Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Univerzitet u Beogradu  

Filozofski fakultet-odeljenje za sociologiju

Uvod u sociologiju 1

(referat-nedeljno saopštenje)

Tema:Priroda i društvo-stanovništvo i

ekološka kriza (vežbe)

Mentor:Vera Vratuša-Žunjić Student:Marija Manojlović  SO 10/56

Beograd,29.10.2010.

Granice rasta

Prirodni priraštaj je eksponencijalan.Postoji jedan drevni persijski mit koji nam može pomoći da ovo objasnimo.”Dvorjanin zamoli vladara da ga nagradi za njegovu službu,tako što će mu za svaku uslugu vladar dati dvostruko više zrna pirinča nego što je dotle imao,počinjujući sa jednim jedinim zrnom na prvom polju šahovske table.Smatrajući da postupa dobro,kralj naredi da se donese zrno pirinča iz ambara.Do 21.polja šahovske table,ambar je bio prazan;do 40.polja trebalo je dati 10 milijardi zrna pirinča“(D.H.Meadows i dr. 1974.).[1]Drugim rečima,ako počnete da udvostručavate broj bilo kog predmeta,idući tako redom,počinje da se udvostručava i rezultat,i na taj način,vrlo brzo dolazi se do ogromne brojke:1:2:4:8:16:128,i tako dalje-sa sedam operacija udvostručavanja broj je porastao za 128 procenata.Potpuno isti princip primenjuje se na porast stanovništva.Ovaj efekat možemo meriti putem udvostručavanja vremena,to jest onog perioda za koji se broj stanovnika udvostruči.Porast stanovništva od 1 procenta dovešće do udvostručavanja brojeva za 70 godina.Pri porastu od 2 procenta,stanovništvo će se udvostručiti za 35 godina,dok porast stanovništva od 3 procenta dovodi do udvostručavanja stanovništva za 23 godine.

Zabrinutost zbog životne sredine:postoje li granice rasta?

Mnogi su zabrinuti zbog štetnog uticaja ljudskih bića na prirodnu sredinu.Reakcije u javnosti u vezi sa životnom sredinom,dovele su do stvaranja ”zelenih” pokreta i partija,kao što su Prijatelji Zemlje i Grinpis,koji organizuju kampanje koje se tiču zaštite čovekove sredine.Iako ima različitih interpretacija sa tim u vezi,”zajednička nit jeste zaštita životne sredine,očuvanje pre nego iscrpljivanje resursa i zaštita preostalih životinjskih vrsta.“[2]

Koreni nastanka pokreta ”zelenih”,kao i sve veće brige javnosti u vezi sa problemima zaštite životne sredine,mogu se naći u čuvenom izveštaju koji je prvi put objavljen početkom 70-ih godina 20.veka-pod naslovom Granice rasta,koji je štampao Rimski klub.“Rimski klub je formirala grupa industrijalaca,privrednih savetnika i civilnih aktivista u glavnom gradu Italije.Rimski klub je naručio istraživanje u kojem su korišćene tehnike kompjuterskog modelovanja da bi se predvidele posledice kontinuiranog ekonomskog rasta,priraštaja stanovništva,zagađenja i iscrpljivanja prirodnih resursa.Kompjuterski model pokazao je šta bi se moglo dogoditi ako bi se tendencije,koje su nastale između 1900. i 1970. godine,nastavile do 2100.U kompjuterske projekcije unošene su razne promene kako bi se proizveo čitav niz mogućih posledica,u zavisnosti od razlličitih stopa rasta posmatranih faktora.Istraživači su otkrili da je,svaki put kada su promenili samo jednu varijablu,dolazilo do neke ekološke krize.Glavni zaključak izveštaja Rimskog kluba bio je da su stope industrijskog rasta nespojive sa ograničenom količinom svetskih resursa i sposobnošću planete da izdrži priraštaj stanovništva i apsorbuje zagađenje.Izveštaj je ukazao na neodrživost sadašnjih nivoa porasta ”stanovništva,industrijalizacije,zagađenja,proizvodnje hrane i trošenja resursa.”(Meadows et al.,1974:23).[3]

”Izveštaj Rimskog kluba bio je široko osporavan,pa su i sami autori kasnije priznali da su neke primedbe opravdane.Metod kojim su se istraživači koristili bio je usredsređen na fizička ograničenja i na pretpostavljene stope rasta i tehnološke inovacije.Izveštaj nije u dovoljnoj meri uzeo u obzir sposobnost ljudskih bića da odgovore na ekološke izazove kroz tehnološki napredak ili putem političkih sredstava.Štaviše,istakli su kritičari,tržišne sile mogu delovati tako da ograniče prekomernu eksploataciju resursa.Na primer,ako mineral,kao što je magnezijum,postane redak,doći će do povećanja njegove cene.Kako raste njegova cena,on će se manje koristiti,a proizvođači bi čak mogli da pronađu način da ga eliminišu ako bi postao preskup.“[4]

„Osnovna ideja izveštaja Granice rasta bila je da postoje i društveni i prirodni uticaji koji ograničavaju mogućnosti planete Zemlje da apsorbuje dalji ekonomski razvoj i rast stanovništva.Nalaze izveštaja Rimskog kluba koristile su mnoge grupe da bi ukazale da ekonomski razvoj mora biti strogo ograničen da bi se zaštitila životna sredina.Međutim,to gledište mnogi su kritikovali kao neuverljivo i nepotrebno.Privredni razvoj može se i mora podsticati,smatrali su kritičari,jer je to sredstvo koje dovodi do povećanja svetskog bogatstva.Manje razvijene zemlje ne mogu nikad da sustignu bogatije,ako na bilo koji način ograničavaju sopstveni industrijski rast.“[5] Svetski model sa udvostručenim rezervama prirodnih sirovina

Danas industrijalizacija može dostići viši stupanj,budući da sirovine nisu tako brzo iscrpljene.Međutim,sve brojniji industrijski pogoni ispuštaju zagađivače po takvoj stopi,da mehanizmi apsorpcije zagađivanja postaju zasićeni.“Zagađivanje se vrlo brzo povećava,prouzrokujući neposredno povećanje stope smrtnosti i pad proizvodnje hrane.“[6]Na kraju opticaja sirovine bivaju uveliko iscrpljene udvostručenoj količini početno raspoloživih sirovina.“Granice rasta se mogu pojaviti u različitim vremenima i u različitim delovima sveta,ili može zahvatiti ceo svet.Takođe može biti iznenadna ili postepena.Ako bi se najpre stiglo do gornje granice u proizvodnji hrane,tada bi neindustrijalizovane zemlje trpele najveći pad stanovništva.Ako bi prva granica bila dostignuta zbog iscrpljenja neobnovivih prirodnih izvora,tada bi industrijalizovane zemlje bile najviše pogođene.Moglo bi se takođe dogoditi da Zemlja zadrži vlastitu sposobnost održavanja i prehrane biljaka i životinja,a možda dotični oblici života budu zahvaćeni ili potpuno uništeni.Znači,preživelo ljudsko stanovništvo,koliko god bilo maleno,raspolagalo bi skučenim ostatkom da bi moglo graditi novo društvo u bilo kom obliku koji danas uopšte možemo zamisliti.“[7]

Stanje ravnoteže

Mnogi filozofi,ekonomisti i biolozi su razmatrali neku vrstu stanja koje ne raste.Takvo stanje su nazivali različitim imenima,sa isto tako različitim značenjima.“Ravnoteža znači stanje balansa ili jednakosti između suprotstavljenih sila.U dinamičkim terminima svetskog modela,suprotstavljene su one snage koje prouzrokuju povećanje broja stanovnika i zaliha kapitala(željena visoka veličina obitelji,niska delotvornost kontrole rađanja,visoka stopa kapitalnih ulaganja) i one koje prouzrokuju opadanje broja stanovnika i zaliha kapitala(nestašica hrane,zagađivanje,visoka stopa deprecijacije ili zastarevanja).“[8] Reč ” kapital ” mora se shvatiti u smislu kombiniranog kapitala od kapitala u uslužnim delatnostima,industrijskog i poljoprivrednog kapitala.”Definicija stanja globalne ravnoteže glasi: stanovništvo i kapital su bitno stabilni,sa snagama koje teže da ih povećaju ili smanje u pomno kontroliranom balansu.”[9] 

 “Komentar:Zalihe kapitala i stanovništvo ostaju konstantni,ali teoretski mogu biti konstantni na visokom ili niskom stupnju,ili jedna veličina može biti visoka,a druga niska.Na primer,voda se u nekom rezervoaru može održati na danom stupnju sa brzim doticanjem i oticanjem ili sa polaganim ucurivanjem i iscurivanjem.Takođe,stabilno stanovništvo bilo kog opsega može postići visoku ili jednaku stopu rađanja i stopom smrtnosti(kratak životni vek) ili niskom,ali opet jednakom stopom rađanja i stopom smrtnosti(dugi životni vek).Zalihe kapitala se mogu održati sa visokim stopama ulaganja i deprecijacije ili niskim stopama ulaganja i deprecijacije.Bilo koja kombinacija ovih mogućnosti je u skladu sa osnovnom definicijom stanja globalne ravnoteže.Dinamičke interakcije u svetskom sastavu pokazuju da prva odluka koja se donese,odnosi se na vreme.Kako dugo treba da traje stanje ravnoteže? Ako je društvo zainteresovano za vremenski raspon od šest meseci ili godinu dana,svetski model pokazuje da se može postići bilo koji stupanj stanovništva i kapitala.Stope i razine moraju biti prilagođene tako da osiguraju da stopa kapitalnih ulaganja neće biti ograničena raspoloživošću prirodnih izvora za određeni vremenski raspon ili da stopa smrtnosti neće biti pod neobuzdanim uticajem zagađivanja ili nestašice hrane.Što društvo duže hoće da zadrži stanje ravnoteže,stope i razine određenih veličina moraju biti niže.Nikakva razina stanovništva ili kapitala se ne može održati zauvek,pošto se radi o vremenski vrlo udaljenoj granici,ukoliko se razumno postupa sa raspoloživim prirodnim izvorima i programiramo naše odluke za dovoljno dugo razdoblje.Međutim,stope bi bile znatno različitije od današnjih.Svako društvo bi radije htelo da je stopa smrtnosti niža,a ne viša,budući da je dug,zdrav život sveopšta ljudska težnja.Ali,da bi se održala ravnoteža sa dugim životnim vekom,stopa rađanja mora biti niska.Bilo bi najbolje kada bi i stope kapitalnih ulaganja i deprecijacije bile niske,jer ukoliko su one niže,utoliko će se manje iscrpljivati prirodni izvori i manje će biti zagađivanje.”[10]

“Pošto je postavljen cilj da se svakoj osobi osigura razumno dug život i da se na Zemlji održi stanje ravnoteže za jedan duži vremenski uspon,moraju se verificirati,rezultati se postižu i preciziraju na sledeći način:

1) Postojani kapital i stanovništvo konstantnih su dimenzija.Stopa rađanja se jednači sa stopom smrtnosti,a stopa kapitalnih ulaganja se jednači sa stopom deprecijacije.

2) Sve stope ulaza i izlaza –rađanja,smrti,investicije,deprecijacije-bivaju održavane na minimumu.

3) Razina postojanog kapitala i razina stanovništva,te njihov uzajamni odnos usklađeni su sa vrednostima društva.One mogu biti hotimično izmenjene i polagano prilagođene s obzirom na napredak tehnologije.”[11]

Komentar : “Prve dve stavke označavaju smer korporacije širenja ili propadanja.Treća stavka naglašava da svaka zemlja može menjati svoj prosečni standard života,varirajući odnos između svog stanovništva i kapitala.Ove tri stavke definiraju dinamičku ravnotežu,čija je svrha prihvatanje navedenih uslova da se društvu stvore veće slobode,a ne da mu se nametne čelična košulja,jer u stanju ravnoteže ne postoji formalni model društvenih uvjeta.Takođe,ne postoji jamstvo da bi novo društvo moglo biti mnogo bolje ili mnogo različitije od ovog koje danas postoji.”[12]

Rast u stanju ravnoteže

Godine 1857. John Stuart Mill je napisao:”Jedva je potrebno primetiti da neizmenjeni uvjeti kapitala i stanovništva ne znače i neizmenjene uvjete ljudskog napredovanja.Bilo bi,kao i uvek,mnogo prostora za sve vrste duhovne kulture,moralnog i društvenog napretka;ostalo bi isto tako široko polje za usavršavanje umeća življenja,a bilo bi i mnogo više verovatnosti da bi se dotično usavršenje i postiglo.”[13]

Komentar : Stanovništvo i kapital su jedine konstantne veličine u stanju ravnoteže.Bilo koja ljudska delatnost koja ne zahteva velike količine nedostižnih prirodnih izvora,i koja ne zagađuje okolinu,odvija se beskonačno.I nesmetano se razvijaju delatnosti koje mnogi ljudi smatraju najpoželjnijim i izvorom najvećih pravih zadovoljstava:umetnost,muzika,religija,sport i društvene delatnosti.Zavise od raspoloživosti viška proizvodnje,kada se podmire osnovne ljudske potrebe u hrani i stanovanju i koje zahtevaju slobodno vreme,prilagođene da osiguraju zadovoljenje ljudskih materijalnih potreba po želji.

„Tehnološki napredak bi bio i potreban i poželjan u stanju ravnoteže.Primeri praktičnih otkrića koja bi mogla poboljšati funkcioniranje jednog društva ravnoteže su:

1. nove metode sabiranja podataka,radi smanjenja zagađivanja i stavljanja već iskorišćenih materijala u ponovnu upotrebu(recikliranje)

2. delotvorni tehnički postupci u ponovnom iskorišćavanju materijala radi smanjenja stope iscrpljivanja prirodnih izvora

3. bolje oblikovanje proizvoda (design) radi povećanja veka trajanja proizvoda i olakšanja popravki,tako da stopa deprecijacije kapitala bude minimizirana

4. iskorišćavanje sunčanih zračenja,koja predstavljaju izvor najjačeg prirodno-slobodnog zagađivanja

5. metode prirodne kontrole nad biološkim štetočinama,utemeljene na potpunijem razumevanju ekoloških međuovisnosti

6. medicinski napreci koji bi omogućili opadanje stope smrtnosti

7. usavršenje sredstava protiv začeća,koja bi olakšala izjednačavanje stope rađanja sa opadajućom stopom smrtnosti.“[14]

Jednakost u stanju ravnoteže

Jedan od najšire prihvaćenih mitova u sadašnjem društvu je očekivanje da će nastavak naših sadašnjih modela rasta voditi čovečanstvo ka jednakosti.Čini se da je univerzalni zaključak,žalostan ali shvatljiv,da se jednakost raspodele smanjuje uporedo sa povećanjem broja ljudi na koje ograničeni prirodni izvori moraju biti raspodeljeni.Sa druge strane,jednaka je preraspodela ravna društvenom samoubistvu ako prosečna raspoloživa količina po osobi nije dovoljna za održanje života.Naravno,nema nikakva jamstva da će moralni izvori čovečanstva biti dovoljni da se reši problem raspodele dohotka,čak i u stanju ravnoteže.Međutim,još je manje jamstva da će dotični društveni problemi biti rešeni u sadašnjem stanju rasta,koje stavlja na veliku kušnju i moralne i fizičke snage svetskog stanovništva.Globalna ravnoteža ne znači nužno kraj napretka ili ljudskog razvitka.Mogućnosti u okviru stanja ravnoteže su gotovo beskonačne.“Ravnoteža zahteva da se žrtvuju određene ljudske slobode,kao što je sloboda rađanja neograničenog broja dece,ili potrošnja nekontrolisanih količina prirodnih izvora,radi drugih sloboda,kao što je ublaženje zagađivanja i prenapućenosti,pretnja kraja svetskog sastava.Takođe mogu nastati nove slobode:opšti i neograničeni odgoj,slobodno vreme za stvaralaštvo i izumiteljstvo,sloboda od gladi i siromaštva koju danas uživa samo mali deo svetskog stanovništva.“[15]

Prelaz od rasta na globalnu ravnotežu

U ovoj fazi može se vrlo malo reći o praktičnim svakodnevnim koracima koji bi se mogli poduzeti da bi se postiglo željeno,održivo stanje globalne ravnoteže.Mnogo je više informacija potrebno da bi se upravljalo prelazom na stanje globalne ravnoteže.U postupku odabira svetskih podataka i njihovo uklapanje u jedan organizovani model,postajemo svesni velike potrebe za većim brojem činjenica-za brojevima koji su znatno merljivi,ali koji još nisu bili mereni.Najupadljiviji nedostaci u sadašnjem znanju,javljaju se u onom sektoru modela koji govori o zagađivanju.Podaci se ne istražuju nasumice,nego istraživanje treba da bude upravljano znatno povećim naglaskom na uspostavljanje sastavne strukture(system structure).“Ponašanje svih složenih društvenih sastava prvenstveno je određeno nizom fizičkih,bioloških,psiholoških i ekonomskih odnosa koji prožimaju bilo koju ljudsku skupinu,njen prirodni okoliš i njene ekonomske delatnosti.Najbitnija informacija se tiče ljudskih vrednosti.Čim društvo priznaje da ne može maksimizirati sve za svakoga,mora početi praviti izbor.“[16]Treba li biti više ljudi ili više bogatstva,više divljine ili više automobila,više hrane za siromašne ili više usluga za bogate?Davanje društvenih odgovora na takva pitanja i prevođenje dotičnih odgovora u politiku je suština političkog procesa.Još uvek malo ljudi,u bilo kom društvu,jedva shvata da se odluke o tome donose svaki dan,a još ih je manje koji se pitaju kakve bi njihove vlastite odluke o tome bile.“Svaki dan nastavka eksponencijalnog rasta primiče svetski sastav bliže konačnim granicama dotičnog rasta.Odluka da se ništa ne učini,jeste odluka da se poveća opasnost kraha.

Svesno ograničavanje razvitka bilo bi teško,ali ne i nemoguće.Put kojim treba nastaviti je jasan,a neophodne mere,ljudskom društvu su nove,ali ipak u okviru čovekovih mogućnosti.Čovek poseduje najmoćniju kombinaciju znanja,sredstava i prirodnih izvora koje je svet ikad poznavao.On ima sve što je fizički potrebno za stvaranje potpuno novog oblika ljudskog društva-društva koje će biti izgrađeno za generacije i generacije.Nedostaju samo dva elementa:realističan,dugoročan cilj koji može voditi čovečanstvo uravnoteženom društvu,i ljudska volja da se taj cilj postigne.Bez tog cilja i bez predanosti njemu,kratkoročne zaokupljenosti će stvarati eksponencijalni rast koji gura svetski sastav prema granicama naše planete i prema konačnom krahu.S tim ciljem i predanošću čovečanstvo bi sada bilo kadro započeti kontroliran,usmeravan prelaz od rasta na globalnu ravnotežu.“[17]

Literatura

Donella H.Meadows,Dennis L.Meadows,Jorgen Randers,William W.Behrens III

Granice rasta

Stvarnost,Zagreb,1974.god.

111,140-151 

Gidens,Entoni,Sociologija,EF,Beograd,2003.god.

617-648

[1] Gidens,Entoni,Priraštaj stanovništva i ekološka kriza,Beograd,EF,2003.,619.strana

[2] Gidens,Entoni,Priraštaj stanovništva i ekološka kriza,Beograd,EF,2003.,625.strana

[3] Gidens,Entoni,Priraštaj stanovništva i ekološka kriza,Beograd,EF,2003.,625/626.strana

[4],[5] Gidens,Entoni,Priraštaj stanovništva i ekološka kriza,Beograd,EF,2003.,626.strana

[6] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,111.strana

[7] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,140.strana

[8],[9] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,141.strana

[10] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,141/142.strana

[11] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,143.strana

[12] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,143/144.strana

[13] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,144.strana

[14] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,145/146.strana

[15] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,148.strana

[16] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,149.strana

[17] Meadows H.,Donella,Granice rasta,Zagreb,Stvarnost,1974.,151.strana