Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Први пут говори о материјалним интересима 1842-43 као уредник „Рајнских новина“. Повод да прича о екомским потањима пружиле су му дебате Рајнског Лангдтага о шумским крађама, о парцелисању поседа, дебате о слободној трговини и заштитној царини.

• „Марксистичка теорија почиње једноставним опажањем да, у сврху преживљавања људи морају производити храну и материјалне предмете“ (Хараламбос, 2002, страна 11)

Није чудно што је производну делатност узео за почетну тачку свог размишљања. Она представља основ биолошког преживљавања људи, али такође, видећемо касније, образоваће још једну базу.

Марксов први рад био је критички преглед Хегелове филозофије права:
• Његово истраживање „довело је до резултата да се ни правни односи, ни државни облици не могу размети ни из себе самих, ни из такозваног општег развитка људског духа, него им је корен напротив у материјалним животним односима...“ (Маркс, 1859)

Даје нам прве назнаке од каквог су значаја материјални односи који утичу на државне облике, правне односе, али и на целокупан људски дух.

• „У друштвеној производњи свог живота људи ступају у одређене , нужне односе, независне од њихове воље, односе производње, који одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага.“ (Маркс,1859)

Као што каже, то је друштвена производња живота, и самим тим не може бити изолована од других људи. Увек је у додиру са другима, и само као таква она може функционисати. Производњу као бит људског преживљавања чини техничка компонента – производне снаге (технологија, сировине и научно знање). Међутим, производња није ни на изглед тако једноставан процес, јер се свака фаза у развоју производних снага мора подударати са одређеним обликом друштвених односа.

• „Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу, на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести.“ (Маркс, 1859)

Овако гледано, можемо закључити да економски чиниоци обликују живот људи у свим осталим делатностима и да то није ствар избора, већ природа преживљавања. Реална основа (економска база) усмерава живот у заједници. Тако долазимо до другог аспекта друштва- надградње.

• „Тако се политичке, правне и образовне институције, те вјеровања и вриједносни сустав примарно детерминирани економским факторима.“ (Хараламбос, 2002, страна 11)

Ако ову тврдњу применимо у реалном животу, приметићемо да, уистину, не можемо наићи на политичара који живи у сиромашној четврти града и у исто време се појављује у медијима промовишући своје идеје. Економски фактори, а на даље и друштвени положај у великој мери одређују ко може приступити одређеним институцијама.

• „Не одређује свест људи  њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест.“ (Маркс, 1859)

Наше друштвено биће не зависи од нас самих, већ од нашег деловања са другим људима са којим ступамо у различите односе и сазревамо као личности. Током живота долазимо у ситације да мењамо своја мишљења и запажања, усавршавамо их и усмеравамо ка одређеним путевима, били ти путеви добри или лоши, помажу нам да спознамо себе као друштвено биће.

• „Сукоб између производних снага и односа лежи у друштвеној и колективној природи производње, и приватној и индивидуалној природи власништва“ (Хараламбос, 2002, страна 12)

Из овог текста произилази незавидан положај радника који користе своју радну снагу како би произвели богаство, док су капиталисти ти који поседују средства за производњу и присвајају богатство.

• „На извесном ступњу свога развитка долазе материјалне производне снаге друштва у противречје с постојећим односима производње... Из облика развијања производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуција.“ (Маркс, 1859)

Поново долазимо до тога да на основу промена у основи произилази читав преврат надградње. Тај преврат се мора сагледати из противречја материјалног живота и сукоба друштвених производних снага и односа производње, не из самог преврата који незадовољни људи желе да реше.

• „Никада нека друштвена формација не пропада пре но што буду развијене све производне снаге за које је она довољно пространа, и никад нови, виши односи производње не наступају пре но што се материјални услови њихове егзистенције нису већ родили у крилу самог старог друштва“ (Маркс,  1859)

Закључак је да су производне снаге и односи својине неизбежно повезани, односно да произилазе једно из другог. Не могу се јавити индивидуално, већ се појављују као узајамно решење или проблем на извесном ступњу развоја друштва. Најзад, ова тврдња нас наводин на то да помислимо да човечанство себи задаје задатке које може да реши.

Предговор настао у Лондону, јануара 1859. године.



Литература:

1. Маркс (1859): Прилог критици политичке економије, Берлин.
2. Хараламбос, М.(2002): Социологија – теме и перспективе, Г. Маркетинг, Загреб.
3. http://www.mltranslations.org/serbcroat/critpoleconsc.htm


Милица Максовић