Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Филозофски факултет, Београд

Недељно саопштење : Ботoмор, Томас, Социологија као друштвена критика

Конзерватизам и радикализам у социологији

,,Многи аутори који сумњају у радикалну природу марксистичке мисли касног двадесетог века, покушавају да на другачији начин дефинишу конзервативне и радикалне тенденције у социологији”.(1.)

C. Writght Mills разликује ,,величање постојећег друштва’’ и ,,критику друштва ’’.Alain Touraine супротставља ,,социологију власти ” ,,социологији сукоба”. Проблем са оваквим формулацијама лежи у томе што су анализе постојећег друштва, радикалне снаге и циљеви радикалног покрета, мање прецизне него што је било Марксово објашњење капиталистичког друштва, улога радничке класе и надолазећег социјализма. Нема много користи од прецизне и одређене теоријске шеме, која је у потпуности неповезана са стварношћу.

Марксова теорија друштва која се развијала годинама, постала је прдмет контроверзија и различитих тумачења и интерпретација.

,,Критика и измена надградње, има нову и одлучну важност за покрете ослобођења, у саставне делове социјалистичког друштва, које ће се излећи у утроби капиталистичког друштва, нужно би требало укључити социјалистичку демокрацију, социјалистичку правду, социјалистичку етику и социјалистичку свест.“(2.) -Карл Маркс.

,,Социологија се често називала ,,науком о друштвеним кризама”.Она заправо настаје из друштвене и културне кризе, која ја пратила пад ancient rigimea и успона индустријског капитализма”.(3.)Овом интелектуалном одјеху се може приступити са два становишта.

Може се сматрати да се социологија развила из критичке просветитељске мисли о друштву и да је попримила радикалан облик у мишљењу Карл Маркса.Такође може се тумачити као реакција на просветитељство и реакција конзервативних мислилаца раног деветнаестог века.

,,Радикални критичари социологије сматрају да је ,,златно доба “ социолошке мисли, период између осамдесетих година прошлог и двадесетих година овог века, када су Макс Вебер, Емил Диркем и Парето писали своја главна дела, имало карактер конзервативне реакције на марксизам”.(4.)Сви ови мислиоци, свако на свој начин, су критиковали марксистичку теорију, па је свако од њих створио битне елементе конзервативне теорије друштва.Њихова полемика са марксизмом допринела је томе да се одржи марксистичка мисао у социологији, а у одређеним периодима (као тридесетих и шездесетих година нашег века ) обнова радикалне мисли се у великој мери ослањала на марксистичке идеје.

Темељна критика конзервативне оријентације социологије, пориче радикализам просветитељске мисли у социологији, и доводи у питанје елементе Марксових мисли.Ова критика развијена је у радовима Маxa Horkheimera, и у Франкфуртској школи.

,,Марксова теорија, због његовог одобравања развоја модерне науке и индустрије, критикује се као део просветитељске традиције”.(5.)Читав рани развој социологије, сматра се разрадом конзервативног погледа на друштво супротстављеног учењима која теже ка ослобођењу човека, и чини се да су мислиоци Франкфуртске школе коначно рекли да грађанско друштво као општи друштвени феномен, може произвести грађанске конзервативне теорије друштва.Ова критичка рефлексија, шири се на совјетску мисао (схваћену као разраду елемента научног рационализма у марксистичкој теорији), па се тако долази до песимистичког закључка да сви разнолики облици друштвене мисли у главним модерним цивилизацијама, теже ка подржавању система доминације, при чему их оспорава само неколико преживелих представника ,,критичког ума”.

,,Наука о друштву није учењачки араканум, него организован део културе који уопште постоји да би помогао човеку у новом разумевању и изграђивању властите културе”.(6.)- Robert Lynd.

Lynd је истицао ,,поновно изграђивање” културе и заступао критичнију науку о друштву која би показала пут према радикалној трансформацији америчког друштва у десетогодишњој економској кризи.

Битно је истаћи да се у периоду просветитељства као ,,грађанске епохе”, може развијати само грађанска друштвена мисао, занемарљујући супротности у модерним друштвима на којим се темљи и сам марксизам.Привидно слабљење супротних сила доводи до нове концепције модерног друштва као ,,индустријског” или ,,научно-техничког друштва“.

,,Ботомор сматра да две социолошке мисли оправдавају тезу о битној радикалној оријентацији”.(7.)На првом месту он наглашава главну оставштину просветитељства у социолошкој мисли и марксизму у посебном облику, као критички однос према науци пре него идеју о владавини над природом која ће касније постати владавина над људима.Он сматра да узрок опште нелагодности лежи у социјалним последицама, које су проузроковале развој науке и технике, па се због тога критичарима научног рационализма пружа одређено охрабрење и оправдање.

На другом месту он говори о друштвеним последицама социологије и њиховим схватањем у социолошкој мисли.Као ,,циљ” социологије поставља откривање скривених механизама друштвеног живота, из чега следи формирање мале елите, односно такозваних ,,инжињера друштва”, где социологгија учествује у производњи и репродукцији облика доминације.Ако циљ социологије видимо у ширењу знања о облицима настанка, трајања, и могућности измене друштвених односа ) као нека врста јавног просветљења ) онда се може сматрати ослободилачким.

,,Радикална социологија, која говори о критици теорије друштва у складу са њиховим концепцијама друштвеног света, истиче три елемента.Она је истовремено теоријска, емпиријска и политичка.”(8.)

Литература :

Ботoмор, Томас, Социологија као друштвена критика

(1.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 9.

(2.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 10.

(3.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 10.

(4.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 10.

(5.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 11.

(6.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 11.

(7.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 12.

(8.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 12.

Студент : Јована Благојевић

Професор др Бера Братуша Жуњић

Филозофски факултет, Београд

Недељно саопштење : Ботoмор, Томас, Социологија као друштвена критика

Конзерватизам и радикализам у социологији

,,Многи аутори који сумњају у радикалну природу марксистичке мисли касног двадесетог века, покушавају да на другачији начин дефинишу конзервативне и радикалне тенденције у социологији,, ( страна 9 )

Аутори сматрају да је један од извора потешкоћа неодређен и несталан значај израза ,конзервативан, и ,радикалан,.Они тврде да марксизам данас служи да се одржи ,непромењено, стање и да се потисне критика.Такође примећују како ,слаби, радикални замах јер се не носи више са главним питањима и сукобима свог времена, па губи ослободилачки карактер.

C. Writght Mills разликује ,,величање постојећег друштва’’ и ,,критику друштва ’’.Alain Touraine супротставља ,,социологију власти ” ,,социологији сукоба”. Проблем са оваквим формулацијама лежи у томе што су анализе постојећег друштва, радикалне снаге и циљеви радикалног покрета, мање прецизне него што је било Марксово објашњење капиталистичког друштва, улога радничке класе и надолазећег социјализма. Нема много користи од прецизне и одређене теоријске шеме, која је у потпуности неповезана са стварношћу.

Марксова теорија друштва која се развијала годинама, постала је прдмет контроверзија и различитих тумачења и интерпретација.

,,Критика и измена надградње, има нову и одлучну важност за покрете ослобођења, у саставне делове социјалистичког друштва, које ће се излећи у утроби капиталистичког друштва, нужно би требало укључити социјалистичку демокрацију, социјалистичку правду, социјалистичку етику и социјалистичку свест.“(страна 10 ) -Карл Маркс.

Дакле, измена и критика надградње је важна и кључна за покрете ослобођења.Маркс је хтео да каже, да је за социјалистичко друштво, које настаје из капиталистичког друштва, важно укључити демокрацију, правду и етику, и као најважнији појам свест.

,,Социологија се често називала ,,науком о друштвеним кризама”.( страна 10 )

Можемо закључити да социологија настаје из друштвене и културне кризе, која ја пратила пад Рима и успона индустријског капитализма. Овом интелектуалном одјеху се може приступити са два становишта.Може се сматрати да се социологија развила из критичке просветитељске мисли о друштву и да је попримила радикалан облик у мишљењу Карл Маркса.Или можемо је тумачити као реакцију на просветитељство и реакцију конзервативних мислилаца раног деветнаестог века.

,,Радикални критичари социологије сматрају да је ,,златно доба “ социолошке мисли, период између осамдесетих година прошлог и двадесетих година овог века, када су Макс Вебер, Емил Диркем и Парето писали своја главна дела, имало карактер конзервативне реакције на марксизам”.(страна 10)

Сви ови мислиоци, свако на свој начин, су критиковали марксистичку теорију, па је свако од њих створио битне елементе конзервативне теорије друштва.Њихова полемика са марксизмом допринела је томе да се одржи марксистичка мисао у социологији, а у одређеним периодима (као тридесетих и шездесетих година нашег века ) обнова радикалне мисли се у великој мери ослањала на марксистичке идеје.

Темељна критика конзервативне оријентације социологије, пориче радикализам просветитељске мисли у социологији, и доводи у питанје елементе Марксових мисли.Ова критика развијена је у радовима Маxa Horkheimera, и у Франкфуртској школи.

Марксова теорија, због његовог одобравања развоја модерне науке и индустрије, критикује се као део просветитељске традиције.Читав рани развој социологије, сматра се разрадом конзервативног погледа на друштво супротстављеног учењима која теже ка ослобођењу човека, и чини се да су мислиоци Франкфуртске школе коначно рекли да грађанско друштво као општи друштвени феномен, може произвести грађанске конзервативне теорије друштва.Ова критичка рефлексија, шири се на совјетску мисао (схваћену као разраду елемента научног рационализма у марксистичкој теорији), па се тако долази до песимистичког закључка да сви разнолики облици друштвене мисли у главним модерним цивилизацијама, теже ка подржавању система доминације, при чему их оспорава само неколико преживелих представника ,,критичког ума”.

,,Наука о друштву није учењачки араканум, него организован део културе који уопште постоји да би помогао човеку у новом разумевању и изграђивању властите културе”.(страна 11 )- Robert Lynd.

Из овог цитата видимо да је наука о друштву заправо саставни део културе, помоћу којег друштво развија и разуме сопствену културу.Lynd је истицао ,,поновно изграђивање” културе и заступао критичнију науку о друштву која би показала пут према радикалној трансформацији америчког друштва у десетогодишњој економској кризи.

Битно је истаћи да се у периоду просветитељства као ,,грађанске епохе”, може развијати само грађанска друштвена мисао, занемарљујући супротности у модерним друштвима на којим се темљи и сам марксизам.Привидно слабљење супротних сила доводи до нове концепције модерног друштва као ,,индустријског” или ,,научно-техничког друштва“.

Ботомор сматра да две социолошке мисли оправдавају тезу о битној радикалној оријентацији:

На првом месту он наглашава главну оставштину просветитељства у социолошкој мисли и марксизму у посебном облику, као критички однос према науци пре него идеју о владавини над природом која ће касније постати владавина над људима.Он сматра да узрок опште нелагодности лежи у социјалним последицама, које су проузроковале развој науке и технике, па се због тога критичарима научног рационализма пружа одређено охрабрење и оправдање.

На другом месту он говори о друштвеним последицама социологије и њиховим схватањем у социолошкој мисли.Као ,,циљ” социологије поставља откривање скривених механизама друштвеног живота, из чега следи формирање мале елите, односно такозваних ,,инжињера друштва”, где социологгија учествује у производњи и репродукцији облика доминације.Ако циљ социологије видимо у ширењу знања о облицима настанка, трајања, и могућности измене друштвених односа ) као нека врста јавног просветљења ) онда се може сматрати ослободилачким.

,,Радикална социологија, која говори о критици теорије друштва у складу са њиховим концепцијама друштвеног света, истиче три елемента.Она је истовремено теоријска, емпиријска и политичка.”(страна 12)

Радикална социологија мора остварити јединство теорије, методе и друштвене акције.Њени представници се слажу да се дружтво треба мењати, и да у новом формираном друштву сви чланови имају приближно једнаке услове за живот, најсличније оним какве у савременом грађанском друштву има виши слој средње класе.

Литература :

Ботoмор, Томас, Социологија као друштвена критика

(1.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 9.

(2.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 10.

(3.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 10.

(4.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 10.

(5.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 11.

(6.)Ботомор, Томас ; Социологија као друштвена критика, Загреб, 1997. стр. 12.

Студент : Јована Благојевић

Професор др Вера Вратуша Жуњић