Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Универзитет у Београду
Филозофски факултет
Основне академске студије социологије
Прва година


Увод у социологију 1
VI час, 5.новембар 2010.године
Референт: Марина Радојичић ЅО10/93
Професор: Вера Вратуша Жуњић








Недељно саопштење
Положај радничке класе у Енглеској
Резултати
Фридрих Енгелс
Култура 1951




Наслов оргинала

Friedrich Engels
DIE LAGE DER ARBEITENDEN KLASSE IN ENGLAND





„Узрок демоларизације радника је принудан рад. Док је својевољни продуктивни рад највеће уживање за које знамо, принудан рад је најокрутније мучење, мучење које највише понижава.“ (Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 200стр.)
„ Енглеске раднике демоларише несигурност њиховог положаја, нужност да раде од данас до сутра, укратко оно што их чини пролетерима.“ (Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 198стр.)
Човек од јутра до вечери мора да ради нешто што му није по вољи. За сваког човека то је нешто најстрашније. Човек мора да ради да би преживео. Он не ради да би стварао, он ради због новца. Посао му одузима сво време. Презире рад, јер га спушта на ниво животиње. Добијају многе болести, најчешће плућне. Развија се туберкулоза. Радничка деца добијају рахитис. Скелет им је ометан.
Пиће нарушава здравље. Радници су наведени на пијанчење. Једини извор радости је ракија. Велики број радника постаје жртва алкохолизма.
Деци се даје ракија, напитак од опијата, веровало се да од њега буду мирна и јака.
Не могу користити могућност искусног лекара. Лекари траже велике хонораре. Радник није у могућности да плати.
Повећава се смртност деце. Родитељи раде. Деца су дата на чување уз неке награде или су препуштена сама себи. Несрећних случајева је све више. Најчешће од опекотина ватром или врелом водом.Радник живи у влажним становима, сутеренима, таванским собама у којима прокишњава.
Радничка деца од малена почињу да раде. Због немаштине они не могу да се школују. Деца која ујутру раде увече иду у вечерње школе. Нека деца похађају и редовне. Истраживања комесара Grainger и комесара Symons доказују да деца ништа не науче. Немају ни елементарна знања.
Долази до самоубистава – социјална убиства и проституције. Око 4000 јавних жена пуне улице. У томе им помаже буржоазија.

„Узроци производе силну демоларизацију у редовима радничке класе , још један узрок – концетрација становништва.“
(Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 201стр.)
„Главни узроци су сиромаштво, несигуран положај, прекомерни и принудан рад .“ (Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 201стр.)
„Велики градови су жариште радничког покрета.“ (Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 202стр.) Радници размишљају о свом положају,боре се против њега.
„Велики градови су болест социјалног организма.“ (Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 203стр.) Нема више патријахалних односа радник - послодавац. Стиже крупна индустрија. Умножава раднике. Постају зависнији од буржуја.
„Буржоазија кука због тога.“ (Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 203стр.) Буржуј је био обезбеђен од радничких побуна. Радник се осамостаљује. Оставља послодавца. Престаје да буде роб буржоазији. То је учинила крупна индустрија и велики градови.

„Моменат који је знатно утицао на карактер енглеског радника јесте ирско усељавање.“ (Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 203стр.) Радник напушта цивилизацију. Погоршава му се положај. Ирско усељење уноси „живи ирски дух“. (Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 203 – 204стр.) Радник је хуман. Њему се обраћају просјаци.

За будућност Енглеске важан је народ – пролетеријат. Нације се развијају. Буржоазија не мора то да прихвати. Тај развитак буржоазију ће изненадити. Они о томе не помишљају, мисле да је немогуће.

Литература

Фридрих, Е., Положај радничке класе у Енглеској– Резултати, у Маркс, Енгелс, Дела, т.4, Култура 1951, 183-210стр.