су ускраћене образовањем коришћењем здравствених услуга, одласка на неке културне манифестације...
„Израз социјална искљученост се најчешће користи при описивању положаја неких друштвених скупина, као што су сиромашни, незапослени, млади или Роми.”(Група аутора, 2006, стр.14)
Ове друштвене, скупине најлакше подпадају под социјалну искљученост, јер не поседује довољно новца како би себи приуштили бољи начин живота.
„Мањинске скупине чешће се суочавају с ризицима социјалног искључавања.То врједи и за мањинске етничке скупине, међу којима треба издвојити Роме, као најизразитије маргинализирану популацију.”( Група аутора, 2006, стр.23)
Управо мањинске етничке скупине су највише изложене социјалној ексклузији због своје различитости, иако декларација о људским правима човека каже да сви имају иста права и да треба поштовати људе који се разликују.”
Један од Рома у Међимурју каже: „Дјеца су овдје дискриминирана у школи.Родитељи неромске дејце су против тога да њихова дјеца буду у разреду са ромском дјецом-кажу да би радије убили своју дјецу него да им допустили да сједе у клупи са Ромима. ”( Група аутора, 2006, стр.52)
Ово је један стварно алармантан податак, нарочито у XXI веку, где се стално говори о неким правима и једнакости.Често људи неромске националности посматрају Роме као инфериорну расу, управо због њихових неадекватних услова живота(пре свега мислим на нехигијену и матријлно стање(сиромаштво)), а нико од обичних људи да се укључи да им помогне.
„Сиромаштво је по правилу повезано са неким демографским и социјалним објилежијма (спол, доб, економска активност и сл.).”(Група аутора, 2006, стр.18)
Сиромаштво је често повезано са старим људима који живе само од својих малих пензија или чак од социјалне помоћи, који нису у физичкој могућности да раде и једва састављају крај са крајем, како би могли да преживе.На овај цитат бих могла да надовежем цитат који говори о полу.
„Узроци сиромаштва међу женама стога су исход сложених чимбеника који се међусобно појачавају и који потјечу из ограничења што их женама тренутачна сполна подјела рад и претпоставке о финацијској овисности жена о мушкарцима.”(Глединнинг и Миллар, 1994; Хараламбос,М. и Холборн,М., 2002,стр.313)
Сиромаштво је израженије међу женама, јер могу да раде само одређене(лакше послове у односу на мушкарце,због своје конституције) и жене су често самохране мајке.
„Баратање новцем уз мале приходе захтева умјеће;а шта су људи сиромашнији, морају у томе бити умјешнији.Не изненеђује да први пут неки у томе не успију, но знатно је важнији начин на који милијуни људи успијевају с приходима који једва достју и за најнужније потребе.”(Кемпсон, 1996, стр.15; Хараламбос,М. и Холборн,М., 2002,стр.315)
Много је тешко развлачити мало новца за све неопходне потребе, најосновнију храну,хигијену итд.,нарочито је то тешко у породицама са малом децом, где нарочито треба бити вешт економиста.
„Запосленост има темељну улогу у сваком друштву.Људе често одрђујемо(а и они себе) овисно,о томе што раде у животу.”( Група аутора, 2006, стр.38)
У зависности којим послом се бавите људи ће вас другачије гледати, ако се бавите криминалним радњама, људи ће онда гајити извесне анимозитете према вама, али ако сте лекар људи ће на вас гледати позитивно, јер посао којим се бавите је хуман.
„Готово није потребно подсјећти да тржиште рада није савршено, тако да истодобно постоји незапосленост и велика потражња радника.”( Група аутора, 2006, стр.39)
Овакви случајеви присутни су и у нашој земљи где имамо конкретан пример професоре хемије за којима је велика потражња, а има доста незпослених који нису из ове струке или пример за програмере чији се проценат постојања у свету може изразити у промилима, а чија је потражња велика и где они пошто их има мало не могу да попуне та места и опет је присутна незапосленост.Овде је проблем у недовољном постојању особа одређених струка и сталног мењања тржишта рада.
„У готово свим чланицама ЕУ-а најважнији чимбеник који придоноси сиромаштву и социјалној искључености јест незапосленост, поготово она дуготрајна.”( Група аутора, 2006, стр.41)
Дуготрајна незапосленост отприлике подразумева стање без радног односа око две године и овакав вид незапослености доприноси погоршању здравствене ситуације индивидуе, где долази до стварања различитих стресова.Сем што полако остајемо без новца, црпимо ако имамо неку уштеђевину, полако губимо и здравље и искључујемо могућност поновног запошљавања, где сукцесивно тонемо у сиромаштво.
„Немају сви незапослени једнаку вјероватност запошљавања, јер њихове различите карактеристике могу утјецати на вјеровјатност њихова запошљавања.”( Група аутора, 2006, стр.36)
Под овим подразумевамо разлику у полу, старости и физичкиј способности.Пример за конкурс за посао где се тражи медецински техничар(за неговање старих и болесних лица) пре ће се изабрати особа женског пола, због своје брижности по природи.Али исто тако мушкарци имају предиспозиоције у запошљавању у другим пословима.
„Acheson Report наводи да незапослени, поготово ако су корисници социјалне скрби, имају знатно нижу разину психолошке стабилности, и често су подложни депресији и незадовољству, све до самоозљјеђивања и самоубојства.”( Група аутора, 2006, стр.38)
Незапослени често западају у стање депресије, јер мисле да су мање вредни од осталих, виде да не могу да помогну својој породици и излаз траже у суициду.
Литература:
-Зоран Шућар, Тео Матковић, Александар Штулхофер, Бранимир Шверко, Предраг Бајаковић, Јасмина Папа, Никола Пастуовић, Матија Шкерго, „Програм уједињених народа за равој”-Сиромаштво, незапосленост и социјална искљученост,Загреб, 2006.
Књига је достпна у е-издању на сајту www.undp.hr
-Мишел Хараламбос, Мартин Холборн, Социологија теме и перспективе, Голден маркетинг, Загреб, 2002. |