Picture of Aleksandra Kantar
Pravila koja se odnose na posmatranje društvenih činjenica
by Aleksandra Kantar - Thursday, 18 November 2010, 10:56 PM
 

Филозофски факултет Београд
Социологија



Реферат

Емил Диркем Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница

Увод у социологију


Професор Студент др Вера Вратуша Жуњић Александра Кантар

Београд,новембар 2010

Емил Диркем:Правила која се односе на посматрање друштвених чињница

1.,,Прво и најосновније правило је да се друштвене чињенице посматрају као ствари.”

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница)

Друштвена чињеница је сваки, утврђен или не, начин чињења који је у стању да на појединца врши спољну принуду;или још, која је општа у читавом датом друштву, имајући сопствено постојање независно од њених појединачних испољавања.

2. ,,Друштвене појаве су ствари и са њима треба поступати као са стварима''.

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница)

Да би се доказала ова поставка није нужно да се филозофира о њиховој природи, ни да се расправља о аналогијама које оне имају са појавама нижих царстава.Довољно је да се утврди да су оне једино дато које се показује социологу..Поступати са појавама као са стварима значи поступати са њима као са подацима који чине полазну тачку науке.

3,,. Ствар се углавном познаје по томе што се она не може изменити простом одлуком воље, али то не значи да је она отпорна свакој промени.Да би се изазвала промена потребан је више или мање тежак напор због отпора који нам она даје.''

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница)

Ово је својство које имају друштвене чињенице, тј. оне се састоје од калупа у које смо принуђени да лијемо своје радње.Сматрајући друштвене појаве као ствари, ми се прилагођавамо њиховој природи.

Правила:

1.,,Треба систематски отклањати све претходне појаве.''

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница)

Ово правило је основа сваке научне методе, стога је потребно да социолог, било у тренутку када одређује предмет својих истраживања, било у току доказивања, себи одлучно забрани употребу појмова који су образовани ван науке и за потребе које немају ничег научног,тј.он треба да се ослободи тих лаичких очигледности и усмери своју пажњу на чињенице. Ова дефиниција има задатак да спреми социологе да ступе у додир са стварима које су доступне духу само споља. тј. она их изражава помоћу њихове спољашности.

2.,,За предмет истраживања увек узети само једну групу појава претходнодефинисаних помоћу извесних спољних обележја која су им заједничка и истим истраживањем обухватити све појаве које одговарају овој дефиницији.'''

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница)

Ова дефиниција има задатак да спреми социологе да ступе у додир са стварима које су доступне духу само споља. тј. она их изражава помоћу њихове спољашности. Пошто нам је спољашност дата кроз осет, може се укратко рећи да:да би била објективнија, наука мора поћи не од појмова који су ван ње образовани него од осета. Али осет може лако бити субјективан, стога је у природним наукама правило да се уклоне чулни подаци код којих постоји опасност да су сувише лични како би се задржали искључиво они који имају довољан степен објективности.

3.,, Када социолог, дакле почиње да истражује било коју врсту друштвених чињеница, он треба да их посматра са оне стране, где се оне јављају издвојене од њихових индивидуалних манифестација.''

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница)

Социолог се мора придржавати предострожности да спољна обележја , у зависности од којих он дефинише предмет својих истраживања, буду што је могуће објективнија.Поставља се начело да су друштвене чињенице утолико погодније уколико су потпуније ослобођене индивидуалних чињеница које их испољавају.

Емил Диркем,као један од оснивача социологије,такође и цењени педагог нам је помогао како да што објективније могуће сагледавамо чињенице,као ствари.Чињенице имају колективни начин делања,мишљења и осећања која су у стању да на појединца врше спољну принуду и контролу.

Кантар Александра СО10/15


ИЗВОР:Емил Диркем:,, Правила социолошке методе''

Савремена школа,Београд,1963.године

Picture of Вера (Vera) Вратуша (Vratuša)
Одговор: Pravila koja se odnose na posmatranje društvenih činjenica
by Вера (Vera) Вратуша (Vratuša) - Monday, 22 November 2010, 02:14 PM
 
Oсновна формална замерка је да након цитата нисте уносили број стране у извору него назив читавог поглавља. Главна садржинска замерка тесно је повезана са претходном формалном: уместо властитог коментара цитата ви сте често користили Диркемов текст без знака навода и навођења стране .
Још од датума усменог саопштавања, нисте исправили штампарску грешку која мења смисао првог правила ,,Треба систематски отклањати све претходне појаве.''

Исправљени текст вашег недељног саопштења унесите у облику одговора на овај коментар да бих коначно могла да га оценим неком прелазном оценом.
Picture of Aleksandra Kantar
Re: Одговор: Pravila koja se odnose na posmatranje društvenih činjenica
by Aleksandra Kantar - Thursday, 25 November 2010, 06:07 PM
 

Преправила сам,убацила сам број страница цитата,изменила коментаре на цитатима и преправила сам грешку са појавом.Надам се да је сада уреду.




Филозофски факултет Београд
Социологија



Реферат

Емил Диркем Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница

Увод у социологију


Професор Студент др Вера Вратуша Жуњић Александра Кантар

Београд,новембар 2010

Емил Диркем:Правила која се односе на посматрање друштвених чињница

1.,,Прво и најосновније правило је да се друштвене чињенице посматрају као ствари.”

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница 31 стр. )

Друштвена чињеница је сваки, утврђен или не, начин чињења који је у стању да на појединца врши спољну принуду.Ова анализа не искључује посматрање,јер позивањем на чињенице изводимо закључке из њих.

2. ,,Друштвене појаве су ствари и са њима треба поступати као са стварима''.

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница 40 стр.)

Да би се доказала ова поставка није нужно да се филозофира о њиховој природи, ни да се расправља о аналогијама које оне имају са појавама нижих царстава.Довољно је да се утврди да су оне једино дато које се показује социологу..Поступати са појавама као са стварима значи поступати са њима као са подацима који чине полазну тачку науке.Оно што нам је дато није идеја коју људи имају о вредности,јер је она неприступачна.То су вердоности које се стварно размењују у току еконмских односа.

3,,. Ствар се углавном познаје по томе што се она не може изменити простом одлуком воље, али то не значи да је она отпорна свакој промени.Да би се изазвала промена потребан је више или мање тежак напор због отпора који нам она даје.''

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница 41.стр)

Ово је својство које имају друштвене чињенице, тј. оне се састоје од калупа у које смо принуђени да лијемо своје радње.Сматрајући друштвене појаве као ствари, ми се прилагођавамо њиховој природи.

Правила:

1.,,Треба систематски отклањати све претходне појmoвe.''

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница 43.стр)

Ово правило је основа сваке научне методе, стога је потребно да социолог, било у тренутку када одређује предмет својих истраживања, било у току доказивања, себи одлучно забрани употребу појмова који су образовани ван науке и за потребе које немају ничег научног,тј.он треба да се ослободи тих лаичких очигледности и усмери своју пажњу на чињенице. Ова дефиниција има задатак да спреми социологе да ступе у додир са стварима које су доступне духу само споља. тј. она их изражава помоћу њихове спољашности.Осећање је предмет науке а не мерило истине.Некада су осећања која су се односила на ствари физичког света,имала религијско обележје које се супротстављало оснивању физичких наука.

пр.Мистицизам-који је уствари препушени емпиризам,негатор сваке науке.

2.,,За предмет истраживања увек узети само једну групу појава претходнодефинисаних помоћу извесних спољних обележја која су им заједничка и истим истраживањем обухватити све појаве које одговарају овој дефиницији.'''

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница 46.стр)

Ова дефиниција има задатак да спреми социологе да ступе у додир са стварима које су доступне духу само споља. тј. она их изражава помоћу њихове спољашности. Пошто нам је спољашност дата кроз осет, може се укратко рећи да:да би била објективнија, наука мора поћи не од појмова који су ван ње образовани него од осета. Али осет може лако бити субјективан, стога је у природним наукама правило да се уклоне чулни подаци код којих постоји опасност да су сувише лични како би се задржали искључиво они који имају довољан степен објективности.

3.,, Када социолог, дакле почиње да истражује било коју врсту друштвених чињеница, он треба да их посматра са оне стране, где се оне јављају издвојене од њихових индивидуалних манифестација.''

(Емил Диркем-Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница 54.стр)

Али социолог мора да буде пажљив!Јер спољна обележја у зависности од оних које он дефинише као предмет истраживања треба да буду што више могуће објективнија.Поставља се начело да су друштвене чињенице утолико погодније уколико су потпуније ослобођене индивидуалних чињеница које их испољавају.

Емил Диркем,као један од оснивача социологије,такође и цењени педагог нам је помогао како да што објективније могуће сагледавамо чињенице,као ствари.Чињенице имају колективни начин делања,мишљења и осећања која су у стању да на појединца врше спољну принуду и контролу.

Кантар Александра СО10/15
Picture of Вера (Vera) Вратуша (Vratuša)
Одговор: Re: Одговор: Pravila koja se odnose na posmatranje društvenih činjenica
by Вера (Vera) Вратуша (Vratuša) - Friday, 26 November 2010, 06:19 AM
 

Лепо је што сте исправили своје саопштење у складу са основном формалном примедбом (било је довољно да у заграду ставите после цитата презиме аутора, годину издања и страну, а све библиографске податке само једном на крају текста, а остала је и штампарска грешка, осим што сте исправили "претходне појаве" уносећи "претходне појтове"). Велика је штета међутим, што сте недовољно предузели да отклоните главну садржинску замерку да сте уместо властитог коментара цитата често користили Диркемов текст без знака навода и навођења стране .