 | Re: Одговор: Погледи на религију у класичној социологији |
|
Моје мишљење је да заправо постоји разлика и да није адекватно користити превод „опијум за народ“ уместо „опијум народа“... Прва верзија би означавала манипулацију људима, известан вид средства који владајућа класа користи да би овладала масом, контролисала је. Насупрот томе, када сам читала Марксову критику, одмах ми је било јасно да Маркс, у овом делу, разматра религију на нешто вишем нивоу. Наиме, он говори о томе како је човек створио религију са потребом за извесним илузорним, имагинарним остварењем људскости у оним околностима у којима је човеку то потребно; како је религија илузорна срећа, лажна и отуђена свест човека која онемогућује стварни развој људских способности. Рекла бих да је он у овом тексту више вођен идејом религије као нечега што потиче из самог човека, захтевом да тај исти човек напусти стање коме је та религијска илузија неопходна. Верујем да је он овде усредсређен на индивидуалну еманципацију, а не на неку побуну против државе која манипулише људским животима. Не „револуција“ против државе већ против сопствене отуђене свести! Самим тим, то је опијум који влада народом, а не опијум који је створен да би се владало народом. Само желим да напоменем да ја овде не тврдим да у оквиру марксистичког становишта не треба разматрати религију као вид експлоатације класе од стране класе и слично томе, већ само да се у својој религијској критици, где наводи овај слоган, не бави овим аспектом религије. У случају да се је то имао на уму, не бисмо се сусрели са „Opium des Volkes“ већ са „Opium für das Volk“. |