Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

ЕСЕЈ ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ

Шошкић Анђела, ПС100043

8.2.2011.

КАКО ВАСПИТАЊЕ УТИЧЕ НА ДРУШТВЕНЕ ПОДЕЛЕ НА ОСНОВУ ПОДЕЛЕ РАДА?

Повезаност између васпитања и образовања и поделе рада је непорецива. Шта нас друго припрема за улогу коју ћемо вршити у друштву и наш будући посао пре него васпитање и образовање, којима је то један од основних задатака? Средње стручне школе, например, врло експлицитно усмеравају и обучавају своје ученике за поједине професије.

За Диркема васпитање је процес систематске социјализације деце која тек треба да постану пуноправни чланови друштва и омогућава им да се у њега уклопе. Припрема за будуће улоге које ће она заузети једног дана укључује и припрему за будућу професију, и тиме је васпитање један од кључних фактора у омогућавању поделе рада. Затим, подела рада претпоставља органску солидарност, која почива на међусобним разликама које се допуњују и функционишу у складу, а управо васпитање ствара ту неопходну друштвену хетерогеност. Пошто излаз из аномије види у професијама које ће бити нови морални ослонци друштва, образовање мора да обезбеди такав приступ и разумевање сопствене професије код људи који би до тога довели. Будући да не придаје велики значај биолошким чиниоцима, већ напротив, наглашава друштвене, све поделе које настају, па и подела рада, али и главне сличности међу људима, резултат су учења у друштву - васпитања, и његовог елемента, образовања. Због тога Диркем, који је поред социологије предавао и педагогију, велики значај придаје васпитању. Васпитање, такође, може да представља дисфункцију када је реч о подели рада. Управо стога што се на њега не може много утицати, и што се споро мења, оно ће задржати неке непожељне особине у друштву дуже него би требало. Изнуђена подела рада је још један облик дисфункције поделе рада, и представља случај да се подела рада темељи на неким другим критеријумима - класној подели, на пример. Како ту васпитање делује? Преносећи обичаје и убеђења родитеља на своју децу, васпитање би омогућило очување предрасуда и кроз обичаје би одржало неједнакост дуго након "званичног" укидања поделе рада.

Карл Маркс веровао је да се друштво темељи на економским чиниоцима, а да све остало представља надградњу на њих. У складу са тиме, и васпитање би требало да буде надградња постојећег система, да омогућава његово одржавање и функционисање. Заправо, знање је најмоћније средство контроле: како се може побунити онај ко и не зна за боље? У захтеву за једнаке могућности за образовање би се Маркс и Диркем (за кога такво образовање омогућава правилну, а не изнуђену поделу рада), верујем, сложили. Један од предуслова за настанак револуције је класно освешћивање - јер припадници и једне и друге класе су најчешће несвесни класне издељености, и, што је још важније, нису свесни могућности да се та ситуација измени. Он то и сам каже:

"Тако она сама додаје пролетеријату своје сопствене елементе образовања, тј. пружа му оружје против саме себе.

Затим, као што смо видели, услед напретка индустрије читави делови владајуће класе бивају бацани у пролетеријат или бар угрожени у животним условима. И ови доводе пролетеријату масу елемената образовања.

Напослетку, у време када се класна борба приближава решењу, процес распадања у оквиру владајуће класе, у оквиру целог друштва, узима тако жесток, тако оштар карактер да се један мали део владајуће класе одриче ње и прикључује револуционарној класи, класи која у својим рукама носи будућност. И зато, као што је некад један део племства прешао на страну буржоазије, тако сада један део буржоазије прелази на страну пролетеријата, а нарочито један део буржуја-идеолога, који су се уздигли до теоретског разумевања целокупног историјског кретања." (Маркс и Енгелс, Манифест комунистичке партије, http://www.marxists.org/srpshrva/archive/marks/1848/manifest-komunisticke-partije/ch01.htm)

Шта нам говори овај одломак из Манифеста? Видимо да је образовање један од битних чинилаца побуне. Образовани пролетери и капиталисти који су у сталним кризама постали такође радничка класа, а који су, будући да су припадали слоју буржуја, имали и прилике за квалитетније образовање од непосредног су значаја за револуцију. Њима се, видимо, касније, придружују и буржуји-идеолози. Иако су припадници више класе, знање и разумевање друштвене ситуације ће им омогућити да пређу на страну пролетера и помогну друштвене промене.

Вебер је такође видео економску основу друштва, али, за разлику од Маркса, није сматрао да је то једини чинилац. Борба за моћ и власт још један је, веома битан чинилац. Друштво није издељено само на класе, већ и на сталеже, а то омогућава веће богатство друштвених подела, па и поделе рада, која је, наравно, уско везана за образовање и васпитање. Сталежи се удружују у групе, свесни су своје издвојености у односу на оне који том сталежу не припадају, и те своје међусобне разлике преносе на нове чланове, а васпитање и образовање ту имају битну улогу. Различите професије, на пример, могу удружити појединце у борби за заједнички интерес, а сваки се новајлија у том послу припрема да се придружи својим колегама тој борби. За већину професија постоје струковна удружења, синдикати, друштва. Они активно учествују у образовању будућих и постојећих припадника своје струке, кроз семинаре, књиге, научне скупове... труде се омогуће што боље обављање посла, дакле помажу ефикаснијој и квалитенијој техничкој подели рада. Даље, поједини сталежи, нарочито елитни, труде се да остану затворени, а део тога је кроз омогућавање заузимања одређених позиција у друштву само својим члановима. Они омогућавају својим потомцима посебно образовање, рецимо у одређеним приватним школама, које, као затворене делују на више начина. Прво, те посебне школе припремају своје студенте за будуће успрешне каријере. Један од управника Итона, познатог енглеског елитног мушког интерната, рекао је да је једна од најважнијих ствари које пружају својим студентима, поред образовања, уверење да су сјајни, да могу да остваре оно што науме. Поред тога, сама диплома из таквих школа улазница је за управљачке и друге елитне послове у друштву. Коначно, а можда и најважније, оне међусобно повезују своје ђаке и тако стварају нову генерацију затвореног, елитног друштва.