Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

Проблеми са којима се сваки истраживач суочава када одабере појаву или процес који жели да истражи јесте најпре сама дефиниција те појава поготово када је у питању један овако сложена, вишезначана појава попут религије и  процеса секиларизације. У мом раду сам изложила многобројна виђења и схватања религије, Диркемово, Веберово и Марксово схватање религије, а потом и различите дефиниције које су у суштни приказале проблеме са којима су се сусретали аутори који су дефинисали религију и секуларизацију. Религиозност сам настојала да истражим кроз субјективна мишљења испитаника о томе да ли су религиозни или нису,шта уопште религија за њих представља, значај који придају обредима, обичајима и колико испуњавају те могла бих рећи верничке дужности а на крају и њихов однос према колегама или другарима који нису верници. Што се тиче процеса секуларизације поново због сложености појма наилази се на проблем  како га дефинисати јер су дефиниције претежно схватале овај процес једнолинијским, у правцу све већег слабљења религијског утицаја, и значаја религије за појединца. На самом почетку сам се одлучила за прихватање схватања Врцана јер је секуларизацију схватио управо у њеној сложености и  могућности реверзибилног процеса дакле десекуларизације што је овде, у истраживању и показано. Што се тиче самих методолошких проблема, омладина као једна релативно млада друштвена група, носи са собом одређену проблематику у виду немогућности испитивања религозности кроз неке од основнох индикатора као што су "венчање у цркви", "слављење крсне славе" у смислу правог религијског веровања док код омладине се све поприлично своди  на родитеље и њихов однос према религији. Као што је у истраживању и показано огроман је утицај на религиозност имало религиозно обојено одгајање деце. Наравно у самом прикупљању података се наилазило на проблемчиће у смислу недовољне озбиљности испитаника (морам рећи разумљиво) с обзиром да се ради о омладини. Проблем са којим сам се директно сусрела јесте био како разликовати различите врсте религиозности  код младих, јер је уочена тенденција да се млади изјашњавају као уверени верници а да притом притом уопште не испуњавају неке основне религијске активности попут поста, одласка у цркву,исповедања. Они неизоставно себе сматрају верницима али се види њихово измењено поимање религиозности. У том смислу долази до несклада између неких дефиниција религиозности и оваквих резултата. Наравно мора се узети у обзир да су у питању млади који још увек немају  у потпуности дефинисан поглед на свет нити у потпуности изграђене ставове.