Теоријски и методолошки проблеми изучавања проблема религиозности и десекуларизације | |
Проблеми са којима се сваки истраживач суочава када одабере појаву или процес који жели да истражи јесте најпре сама дефиниција те појава поготово када је у питању један овако сложена, вишезначана појава попут религије и процеса секиларизације. У мом раду сам изложила многобројна виђења и схватања религије, Диркемово, Веберово и Марксово схватање религије, а потом и различите дефиниције које су у суштни приказале проблеме са којима су се сусретали аутори који су дефинисали религију и секуларизацију. Религиозност сам настојала да истражим кроз субјективна мишљења испитаника о томе да ли су религиозни или нису,шта уопште религија за њих представља, значај који придају обредима, обичајима и колико испуњавају те могла бих рећи верничке дужности а на крају и њихов однос према колегама или другарима који нису верници. Што се тиче процеса секуларизације поново због сложености појма наилази се на проблем како га дефинисати јер су дефиниције претежно схватале овај процес једнолинијским, у правцу све већег слабљења религијског утицаја, и значаја религије за појединца. На самом почетку сам се одлучила за прихватање схватања Врцана јер је секуларизацију схватио управо у њеној сложености и могућности реверзибилног процеса дакле десекуларизације што је овде, у истраживању и показано. Што се тиче самих методолошких проблема, омладина као једна релативно млада друштвена група, носи са собом одређену проблематику у виду немогућности испитивања религозности кроз неке од основнох индикатора као што су "венчање у цркви", "слављење крсне славе" у смислу правог религијског веровања док код омладине се све поприлично своди на родитеље и њихов однос према религији. Као што је у истраживању и показано огроман је утицај на религиозност имало религиозно обојено одгајање деце. Наравно у самом прикупљању података се наилазило на проблемчиће у смислу недовољне озбиљности испитаника (морам рећи разумљиво) с обзиром да се ради о омладини. Проблем са којим сам се директно сусрела јесте био како разликовати различите врсте религиозности код младих, јер је уочена тенденција да се млади изјашњавају као уверени верници а да притом притом уопште не испуњавају неке основне религијске активности попут поста, одласка у цркву,исповедања. Они неизоставно себе сматрају верницима али се види њихово измењено поимање религиозности. У том смислу долази до несклада између неких дефиниција религиозности и оваквих резултата. Наравно мора се узети у обзир да су у питању млади који још увек немају у потпуности дефинисан поглед на свет нити у потпуности изграђене ставове. |
Одговор: Теоријски и методолошки проблеми изучавања проблема религиозности и десекуларизације | |
Било би добро да допуните свој завршни есеј конкретизацијом теоријских и методолошких проблема истраживања религиозности и (де)секуларизације нарочито код младих с којима сте се суочили израђујући свој истраживачки семинарски рад. Недовољно сте се на пример осврнули на питања операционализације кључних појмова која су тесно повезана са питањима поузданости и ваљаности података које сте прикупили путем упитника (да ли су доиста "венчање у цркви", "слављење крсне славе" најподеснији индикатори "у смислу правог религијског веровања")? Било би неопходно и да резимирате ваше увиде које сте стекли радећи на овом истраживању, шта и како је остало да подробније испитате ви или неки други истраживач у евентуалном наставку истраживања ове или сличне основне теме. |
Re: Одговор: Теоријски и методолошки проблеми изучавања проблема религиозности и десекуларизације | |
Дефинитивно да горе постављенна питања представљају само неке од индикатора религиозности.Хтела сам да укажем да је у неку руку лакше испитивати религиозност одраслих. Проблем са којим сам се сусрела јесте како дефинисати или опрерационализовати категорију уверених верника. Сматрам да се индикатори стварне религиозности, као што сам већ рекла,налазе у самом веровању испитаника односно њиховим ставовима у складу са којима живе. Оно што преставља проблем јесте спона између религије и секуларизације, уколико под религозношћу сматрамо лично веровање и вероисповедне активности, које не налазе свој израз у неком заједничком облику или чак институционализованом то само по себи говори о неисвесном положају религије у друштву.На примеру овог мини истраживања се види да уз губитак или чак нестајање неких пракси(пост, одлазак у цркву) не иде нужно слабљење личне религиозности.Ово доводи у неизвестан положај секуларизацију коју смо одредили као процес у коме верске институције, активности губе свој друштвени значај. Сматрам да би за најбоље резултате било потребно извршити истраживање путем есеја, да се од испитаника тражи да напишу шта заиста осећају, и као схватају религиозност својим речима. |