Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Uvod u sociologiju 1

Nedeljno saopštenje

Tema:Samoupravljanje i društveno heteroupravljanje:Građansko društvo i država


Ukoliko se želimo baviti ovom temom, treba najpre objasniti pojmove pomenute u naslovu teksta.
„Samoupravljanje predstavlja ekonomske i društvene jedinice koje su u toj meri male da njihove proizvodne aktivnosti, kao i raspodela i definicija poslova u njima, mogu istoj teritorijalnoj zajednici da obezbede različitost ljudskih sposobnosti i talenata, bogatstvo međuljudskih razmena i mogućnost da se bar deo proizvodnje odvoji za zadovoljenje lokalnih poslova i želja(...).Samoupravljanje pretpostavlja određeni minimum lokalne samostalnosti.“
(Gorc, A. 1982.70.str.)
Samoupravljanje je odlika manjih građanskih društava.Odnosi se na funkcionisanje malih društvenih jedinica u kojima ne postoji veliko uplitanje države već je zastupljeno unutršnje regulisanje društvenih odnosa.Suprotnost samoupravljanju predstavlja heteroupravljanje.Samoupravljanje prestavlja jedan vid zatvorenosti društva u ekonomskom, političkom i socijalnom smislu.
„Građansko društvo predstavlja tkivo društvenih odnosa koje ljudi međusobno uspostavljaju u okviru grupa i zajednica,koje svoje postojanje ne duguju ni nekom posredovanju niti nekom institucionalnom aktu od strane države.“( Gorc, A. 1982.66.str.)
Kao što je već pomenuto, u samoupravljanju nema državnog intervencionizma i bilo da se radi o stanarima jednog stambenog bloka, građanima manjeg grada, ovakva društva odlikuje povezanost članova jer je svako zadužen za jednu vrstu poslova i svi rade u cilju ostvarivanja zajedničkih interesa, podstaknuti zajedničkim sistemom vrednosti.
„Građansko društvo ustupa mesto državi, što na političkom planu odgovara tome da samoregulisanje ustupa mesto heteroregulisanju.“(Gorc, A. 1982. 67.str.)
Zamena samoregulacije heteroregulacijom predstavlja prenošenje koncentracije proizvodnje u velike poslovne jedinice, što često dovodi do povećanja efikasnosti.Ovakav sistem dovodi i do geografske centralizacije,jer gradovi više ne proizvode za svoje sopstvene potrebe već se proizvodnja iznosi u druge gradove i regione.Ne postoje gradovi koji svu svoju proizvodnju zadržavaju unutar grada niti oni koji ne koriste proizvode koji su stigli iz nekih drugih mesta.Zastupljena je stalna cirkulacija robe, radnika, znanja i informacija.

„Heteroregulisanje predstavlja koncentrisanje proizvodnje u velikim proizvodnim jedinicama,centralističko planiranje (od strane kompanije ili države)parcelizaciju poslova i kvazimilitarizaciju radne snage“ (Gorc A. 1982.67. str.)
Posredstvom razvoja industrije dolazi do gubljenja malih lokalnih zajednica koje su osnovane u cilju ostvarivanja zajedničkih interesa.Ljudi masovno napuštaju sela i odlaze u gradove u kojima se gubi svaki oblik individualizma i dolazi do velike uniformisanosti.Svi rade u cilju povećanja profita, a država je ta koja reguliše sve sfere ljudskog života.
U takvom sistemu u kojima čovek kao individua nema značaj javljaju se veliki problemi pojedinačnih osoba koje nisu pronašle svoje mesto u velikim sistemima proizvodnje i potrošnje.Heteroupravljnje karakteriše društvena proizvodnja,zapravo ona koju ostvaruju najamni radnici za račun odredjene institucije.
„Nezaposlenost, kao nemogućnost da se proizvodi ili radi za nekog trećeg, najspektakularnija je apsurdna potvrda društva zasnovana na uopštenom heteroregulisanju“(Gorc, A. 1982. 66.str)
Obzirom da čovek ne može da radi za sebe samog,ukoliko se bavi neproizvodnom delatnošću, primoran je da svoje znanje ili umeće proda na tržištu rada.Od radnika se zahteva brza mobilnost i adaptibilnost na različite promene koje je donela industrijska revolucija,pa u slučaju da se radnik ne može prilagoditi promenama u procesu proizvodnje ostaje bez radnog mesta.


„Pošto je radniku onemogućeno da se u slobodno vreme bavi bilo kakvom stvaralačkom ili proizvodnom aktivnošću (sa određenim društvenim značajem) , radnikova sloboda se svodi na slobodu izbora pasivnih zadovoljstava“ (Gorc, A.1982. 64.str)
Uništavanje sposobnosti pojedinačnih ljudi dovodi do razvoja kapitalističke podele rada.Nakon vremena provedenog na poslu radnik se u svoje slobodno vreme ne bavi stvaralaštvom,već korišćenjem i kupovinom različitih dobara što pozitivno utiče na profit kapitalističkog sistema.
„Radnik služi mašini, umesto da mašina služi njemu u obradi materije“.(Gorc, A.1982. 67.str)
Monotoni, iscrpljujuci celodnevni rad za mašinom u fabrici otupljuje čoveka, čini ga otudjenim od porodice i susedstva.Ljudi moraju da pređu dug put do radnog mesta, često rade isključivo zbog materijalne dobiti, što dovodi do sve većeg nezadovoljstva,premorenosti, zaboravljanja kulture, zapostavljanja međuljudskih odnosa i do otuđivanja uopšte.

„Konkurencija koja postoji između političkih partija odnosi se na način i opseg institucionalnog vođenja računa o institucijalno determinisanim potrebama.Tako je građanin određen kao potrošač politićkih optredeljenja.“(Gorc. A, 1982. 69. str.)
Država se danas ne može zamisliti bez politike i političkih partija.Skoro se svaki pojedinac deklariše kao pristalica određene političke struje.Ekonomska efikasnost celokupnog društva neizbežno je praćena tendencijom povećanja birokratizacije društva.
Naglašena je podela rada i svaki pojedinac je stručan za isključivo jednu sferu.Plaćaju se i iznajmljuju stručnjaci, često i za najbanalnije poslove.Delom zbog nestručnosti ljudi da obavljaju šaroliku lepezu različitih svakodnevnih poslova, ali i zbog posledica umora i nedostatka slobodnog vremena.

„Uništavanje samostalnih radnikovih sposobnosti se ostvaruje već s pripremanjem podele rada,sa školovanjem“. (Gorc, A, 1982. 65.str)
Naglašen je značaj školstva u procesu socijalizacije pojedinaca, time što se u prvi plan stavlja profesionalno obavljanje svih vrsta poslova,dok se amatersko obavljanje istih zadataka, koliko god oni bili jednostavni, definiše kao nekompetetno i nestručno. Takvo definisanje dovodi do unajmljivanje stručnih lica za poslove koje smo nekada obavljali sami.

Vidimo veliku razliku između samoregulisanja i heteroregulisanja, u današnje vreme sve je manje društava koja ne učestvuju u interakciji sa drugim društvima, sve manje društvenih jedinica koje su isključene iz nekih širih obrazaca i koje ne podležu uticajima drugih društava i države uopšte.Smanjeni su vreme i prostor sve većom razmenom podataka koja je uslovljena velikim i naglim razvojem tehnologije, ceo svet se menja kako u ekonomskom i političkom, tako i u socijalnom smislu i vidimo da je progres jednog društva gotovo nemoguć ukoliko nije raznim tipovima veza povezano sa drugim društvima.
Pitanje je da li je ovakva promena pozitivna ili ne.Činjenica je da se društvo brže razvija u sistemu heteroupravljanja, ali da li je to dovoljna cena za gubljenje ljudskog individualizma i preduzimljivosti?U svakom slučaju posledice formiranja jedne velike države uniformisanih ljudi su očigledne i u svakodnevnom životu.

Korišćena literatura Gorc, A. „Ekologija i politika“ 1982. Prosveta, Beograd; 64-71 str.

Hadžić Sonja SO100021