 | Granice Rasta |
|
Donella H. Meadows ГРАНИЦЕ РАСТА
Равнотежа – аутори сматрају да први предлажу то стање, стање које не расте
представља равнотежу између 2 супротстављене снаге:
„У овом случају реч капитал мора да се схвати као комбиновани капитал, у који спадају капитал услужних делатности, индустријски и пољопривредни капитал.“[1]
Најтемељнија дефиниција стања глобалне равнотеже: „Народ и капитал су стабилнији са снагама које теже да их повећају или смање у помно контролисаном балансу.“[2]
Прва одлука која се мора донети поводом стања глобалне равнотеже је: Колико дуго стање треба да траје?
Стање никако не може да траје заувек.
Раст у стању равнотеже
Капитал и становништво морају бити константних димензија. Цветају делатности које људи сматрају најпожељнијим: уметност, музика, религија, спорт „Било која људска делатност која не захтева велике количине ненадоместивих природних извора, и која не загађује околину у разорној мери може да настави да се бесконачно одвија.“[3]
Повећање количине слободног времена.
Технолошки напредак је потребан у стању равнотеже. Нове методе које би помогле функционисању друштва, или усавршавања:[4]
Једнакост у стању равнотеже
„Раст становништва је највећа препрека расподели светских природних извора.“[5] Правилна расподела извора би због тога водила друштвеном самоубиству, ако количина расположива по особи не би била довољна за одржање живота.
Равнотежа би захтевала жртвовање одређених људских слобода.
Да би друштво остало у дуготрајном стању равнотеже, релативни степен развоја становништва и капитала морају бити претходно одређени. Због тога је потребно претходно извршити темељно истраживање и скупити велики број чињеница . [1] Meadows Donella, Granice rasta, Zagreb, stvarnost, 141. str. [2] Meadows Donella, Granice rasta, Zagreb, stvarnost, 141. str. [3] Meadows Donella, Granice rasta, Zagreb, stvarnost, 144. str. [4] Meadows Donella, Granice rasta, Zagreb, stvarnost, 146. str. |
 | Одговор: Meadows et all: Границе раста |
|
Преместите број стране у заграду одмах након цитата, као што смо се давно договорили. Белешке на дну стране или на крају текста служе за друге намене (на пример, за разјашњење неких детаља поменутих у тексту, чије би излагање у главном тексту ометало његов ток). Довршите задатак до краја - допуните цитате вашим коментарима. |
| Re: Одговор: Meadows et all: Границе раста |
|
ГРАНИЦЕ РАСТА
· „Најтемељнија дефиниција стања глобалне равнотеже гласи да су становништво и капитал стабилни, са снагама које теже да их повећају или смање у помно контролисаном балансу.“ (стр. 141.) Стање равнотеже може се одржати само ако не постоји раст броја становника у глобалном смислу. У том случају се капитал може обновити, остати на истом нивоу. (Реч капитал се мора схватити у смислу „комбинованог капитала – капитала у услужним делатностима, индустријског и пољопривредног капитала“(стр. 141)).
· „Колико дуго стање равнотеже треба да траје?“ (стр. 141) Колико је период дужи толико стопе раста и развоја морају бити ниже. Уколико нагло порасте број становника, то условљава и брже трошење капитала. Ако се животни век продужи, онда се мора смањити рађање, и капитална улагања не смеју бити велика и нагла, ради очувања ресурса.
· Да би се равнотежа одржала потребно је да: – стопа рађања и смртности буду једнаке – обе остану на минимуму – раст становништва и трошење капитала буде усклађено са вредностима друштва, које се могу мењати са напретком технологије, али тако да ресурси не буду угрожени „Напред наведене три тачке дефинишу динамичку равнотежу, која не треба да заледи, и вероватно не би заледила свет у стању у коме се тренутно налази. Сврха је у прихватању наведених услова да би се у друштву створиле веће слободе.“ (стр. 143)
· Да ли је раст/развој могућ у овим условима? Да, он чак има много веће изгледе, него у стању раста које постоји данас. „Становништво и капитал су једине величине које треба да остану константне у стању равнотеже. Било која људска делатност која не захтева велике количине ненадоместивих природних ресурса, и не загађује разорно околину, може бесконачно да настави са одвијањем.“ (стр. 144) У листу тих делатности спадају и занимања као што су васпитачи, послови који се тичу уметности, музике, религије, спорт. Да би се њима бавили становници морају имати задовољене основне потребе, али исто тако морају поседовати и слободно време. „Када би се утврдила укупна количина потреба материјалне производње, онда би сваки напредак у методама производње могао резултовати повећањем слободног времена становништва.“ (стр. 144)
· Да ли су технолошка усавршавања добродошла у свету у коме су све основне потребе подмирене, а додатна производња није дозвољена? „Основне људске потребе су и терале да се ови изуми примене на практичне проблеме, али је слободно време, без потреба створило знање потребно за практичну примену.“ (стр. 145) Технолошки напредак је потребан и пожељан, јер само практична открића могу омогућити побољшања друштва равнотеже. Потребна побољшања у сфери: – рециклирања – искоришћавања материјала – дизајна – искоришћавања сунчеве енергије – екологије – медицине – контрацепције
· Једнакост у стању равнотеже је мит. „Садашњи модел раста становништва и капитала стално повећавају јаз измешу богатих и сиромашних у светским размерама. Коначна последица сталног раста, према садашњем моделу, ће бити катастрофалан крах.“ (стр. 147) Највећа препрека праведној расподели је раст броја људи, јер се онда ограничени природни ресурси деле на више особа.
· „Главни проблем у устаљеном стању равнотеже неће бити производња, него расподела“.
· „Морају се жртвовати одређене слободе – рађање неограниченог броја деце, неконтролисана потрошња природних извора.“ (стр. 148) Али се добијају неке нове: нема глади, сиромаштва, више времена за васпитање деце. Данас те слободе ужива мали део становништва.
· „Шта се може учинити да би се из стања раста могло прећи на глобалну равнотежу“? Ово питање зависи од много чинилаца и прилично је широко. „Подаци се не могу истраживати насумице, него се истраживање овог стања мора базирати на успостављању системске структуре“. (стр. 149) Међутим, ако се ништа по том питању не учини постоји проблем, јер свет се приближава крајњим границама. „Подвлачимо потребу већег изучавања и ширих расправа ових тешких питања, и наглашавамо да је то ургентно“. (стр. 150)
· Ипак, друштво је данас на историјски највећем ступњу. „Човек има све што му је потребно за стварање потпуно новог облика људског друштва, које ће бити изграђено за генерације и генерације. Недостају само два елемента – реалистичан, дугорочан циљ, који може водити човечанство уравнотеженом друштву и људска воља да се тај циљ постигне. Са тим циљем човечанство би било у стању да почне контролисан прелаз, са раста на глобалну равнотежу“. (стр. 151.)
Литература: Donella H. Meadows, Dennis L. Meadows, Jorgen Randers, William W. Behrens III, Granice rasta, Stvarnost, Zagreb
|