Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одсек за социологију

Увод у социологију 1

Недељно саопштење:

Дејвис, Мур, Неки принципи стратификације (у Кувачић И. Функционализам у социологији)

„ Овај рад представља даљњи корак у теорији стратификације- покушај да се објасни однос између стратификације и осталих дијелова друштвеног поретка. Полазећи од претпоставке да нема „бескласног“ или нестратифицираног друштва, објашњава се неопходност стратификације у сваком друштвеном систему.“ (Кувачић И., 1990, 345 стр.)

Дејвис и Мур овиме покушавају да на један функционалистички начин објасне како је стратификација нужна у сваком друштвеном систему. Она је неопходна јер у сваком друштву постоји потреба за правилном расподелом улога, а све у циљу бољег функционисања целокупног друштва.

„ Као функционални механизам, друштво мора на неки начин расподијелити своје чланове на друштвене положаје и потакнути их да врше дужности које су с тим повезане. Оно се, дакле, мора бавити мотивацијом на двије различите разине: да усади у праве појединце жељу за попуњавањем одређених положаја и након тога склоност да врше дужности које су с тим повезане. ... Ако права и привилегије разних положаја у друштву морају бити неједнаке, онда друштво мора бити стратифицирано јер управо то и означава стратификацију. Значи да је социјална неједнакост несвјесно развијено средство помоћу којег се осигурава да најважније друштвене функције врше најквалифициранији појединци.“ (Кувачић И., 1990, 346,347 стр.)

Дејвис и Мур виде стратификацију као механизам. Тај механизам различито вреднује разне положаје у друштву, тако да одређени положај доноси већу награду и привилегије од неког другог. Са друге стране, оправдано је да се награде и привилегије разликују јер није свака позиција у друштву подједнако важна и заслужна за даљи друштвени прогрес што је ипак основни циљ сваког друштва. Такође, није сваки појединац способан да буде на сваком положају јер не испуњавају сви потребне интелектуалне или неке друге критеријуме који су потребни за обављање одређене улоге у друштву. Различите награде и привилегије могу мотивисати људе да се покушају изборити за неко место, али по правилу, таленат и упорност, марљивост праћени различитим одрицањима могу довести појединцa до највиших и најугледнијих позиција у друштву. Дакле, стратификација представља средство којим се латентно, на најважније позиције постављају најквалификованији појединци.

„ Опћенито највишу награду и највиши ранг имају они положаји који су (а) од највеће важности за друштво и (б) који изискују највеће увјежбавање и талент. ... Другим ријечима, потребно је знати да се мање важни положаји не могу такмичити с важнијима. Ако се положај лако попуњава, не мора га се високо награђивати, иако је можда важан. С друге стране, ако је положај важан, али га је тешко попунити, накнада мора бити довољно висока да га се може попунити. Значи да је функционална важност нужан, али не и довољан, разлог високог ранга неког положаја.“ (Кувачић И., 1990, 347,348 стр.)

Немају сви положаји исти значај за друштво те стога ни награда не може свуда бити иста. Битно је рећи да се „мање важни положаји не могу такмичити с важнијима“ (Кувачић И., 1990, 348 стр.), баш зато што само остварење положаја подразумева неку вештину или склоност коју не могу имати сви људи.

„Разлог због ког је религија потребна ваља тражити у чињеници што људско друштво остварује јединство на тај начин да његови чланови имају заједничке циљеве и вриједности. Премда су ти циљеви и вриједности субјективни, они утјечу на понашање и њихова интеграција оспособљава друштво да дјелује као систем.“ (Кувачић И., 1990, 349 стр.)

Религија се овде сматра потребном зато што је она та која треба да преко заједничких циљева и вредности повеже људе и да оспособи друштво за даљи напредак.

„Слично религији, влада игра јединствену и незаобилазну улогу у друштву. Но супротно религији која осигурава интеграцију осјећаја, вјеровања и ритуала, влада организира друштво на основи закона и ауторитета.“ (Кувачић И., 1990, 351 стр.)

Основна разлика између религије и владе је та што религија делује на духовни живот људи док је влада један политички систем помоћу којег се управља и ауторитативно одређује начин понашања људи. Међутим, постоје фактори који ограничавају политичку моћ и власт, па управљачи заправо имају мању моћ од оне која им је прописана формалним правима.

Марко Јакасовић

СО10/83

Литература:

1. Дејвис, Мур; Неки принципи стратификације у Кувачић, Функционализам у социологији, Напријед, 1990: стр. 345-351