 | Социологија у новом кључу(Бергер и Келнер) |
|
СОЦИОЛОГИЈА У НОВОМ КЉУЧУ СОЦИОЛОГИЈА КАО НАЧИН ГЛЕДАЊА Током процеса промена у модерном добу социологија, као дисциплина, упала је у кризу.Доживела је деморализацију због економских и политичких фактора и била је критикована због неповезаних инфантилниг фрагмената, који су се односили на теорију, метод и на разумевање саме дисциплине у оквиру наука.Недоумице су се створиле у редовима самих социолога.Аутори нису желели да се баве економским и политичким контекстом савремене социологије.Они су због свих тих проблема у које је упала савремена социологија, створили расправу о правилном саморазумевању саме дисциплине."Потребно је разјаснити шта социологија може а шта не може да учини.Једно од урођених својства је трезвено признавање стварности, пробијање кроз илузије у које спадају и оне властите"(Бергер, Келнер;31).Са овом теоријом је откривен веома једноставан начин схватања социологије као дисциплине којом би требао сваки појединац требао да се носи у циљу рационалног схватања социологије и њених могућности.Појединац мора реално да сагледа све чињенице, јер је то једини пут ка објективном и рационалном сазнању."Друштво није ништа друго до име за оно што врши посао поштујући правила која тек треба открити и то чини испод колективних струка, како се ове званично дефинишу у нормативним дисциплинама као што су теологија, филозофија и право"(Бергер, Келнер;32).Самим тим, друштво врши улогу("посао") које му је наметнуто или предоређено у складу са нормама и вредностима.Са овом теоријом може се повезати Бергерово феноменолошко схватање људског понашања, где аутор метафорички приказао друштво тиме што га је поредио са "позориштем лутака".Аутори су такође започели тему о подривајућем ефекту социологије и о њеном односу о политичком деловању."Социолози су увек у сукобу са властитом дисциплином ако желе ако желе да играју улогу заговорника нечега или још прецизније, ако то желе да раде као социолози"(Бергер, Келнер;33).Социологија мора да буде негација било ком правцу без обзира да ли је конзервативан или револуционаран.Јер само тако она може највише да допринесе друштву, и да уз помоћ критике и подривајућег својства дође ка позитивном циљу.Насупрот овим социолошким перспективама налази се саморазумевање социологије које се заснива на рационалности и падање у искушење социолога да примене своје знање на рационално побољшање друштва.На ауторе је Вебер оставио велики утисак са његовом теоријом о "особености западњачке рационалности"."Не само да свет није оно што се чини да јесте, већ може да буде друкчији од онога што је сада"(Бергер, Келнер;34).Овде се јавља "поправљачки" мотив социологије где се доводи у везу са Просветитељством у циљу бољег друштвеног поредка.Вебер је сам истицао да су појединци у стању да слободно делују и обликују будућност и ако је био песимиста.Зашто су аутрори од свих социолога изабрали Вебера?"Зато што је Вебер, више од било кога у историји ове дисциплине, био страсно и истрајно посвећен задатку расветљавања баш питања шта би могао бити социолошки начин гледања"(Бергер, Келнер;37).Вебер је био посвећен научној рационалности, његова методологија се заснивала на разумевању човековивих творевина.Међутим аутори су изнели друга гледишта.Емил Диркем је имао је сасвим различит метод, који је био позитивистички, и који се ослањао на природне науке.Диркем није у потпуности разјаснио границе између научног разумевања и нормативног суђења.Насупрот позитивистичком идеалу науке, марксисти друштво посматрају из угла филозофије.Он одбацују позитивистичку теорију, сматрајући је немогућом, заснивајући утопијску визију будућности.Одговор зашто су аутори изабрали Вебера тек сада добија прави облик.Вебер је једини могао да држи равнотежу између позитивистичког и утопијског социолошког погледа.Процес рационализације који је Вебер изнео, јесте права снага модерности и развитка.Ауторима није циљ да заговарају веберијанство.Социологија не треба да се ограничи на само један поглед.Теорије могу да помогну да се дође до одрећеног тумачења друштва у целини, док могу и да одмогну због ограничавања на само један поглед.Самим тим треба пазити у коликој мери се користе, јер социологија представља врло особен начин посматрања друштва. Литература:
Бергер, Х; Келнер, П, Социологија у новом кључу, Ниш, 30−42. Никола Бољановић |
