Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Тема : Класе, сталежи и странке

За почетак ћемо дати дефиницију сваког појма :
˝О класи можемо говорити онда кад постоји један специфичан узрочни чинилац који одређује животне изгледе извесног броја људи, али само уколико овај чинилац представља економске интересе у својини над добрима и погодностима за стицање прихода под условима робног тржишта (класни положај). Класе нису заједнице, мада представљају могућан и чест основ заједничког делања.˝ (Вебер, 342)
Овде нам Ђукић каже како можемо да препознамо класу и који елементи су потребни да би се одређени број људи сврстао у класу. Класни положај је овде од кључног значаја али о њему ће касније бити речи.
˝Насупрот класама, сталежи су редовно заједнице, мада често аморфне врсте. ...изразом ˝сталешки положај˝ обележићемо сваку типичну компоненту животне судбине људи која је условљена специфичном, било позитивном било негативном, друштвеном оценом угледа који се везује за било какво заједничко својство многих појединаца.˝ (Вебер, 348)
Важно је да разликујемо класе од сталежа, и аутор прави паралелу између њих. Такође треба уочити код сталежа ˝сталешки положај˝ и упоредити га са ˝класним положајем˝ али и о томе опширније касније. Остало је да дефинишемо још појам странке.
˝... странке пре свега обитавају у сфери моћи. Делање странака се пре свега орјентише на задобијање друштвене моћи, што значи да оне утичу на заједничко делање без обзира на то какав је његов садржај. ˝ (Вебер, 357)
Сада када смо укратко дефинисали сваки појам, кренућемо на њихово детаљније објашњавање, разумевање и успостављање паралела између сваког од њих, или можда прецизније речено, уочавање разлика и сличности које ће нам помоћи да их лакше разумемо.

Економска моћ и друштвени поредак

Да би разумели класе, сталеже и странке морамо дефинисати још ова два појма.
˝ Сваки правни поредак непосредно утиче на расподелу моћи у оквиру једне заједнице. ....под изразом ˝моћ˝ подразумевамо вероватноћу да један човек или група људи спроведу своју вољу у неком друштвеном односу чак и насупрот отпору других учесника.˝ (Вебер, 341)
Овде имамо дефиницију ˝моћи˝, али она није исто што и економска моћ. Економска моћ може ипак произићи из ˝моћи˝ која се темељи на различитим разлозима. То нам је аутор нагласио. Али такође морамо да знамо да је
˝ тежња ка моћи је условљена друштвеним угледом који њено поседовање даје. Али свака моћ не даје друштвени углед. ..... Чисто економска моћ нипошто не представља признати основ друштвеног угледа. ... Друштвени углед може бити основ моћи .˝ (Ђурић, 341)
Сада смо уочили везу између друштвеног угледа и ˝моћи˝.
˝Начин расподеле друштвеног угледа у једној заједници између типичних група које учествују у овој расподели можемо назвати друштвеним поретком. ...... Класе, сталежи и странке јесу појаве расподеле моћи у оквиру једне заједнице. ˝ (Вебер, 342)
Важно је запамтити да је заједничко за класе, сталеже и странке да су оне појаве расподеле моћи у једној заједници. То је оно што је заједничко, а сада ћемо кренути да детаљније објашњавамо сваку, као и оно што их разликује једне од других.







Класе

На почетку смо дефинисали шта су класе. Мало поједностављено у односу на аутора, можемо рећи да је важно да знамо следеће :
- Нису заједнице, али су чест основ заједничког делања
- Одликује их специфичан узрочни чинилац који одређује животне изгледе извесног броја људи (искључиво економске интересе)
- Класни положај : погодност за стицање прихода под условима робног тржишта
- Својина и немање својине су основне категорије класног положаја. Они са својином се даље деле према врсти својине која се може употребити за стицање зараде и према врсти услуга које се на тржишту могу пружити. Они који немају својину се диференцирају према врсти посла који обављају и да ли су у сталном запошљењу или раде повремено.
˝ За појам класе је увек заједничко ово: да је врста изгледа на тржишту она инстанца која представља заједнички услов судбине појединаца. У овом смислу, класни положај је у крајњој линији положај на тржишту.
Људи на чију судбину не утиче шанса да за себе употребе добра и услуге на тржишту, што је нпр, случај са робовима, нису класа у техничком смислу речи већ само сталешка група.
Главни чинилац који доводи до стварања класа јесу економски интереси, и то они који су везани за постојање тржишта.˝ (Вебер, 343/344)

То је оно најважније и најосновније по аутору што требамо знати о класама. За њих се везују : економски интереси, класни положај, својина, тржиште.





Сталежи

Као што сам за класе, извућићу тезе и за сталеже, шта је оно најважније (по аутору) што их одликује:
- Редовно су заједнице ( за разлику од класа! )
- Сталешки положај стоји у оштрој супротности према класном положају. (Појам сталешког положаја смо дефинисали на првој страни).
- Својина не доводи увек до признања сталешког угледа. Истој сталешкој групи могу припадати и онај ко има и онај ко нема својину.
˝Сталешки углед се обично изражава у томе што се од сваког који хоће да припада кругу пре свега очекује одређен стил у вођењу живота. ˝ ( Ђурић, 349)
Сталежи понекад могу примити екстреме, тада се јављају КАСТЕ:
˝Онде где се у раздвајању сталешке слојевитости отишло до краја, сталешка група се претвара у затворену касту. А то значи да сталешке разлике сада штите не само конвенција и право већ и ритуал ..... .
Сталешка слојевитост достиже овај највиши ступањ онде где се сматра да су разлике које се налазе у њеној основи етничке природе.˝( Ђурић, 350-351)
Аутор овде наводи Јевреје као историјски пример оваквог народа.
Важно је да док причамо о сталежима уведемо још један појам ˝сталешке повластице˝:
˝Сталешка слојевитост иде заједно са монополизовањем идеалних и материјалних добара или погодности, и то на начин који нам је већ познат као типичан. Поред специфичног сталешког угледа (који се увек оснива на одстојању и искључивости и извесних почасних права) наилазимо и на низ најразноврснијих материјалних монопола ( управо они су ослонац сталешке искључивости)˝ (Ђурић, 353)
Обратите нарочито пажњу како аутор разликује и пореди класе и сталеже по питању економских добара :
˝ .... да се класе разликују на основу њиховог односа према производњи и стицању економских добара, а сталежи на основу њихове потрошње добара у облику специфичног стила живота.˝(Вебер, 356)


Политичке странке

Направићемо сада једну паралелу између до сада објашњених класа и сталежа и странака и појмовима који их карактеришу, тј сфере у којима се крећу.
Класе економски поредак
Сталежи друштвени поредак
Странке сфере моћи

˝Делање странака се пре свега орјентише на задобијање друштвене моћи, што значи да оне утичу на заједничко делање без обзира на то какав је њихов садржај. ˝ (Вебер, 357)

Уочићемо још једну разлику странака од класа и сталежа у односу на заједничко делање:

˝За разлику од заједночког делања класа и сталежа, код којих може бити и другачије, заједничко делање странака увек има карактер друштва јер је делање странака увек усмерено према неком циљу којем плански тежи.˝(Вебер, 357)

У наредном цитату аутор нам објашњава у којим околностима могу постојати странке и који је њихов циљ:

˝Странке постоје само у оквиру заједница које су на било који начин друштвено организоване, тј имају било какав рационалан поредак и један апарат састављен од људи који су спремни да га спроведу. Јер циљ странака је да утичу на тај апарат и да га по могућству попуне својим присталицама.˝ (Ђурић, 357)

Најреалнија слика и суштина о политичким странкама је ипак следеће:

˝Странке представљају друштвене творевине које се боре за власт˝. (Вебер, 358)


Овај мој реферат завршила бих цитатом којим је и аутор закључио цело поглавље, а успостављајући опет сличност међу класама, сталежима и странкама :

˝Класе, сталежи и странке нужно претпостављају најшире друштво, а нарочито заједничко делање у политичком смислу.
Њихов циљ није нужно био успостављање једне власти, већ пре свега утицање на постојећу. ˝ (Вебер, 358)



Референт : Спасић Тамара SO10/40
Литература : Михајло Ђурић ˝Социологија Макса Вебера˝
Матица Хрватска 1964.; стр. 341.-358.