Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Филозофски факултет

Одељење за социологију

Недељно саопштење из Увода у социологију 1

Професор: Вера Вратуша Ђуњић

Студент : Сара Тешић

Број индекса: СО10/09

19.11.2010. год.



Карл Маркс – Отуђени рад



Маркс полази од националне економије и објашњава отућени рад тако што каже : " радник постаје утолико сиромашнији уколико производи више богатства, уколико његова производња добија више на моћи и опсегу. Радник постаје утолико јефтинија роба уколико ствара више робе. Повећањем вредности света расте обезвређивање човековог света."(217.стр.,Маркс)


Рад је основна људска делатност, па тако отуђењем од рада, човек се отуђује и од самог себе. Радник је сведен на ниво робе. Што више робе производи, сам је безвреднији. Он својим радом ствара све више богатства за оне који присвајају његов рад, док себе осиромашује.

Како сам Маркс каже :" предмет произведен радом, његов производ, супротстаља му се као туђе биће, као сила независна од произвођача."(218.стр.,Маркс)

Радник више не производи за своје потребе, већ да би опстао у капиталистичком друштву, принуђен је да производи што више робе, која доноси профит капиталистичкој класи. Што је већа вредност његових производа он је безвреднији, јер му се његов производ супротставља, постоји независно од њега самог. Предмет који је произвео не припада раднику, јер је и он сам оруђе производње, за њега рад представља средство преживљавања. Рад представља принуду, а не његову људску делатност. Тако му се опредмећени рад супротставља као туђе биће.Радник у производном процесу опредмећује свој рад, али то опредмећење рада значи истовремено и његово отуђење.



"Производ рада јесте рад који се фиксирао у једном предмету, који је постао ствар, то је опредмећење рада. Остварење рада јесте његово опредмећење. Ово остварење рада појављује се у националноекономском стању као обестварење радника, опредмећење као губитак и ропство предмета, присвајање као отуђење, као оспољење." (218.стр.,Маркс)




"Оспољење радника у његовом производу значи не само да његов рад постаје предмет, вањска егзистенција,него да рад егзистира изван њега, независно, туђе и постаје самостална сила насупрот њему, да му се живот који је дао предмету супротставља непријатељски и страно.(218.стр.,Маркс)


"Отуђење радника у његовом предмету изражава се према националноекономским законима тако да уколико радник више производи утолико има мање за потршњу, уколико ствара више вредности утолико постаје безвреднији, недостојнији, уколико је обликованији његов производ утолико наказнији постаје радник, уколико је цивилизованији његов предмет утолико варварскији постаје радник, уколико је моћнији рад утолико немоћнији постаје радник, уколико је рад богатији духом утолико је радник постао глупљи и роб природе."(219.стр.,Маркс)


О односу радника према акту произвдње Маркс каже :"Тај однос је однос радника према његовој властитој делатности као према туђој делатности која му не припада. Делатност се овде појављује као трпљење, снага као немоћ, рађање као шкопљење, властита радникова физичка и духовна енергија, његов лични живот – јер шта је живот друго већ делатност – као делатност управљена против њега самога, од њега независна, која њему не припада. Самоотуђење, као што је пре наведено отуђење ствари." (220.стр.,Маркс)


Отуђење предмета рада настаје, заправо, зато што је радник отуђен у процесу производње.
Он ради да би физички опстао, а не зато што то представља његову основну делатност. Радник је капиталистичком друштву најамни радник. Он рад доживљава као наметнути рад, рад који спроводи само како би преживео. У том раду он не потврђује своју личност, већ ради само да би одржао своју егзистенцију.


Отуђени рад чини :
а) човекову родну суштину - " Он отуђује човеку властито тело као и природу изван њега, као и његову духовну суштину, његову људску суштину." (222.стр.,Маркс)


б) отуђење човека од човека - "Ако се човек сам себи супротставља, њему се супротставља други човек. "(222.стр.,Маркс)


"Туђе биће коме припада рад и производ рада, у чијој се служби налази рад и за чије уживање постоји производ рада, то биће може бити само човек сам". (223.стр.,Маркс)


"Ако производ рада не припада раднику, ако стоји насупрот њему као туђа сила, то је могуће само зато што припада неком другом човеку изван радника. Ако је његова делатност за њега мучење, она мора бити ужитак неком другом и животна радост неком другом. Само човек сам може бити та туђа сила над људима, а не богови, не природа."(223.стр.,Маркс)


Маркс објашњава да ако је раднику рад отуђен, он може припадати само неком другом човеку. Он присваја рад радника, док радник постаје роб свог рада.
Маркс наводи и то да приватна својина постоји управо због отуђеног рада :" Приватна својина је, с једне стране, производ опсољеног рада, а с друге стране, средство помоћу којег се рад оспољује, реализација тог оспољења." (224.стр.,Маркс)


Дакле, отуђени рад производи приватну својину, а она одржава отуђени рад. Средства за производњу не припадају оном који производи, већ власнику. Самим тим, радник је присиљен да продаје своју радну снагу, како би преживео. Укидањем приватне својине, укида се и отуђени рад. Маркс поистовећује надницу и приватно власништво, јер, како каже : "надница је, у којој производ, предмет рада, плаћа сам рад, нужна конзеквенција отуђења рада, као што се у надници рад такође не појављује као самосврха, него као слуга зараде. "





Коришћена литература :
MARKS, Karl: Rani radovi, Zagreb: Naprijed, 1985.